|
kosmonautika |
Da li će sledeća velika stvar biti dovoljno
velika? |
|
Političke igre
Garth Illingworth sa
Univerziteta Kalifornija, u Santa Kruzu, koji je predsedavao
panelu 1990. godine, naglašava da je neprirodno niska procena
troškova za projekat iz devedesetih proistekla usled "manjka
realnosti" koja je u vezi sa filozofijom "brže, bolje,
jeftinije" Daniela S. Goldina, tadašnjeg direktora NASA. Goldin
se usredsredio na ubrzani razvoj svemirskih letilica i uvođenje
inovacija, prihvatajući umereni rast rizika od mogućih kvarova.
Neki projekti nastali pod tim geslom, posebno dve Marsove misije
izgubljene nakon brzog uspeha, dovele su do pada rejtinga i
lošeg ugleda agencije. "Tokom te decenije svaka diskusija je
imala strašnu, političku pozadinu," priseća se Illingworth.
Dr Reinhard Genzel sa
nemačkog "Max Planck Institut für Extraterrestrische Physik" iz
Gerchinga, kaže da je u to vreme svima bilo jasno da je procena
od $500 miliona za Vebov teleskop bila čista "politička cena".
Priseća se da je takva klima bila i kada je Evropska svemirska
agencija tokom devedesetih objavila da će mnogo manja
Herschelova infracrvena opservatorija koštati oko $1 milijardu.
"Mnoge kolege su nam govorile, 'Vi momci mora da ste ludi.
Zar ne možete to da završite za manje para?' Naravno da to sada
uznemiruje NASA–u".
Danas Illingworth napada "izuzetno
loše, veštački procenjene troškove" Goldinove vladavine. Ali
Desetogodišnji prikaz iz 2000. godine je izgleda bio srećan da
takve procene prihvati. U svetu visoke nauke često se koristi
taktika prikazivanja niskih troškova – na početku se cifre
prikazuju manjim nego što će to biti realno, sa razumljivom
nadom da će vremenom prava vrednost biti dostignuta natezanjima
oko inflacije i preovlađujućih interesa i nemogućnostima da se
čitava stvar odjednom zaustavi. Takav način poslovanja i
planiranja niko zvanično ne želi da brani i zastupa, ali se na
primerima kao što je Hablov pokazalo da tako nešto ipak može da
funkcioniše.
Smirivanje
Craig Wheeler, astrofizičar
sa Teksaškog univerziteta i predsednik Američkog astronomskog
društva, priseća se iskustava sa Hablom: "Sećam se da smo
prilikom gradnje Hablovog svemirskog teleskopa, koji je bio
spektakularno uspešan, imali osećaj kao da smo sve bacili na
jednu kartu. Za to vreme su mnogi manji, brži planovi, bazirani
na brojnim univerzitetskim projektima, bili stopirani. Čini mi
se da ponovo imamo tako nešto." Wheeler se slaže da
uznemirenost oko Vebovog teleskopa košta, ali misli da se još
uvek nije stiglo "do tačke kada svi treba da kažu 'dosta'".
Upozorava takođe i na štetnost ponovnog analiziranja
Desetogodišnjeg predloga samo na osnovu sadašnje krize: "Menjanje
prioriteta bi predstavljalo ogroman rizik."
Kulkarni je pesimističniji.
On smatra da će NASA–ino "lasersko fokusiranje" na Vebov
teleskop saseći misije koje bi recimo lovile vansolarne planete,
sonde za istraživanje tamne materije, istraživanja gravitacionih
talasa i mnogih drugih projekata koji su danas sve popularniji u
javnosti i među mladim naučnicima.
Njegovu zabrinutost deli i
Charles Beichman iz Jet Propulsion Laboratory iz Pasadene,
glavni mozak već pominjane otkazane misije "Terrestrial Planet
Finder". Beichman je toliko ubeđen da će Vebov teleskop biti
"dobra sprava, koja će omogućiti fantastična naučna otkrića", da
je postao jedan od članova u timu novog instrumenata. Ali kaže
da je, odlazeći na brojne profesionalne sastanke i okupljanja,
primetio je da se veći broj mladih astronoma okuplja da sluša o
otkrivanjima zemljolikih planeta nego o Hablovom ili Vebovom
teleskopu.
Lunine veruje da kritičari
ipak biju pogrešnu bitku (i da svaki koji misli da bi TPF bio
jeftiniji od Vebovog teleskopa sanja). Nije JWST ono što treba
kriviti; pravi problem je u tome što "NASA–in naučni budžet
nije adekvatan". Zbog toga što se agencija usredsredila na
ponovno slanje ljudi na Mesec, izgleda da je čitava nauka
pretrpela udarac. Možda će tako sve i da se završi. Ali za sada,
Vebov teleskop je ostavljen u neugodnoj poziciji jedinog koji
može da jede u sobi punoj gladnih ljudi.
[Tekst je za američki
časopis "Nature" početkom
2006. napisao stručni saradnik iz
Vašingtona,Tony Reichhardt]
1 2
3 4
(24.06.2006.)
vrh
|
|