|
 Titanov ledeni vulkan
Tim naučnika koji rukovodi VIMS (Visible and Infrared Mapping Spectrometer) instrumentom na Kasiniju objavio je u najnovijem broju časopisa Nature (9. jun) čvrste dokaze o postojanju ledenog vulkana na najvećem Saturnovom satelitu Titanu. Nedostatak udarnih kratera je siguran znak da postoje geološki procesi na ovom mesecu koji površinu konstantno erodiraju i deformišu te ove kosmičke ožiljke relativno brzo zataškaju. Vulkani i gejziri ne samo što prekrivaju površinu svežim ledom, metanom i prašinom već su odgovorni i za konstantno obnavljanje guste atmosfere.
VIMS je instrument koji sa spektrometrom i kamerom "vidi" objekte u infracrvenom delu spektra sve do 5,1 mikrona. Titan ima gustu atmosferu, neprobojnu za optički deo spektra. Međutim, površina satelita počinje da se nazire već na talasnoj dužini od 900 nanometara. Čini se da su najoštrije slike one koje su uslikane na oko 2 mikrona što je itekako u VIMS-ovom dometu.
Čast da u trenutku prvog ciljanog prolaska pored Titana vrši ispitivanja pripala je VIMS instrumentu. Tog oktobra 2004. Kasini je prozujao na udaljenosti od 1200 km od površine meseca. Formacija za koju se danas tvrdi da je vulkan tada je dobila nadimak "puž" jer liči na ovu životinju sa kućicom. Na osnovu termalnih i geomorfoloških analiza VIMS tim interpretirao je puža kao ledeni vulkan.
Vulkani na Titanu ne izbacuju vrelu lavu kao što to rade vulkani na Iou, Zemlji i Veneri. Umesto lave iz unutrašnjosti satelita izlazi tečna voda pomešana sa amonijakom i drugim elementima. Kako temperatura na površini Titana dostiže i -180 C tečna voda se pretvara u led. Međutim, VIMS tim tvrdi da nije detektovao led u blizini vulkana. Zanimljivo je da se poneki naučnici uključeni u projekat Kasini ne slažu sa interpretacijom VIMS tima. Neki smatraju da je potrebno još mnogo dokaza i podataka da bi se "puž" proglasio vulkanom. Član Kasinijevog RADAR tima, Ralph Lorenz, za Astrobiology Magazine kaže: "Moguće je da je to vulkan, ali je zaista teško reći pre ispitivanja radarom. Nama to izgleda na vulkan isto koliko i na džinovsku mačiju kaku." Kako bilo, druga objašnjenja ne deluju uverljivo. Nema dovoljno dokaza da je u pitanju veliki krater, oblaci nisu jer se formacija na slikama ne kreće a i džinovska mačka nije baš sjajno objašnjenje. Svakako radarski prelaz će razrešiti misteriju, ali u ovom trenutku nije jasno kada će Kasini mapirati ovaj predeo radarom. Gusta atmosfera Titana stvara probleme i otkrića idu mnogo sporije nego što se očekivalo, ali naučnici se snalaze na svakojake načine. Biće zanimljivo ponovo pogledati VIMS-om ovaj deo površine u doglednoj budućnosti i potražiti dokaze o eventualnoj aktivnosti vulkana. A ko zna, možda ga uslikamo u trenutku erupcije.
Zvanična prezentacija Kasini-Hajgens misije: http://saturn.jpl.nasa.gov/ (decembar 2004.)
|
