Prvo svetlo

Do skora, Mather je bio deo ekipe koju je vodio Alexander Kashlinsky, sada u Godardovom vasionskom centru kraj Vašingtona, koja je koristeći mnogo manji Spitzerov infracrveni svemirski teleskop otkrivao difuzni sjaj zvezda "prvog svetla". Nijedan postojeći ili planirani teleskop, pa čak ni Vebov, ne može da razluči pojedinačnu svetlost tih zvezda prvog svetla. Ali bi zato Vebov teleskop trebalo da vidi supernove nastale eksplozijom tih masivnih ali kratkovečnih objekata, koje su stvorile prve teške elemente u tadašnjem mladom svemiru.

Trebao bi takođe da ugleda i prve galaksije koje su se tada formirale. Jedno od ključnih posmatranja Vebovim teleskopom bi trebalo da omogući "deep field" slike, slične onima koje je uradio Habl. Za njihovu realizaciju, teleskop se upravlja ka malom delu neba i snima dugačkom, dubinskom ekspozicijom, koja je i predviđena za otkrivanje ekstremo slabih, najudaljenijih objekata. Astronomi se nadaju da će im pretraga u infracrvenom opsegu teleskopa (gde su mu rezolucija i kontrast najbolji) omogućiti da prvi put ugledaju slike prvih galaksija i proto–galaksija.

Zbog svega navedenog, branioci Vebovog teleskopa su nestrpljivi da dokažu da novi uređaj nije samo sprava za otkrivanje "first light" objekata. Oni se slažu – posebno naučnici čiji će projekti biti žrtvovani – da će Vebov teleskop, iako inspirisan interesom kosmologa za najranijim zvezdama, on imati da ponudi još mnogo toga i u drugim oblastima.

Uzmimo, naprimer, potragu za ekstrasolarnim planetama. Jedan od projekata koji se nadao nekom dolaru iz ovogodišnjeg NASA–inog budžeta je "Terrestrial Planet Finder[1]", misija isplanirana da traži objekte veličine Zemlje; njihov budžet je pao na nulu. Vebov teleskop ne može da uradi ono što je trebalo da uradi "tragač za planetama", ali planetolog Jonathan Lunine sa Univerziteta Arizona ističe da bi još uvek mogao mnogo više od bilo kog trenutnog teleskopa. Mogle bi da se proučavaju slike i spektri planeta veličine Jupitera, a u nekim slučajevima i spektri atmosfera objekata ne većih od Urana. Ti snimci visoke rezolucije cirkumstelarnih diskova bili bi najoštriji do sada, što bi nam dalo uvid u unutrašnji sastav planete. Takođe bi mogao da se koristi i u solarnom sistemu, za proučavanje termalnih svojstava Kajperovog pojasa koji se proteže daleko iza Neptuna.

A to su samo planirana osmatranja. Heidi Hammel, planetarni astronom sa Space Science Intitute u Bolderu, u Koloradu, i još jedan od članova naučnog tima JWST, kaže da se glavna otkrića zapravo ne mogu ni predvideti. Neka od najvećih dostignuća Habla, kao što je pomenuti "deep field" snimak, "stigla su sa strane sa koje ih nismo ni očekivali, otvarajući neslućeni prostor za beskrajna nova istraživanja," kaže ona.

Kasa

Niko ne osporava da će JWST biti prvoklasan teleskop, ako ne i revolucionaran, i da će, kako smatra jedan nezavisni tim za procenu naučnih potencijala ovog teleskopa, njegov značaj prevazići sve dosadašnja očekivanja. Ali šta je sa njegovim troškovima? Po procenama NASA, već sada, zajedno sa odobrenih $1 milijardi za ovu deceniju, oni su narasli na $4,5 milijarde. To je skoro jednako ukupnoj godišnjoj svoti za istraživanja i razvoj Nacionalnog naučnog udruženja[2]; to predstavlja više od milion dolara po glavi svakog člana Američkog astronomskog udruženja. 

Kliknite na sliku

Suncobran: Na ovom upola manjem modelu se vidi način na koji će Vebov teleskop biti zaštićen od negativne Sunčeve toplote.

Kao kruna dolazi i učešće Evrope i Kanade, kooperanata, koji su to bili i u Hablovom projektu. Evropa bi dala svoj doprinos u vidu jednog od 4 instrumenta, Near Infrared Spektrografa, i rakete za lansiranje, Ariani 5. Za tu investiciju od pola milijardi, dobili bi za naučna posmatranja na teleskopu oko 15% raspoloživog vremena. Za svojih $57 miliona, Kanada se obavezala da će napraviti precizne sisteme za navođenje i ostali hardver, za šta bi dobili 5% naučničkog korišćenja[3].

Ukupni troškovi su više nego 30 puta veći od onih koje su napravili Kekovi teleskopi na Havajima, koji mogu da se pohvale sa dva najveća ogledala na Zemlji. Jedan od razloga tih enormnih troškova jeste izgradnja same svemirske letilice. Sama struktura ogledala, napravljena od 18 šestougaonih segmenata berilijuma, jedinstvena je i nikad realizovana pre toga; kao ni višeslojni suncobran i sistem za njihovo razmeštanje. Robert O'Dell, koji je kao direktor projekta Habl bio u Matherovom položaju pre 30 godina, naglašava da su kod Habla mogli da većinu tehnologije pozajme od vojnih špijunskih satelita. Vebov teleskop nema šansi za tako nešto.

[1] Misija je predviđala prototip Ritchey–Chrétienovog svemirskog teleskopa od 5 sočiva. Trebalo je da pretražuje prostor u krugu od 15 pc oko Zemlje. [2] NSF predstavlja nezavisnu vladinu agenciju za istraživanja i obrazovanje svih vidova nemedicinskke nauke i inženjeringa i SAD. Raspolažu petinom svih državnih financijskih davanja za osnovna istraživanja koja sprovode američki koledži i univerziteti. U oblastima matematike, kompjutera i ekonomije, NSF je glavni izvor federalnih davanja. Direktora i 24 člana Nacionalnog naučnog saveta (NSB) postavlja lično predsednik Amerike, a odobrava Senat. [3] To je oko 18 dana godišnje.

1  2  3  4 | >>

AM SCG