|
Katarina Miljkovic
Crne rupe
Odakle im bas ovakvo ime? Jednostavno, ne vide se i gutaju sve sto im se nadje na domak ruke... Ovaj apstraktan pojam postoji kao mogucnost vise od dvesta godina. Prva osoba koja je o crnim rupama objavila studiju i to zasnovanu na Njutnovim zakonima bio je profesor sa Kembridza, Dzon Micel (John Michell) 1784. godine. On je istakao da zvezda koja je dovoljno masivna ima snazno gravitaciono polje kojim cak i svetlost savija ka sebi. Micel je smatrao da postoji veliki broj ovakvih zvezda, samo sto mi nismo u stanju da ih vidimo, jer svetlost sa njih ne moze doci do nas, posmatraca. Francuski naucnik Laplas je, nezavisno od Micela, 1795. dosao na slicnu zamisao i izracunao da svetlosni zrak dovoljno masivne zvezde ne bi bio u stanju da napusti njenu povrsinu. Tada je napisao: "...prema tome, nije iskljuceno da najsvetlija tela iz toga razloga postanu nevidljiva...". Tu svoju ideju on je ukljucio samo u prvo i drugo izdanje svoje knjige "Sistem sveta", da bi je u ostalim izdanjima izostavio, verovatno smatrajuci je nebitnom. Sto se tice samog termina, novijeg je datuma. Dzon Viler je 1969. godine na jednom seminaru u Njujorku imenovao ovu pojavu i prvi poceo da koristi termin ?crna rupa? kao zamenu za "gravitaciono kolapsiranje zvezda" kako su je oslovljavali u engleskoj literaturi, dok je u ruskoj ovaj termin zamenio termin "zamrznuta zvezda". To je ocito imalo magican efekat, jer su svi ubrzo prihvatili taj termin, a i izmedju ostalog i u naucnoj fantastici...
|