|
INSTRUMENTI
Najzanimljiviji instrument na Kasini orbiteru jesu izuzetne kamere postavljene na središnjem delu letelice. Ako sve pođe po planu do kraja primarne misije, 2008. godine, na Zemlju bi trebale da stignu stotine hiljada slika. Prosečna veličina slike iznosi oko 150 kb tako da će vam za kompletnu malu kućnu kolekciju razglednica iz Saturnovog sistema biti potrebno više od 50 CD-a. Koliki je naučni i istraživački potencijal Kasini-Hajgens misije najbolje govori podatak da je Galileo za osam godina ispitivanja Jupiterovog sistema poslao samo 4 CD-a slika. Postoje dve kamere instalirane na Kasiniju: širokougaona i uskougaona kamera. Obe koriste ultra osetljivi CCD senzor dimenzija 1024 x 1024 piksela. Da bi se na Zemlju prenelo što više slika kamere imaju mogućnost da na više načina kompresuju podatake. Širokougaona kamera je postavljena na teleskop žižne daljine od 200 mm i svetlosne moći f/3.5 dok uskougaona kamera koristi teleskop od 2000 mm i f/10.5.
Uskougaona kamera sa skupim CCD senzorom može videti mali dinar prečnika 1.5 cm na rastojanju od skoro 4 kilometara. Naravno, umesto metalnih apoena kamere će se usresrediti na džinovske oluje u saturnovoj atmosferi, kanjone, kratere i planine na malim ledenim satelitima i čestice u saturnovom prstenu. Zahvaljujući specijalnim filterima (ima ih čak 42 u rasponu od 0.2 do 1.1 mikrona) Kasini će moći da zaviri ispod guste atmosfere Titana i nasluti obrise reljefa. Prvi takav pokušaj 2. jula je razočarao. Ovaj veliki satelit je uslikan, ali od geoloških formacija ni traga. Očigledno je da Titan svoje tajne neće tako lako razotkriti. Glavni ciljevi naučnog tima koji rukovodi kamerama su: mapiranje trodimenzionalne strukture atmosfera Saturna i Titana, ispitivanje sastava, rasporeda i fizičkih osobina oblaka na Saturnu i Titanu, traženje i ispitivanje munja i aurora u atmosferi Saturna, otkrivanje novih satelita, ispitivanje interakcije malih satelita i prstena, određivanje sastava, debljine i drugih fizičkih osobina čestica u prstenu, kompletno mapiranje satelita (računajući i Titan) i proučavanje njihove geološke istorije, ispitivanje sastava materijala na površini satelita, određivanje tačnog perioda rotacije satelita, itd. Najspektakularnije biće slike na kojima se vide geološke strukture Titana i malih satelita u visokoj rezoluciji. Vođe naučnih timova nas uveravaju da ćemo takve slike gledati otvorenih usta. Fotografije iz Saturnovog sistema, ma kako lepe bile, zasigurno će doprineti boljem razumevanju ove planete i njenog dinamičnog okruženja. Običnog dana Kasini će provesti 16 časova u prikupljanju podataka. Ostalo vreme predviđeno je za slanje podataka na Zemlju.
Zvanična prezentacija Kasini-Hajgens misije: http://saturn.jpl.nasa.gov/ (decembar 2004.)
|
