|
4 .6. 2007. Juče popodne, u 20 časova po našem vremenu, NASA je bila domaćin velike telekonferencije [1], čiji je zadatak bio da upozna medije sa događajem koji se planira za danas, 5. jun [2].
Svemirska sonda MESSENGER (MErcury Surface, Space ENvironment, GEochemistry, and Ranging) treba danas da proleti pored Venere i uputi se ka najbližoj planeti solarnog sistema – Merkuru. Ova sonda predstavlja prvi čovekov pokušaj da postavi letilicu u orbitu oko ove tajanstvene planete, a Venera će im samo pomoći da još jednom i poslednji put precizno nanišane Merkurovu orbitu. Sve pripreme za manevar korekcije dotadašnje putanje (TCM–16) završen je 25. maja. Paljenje motora je trajalo samo 36 sekundi i tom prilikom brzina svemirskog broda je promenjena za samo 21,2 santimetar u sekundi! Ta fina korekcija će danas dovesti MESSENGERA na samo 337 km od površine Venere, ali i promeniti pravac letilice i usporiti je sa 131,5 na 100,2 km u sekundi. Manevar je otpočeo tog dana tačno u podne. Sedam minuta kasnije, kada su prvi potvrdni signali o aktivnosti motora stigli do NASA–inih velikih Deep Space antena za praćenje u Madridu, kontrolori misije u Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory (APL) u Laurelu, u Marylandu, su saopštili da je manevar TCM–16 uspešno startovan [3]. "U principu, svemirske letilice koriste planetni flyby za ubrzavanje ka spoljnjim delovima Sunčevog sistema,“ objašnjava situaciju Andy Calloway, operativni menadžer misije MESSENGER sa APL. “MESSENGER je suočen sa suprotnom situacijom. Pošto je okrenut u suprotnom smeru, potrebno mu je usporavanje da bi skliznuo na orbitu oko Merkura.“ Ovo danas je drugi prolaz MESSENGERA pored Venere. Tokom prvog preleta, oktobra 2006. godine, naučnici su odlučili da ne uključuju instrumente na letilici, jer je Venera bila u gornjoj konjunkciji, sakrivena od Zemlje Suncem, te pune dve nedelje nije bilo radio–kontakta izmeđi sonde i kontrolora. Zbog toga će ovaj prilaz danas dati odličnu mogućnost posmatranja Venerine atmosfere, sastava oblaka, okruženja, a možda čak i površine. Možemo slobodno reći da će ovo biti odličan trening za sve instrumente i operativce koji prate misiju. “Tokom preleta moramo da pazimo da nam letilica i oprema ostanu zdravi, da kalibrišemo nekoliko instrumenata i uvežbamo mnogo operacija koje nas čekaju na Merkuru,“ kaže Sean Solomon, šef misije i planetni naučnik sa vašingtonskog Carnegie Institute. Tim planira da slika gornje slojeve oblaka na vidljivoj i bliskoj infracrvenoj talasnoj dužini i podatke uporedi sa rezultatima osmatranja ranijih letilica. Izvršiće se i merenja magnetnog polja i naelektrisanih čestica da bi se odredila interakcija solarnog vetra i Venere, a izvršiće se i potraga za jonima solarnog vetra. Gornji slojevi atmosfere će biti detaljno osmatrani i ultraljubičastom i X spektrometrijom, a MESSENGER će potražiti i tragove munja na noćnoj strani Venere. MESSENGER će se pridružiti evropskoj sondi “Venus Express“, koja trenutno kruži oko Venere i pribavlja nove informacije o Venerinom okruženju. Da bi se u potpunosti shvatilo kako plazma solarnog vetra utiče i kontroliše Venerinu jonosferu i obližnju dinamiku plazme, potrebno je simultano merenje međuplanetnih uslova i karakteristika polja i čestica koje okružuju Veneru. Kombinacija osmatranja MESSENGER–a i “Venus Expressa“ pružiće naučnicima prvu takvu šansu. “Koordinisanje i upoređivanje prikupljenih podataka, omogućiće maksimalizaciju znanja i potencijalno učenje stvari koje bi bilo nemoguće doznati kada bi bila vršena pojedinačna osmatranja,“ kaže jedan od APL naučnika na projektu MESSENGER, Ralph McNutt. MESSENGER je tek druga svemirska letilica koja će da poseti Merkur. NASA–in “Mariner 10“ je tri puta projedrio oko Merkura tokom 1974/75. godine i tom prilikom načinio detaljne snimke oko 45 procenata površine planete. Sa svojih sedam naučnih instrumenata smeštenih u kompaktan i izdržljiv ram, MESSENGER će napraviti prvu kompletnu sliku planete. Misija će takođe pribaviti i detaljne informacije o sastavu i strukturi Meurkurove kore, njene geološke istorije, prirodi minuciozne atmosfere i aktivne magnetosfere, kao i sastavu jezgra i polarnog materijala. Lansiran avgusta 2004. godine, MESSENGER je prevalio preko 40 procenata svog 7,9 milijardi kilometara dugog puta do Merkura, koji uključuje i 15 krugova oko Sunca. Prelet preko Zemlje godinu dana nakon lansiranja i veliki propulsivni manevar u decembru 2005. postavili su letilicu u pravi kurs za prvu posetu Veneri oktobra 2006. Sledeće što čeka MESSENGER–a je trostruki prelet Merkura, u januaru i oktobru 2008. i u septembru 2009., i tom prilikom će sonda odrediti sastav tla i atmosfere planete. Ti podaci će biti korisni za pravljenje planova za jednogodišnju orbitnu misiju, koja će početi u martu 2011. godine. MESSENGER je sedma letilica u NASA–inom niskobudžetnom Discovery projektu. Sondu MESSENGER napravila je i njime upravlja Applied Physics Laboratory, a menadžer misije je NASA–in Science Mission Directorate u Washingtonu.
(06.06.2007.)
|
MESSENGER nišani Veneru po drugi put Više o zagonetkama Merkura i misiji Messenger potražite ovde. |
