Poznata slika — modro ljubičasti srp Zemlje i pepeljasto beli Mesec u crnoj praznini. Vise poput papirnih maski. Portret snimljen sa jednog od veštačkih satelita. „Priđi bliže" — reče starac. Kolica bešumno krenuše napred. „Stani" — komandovao je. Ekran je bio u visini lica, pljosnat poput lista papira. U ljudskim glavama Zemlja i njen satelit bih su binarno pravilo. Konstanta. Do sada. Starac je usredsredeno posmatrao treći objekat lzmeđu Zemlje i Meseca. Bio je veštačkog porekla, sfernog oblika, dimenzija nekog manjeg asteroida. U stvari, bio je to brod.

Brod je prvi put registrovan na šest svetlosnih sati od Zemlje. Prošao je Plutonovu orbitu velikom brzinom, a zatim je sve više usporavao. Ni jedna kosmička letelica nije bila u stanju da ga presretne. Za par nedelja stigao je do Zemlje. Zatim je jednostavno „zastao" u njenoj orbiti na visini od četiri stotine kilometara. Nije odgovarao na radio poruke. Ćutljiva grdosija koja visi nad ljudskim zabrinutim glavama. Naravno, upućena je misija.

Izbliza je ličio na metalni otpad. Ljudi iz šatla su ga opisali kao „lopticu zgužvanog staniola" „Loptica" je imala dva kilometra u prečniku i videlo se da je prilično zapuštena. Površina se sastojala od naboranog metala mestimično sjajnog i nenagriženog i gomile metalnih pločica nalik na crep koje su lzgleda nekada bile pravilno raspoređene celom površinom oplate. Vrata broda su se automatski otvorila kada je upućena jednostavna radio-komanda. Na Zemlji mnogo miljardi раri očiju je fiksiralo ekran. Više nismo sami. Ne, ne više...

Otkrili su dve važne stvari. Prvo: na brodu nije bilo živih bića. Postojao je auto-pilot, mašina opremljena uređajima za navigaciju i određenim programom. Samu mašinu vrlo robusnog lzgleda očigledno nije izradio niko sličan čoveku. Uređaji na brodu su više ličili na nešto što je „lzraslo" nego bilo sklopljeno u nekakvoj fabrici. Drugo: brod je po svemu sudeći bio neka vrsta tankera. Prevozio je više miliona tona ohlađenog amonijaka. Amonijaka na Zemlji ima u ogromnim količinama. Barem nikada do sada nije manjkao Pokušali su zato da kopiraju pogon broda što se pokazalo bezuspešnim. Nisu mogli ni da ga pokrenu. Mašine na brodu su prestale sa radom nakon njegovog dolaska. Brod je bio samo olupina koja kruži oko Zemlje, njen novi satelit. Zatim je neko došao na ldeju da ga pretvore u orbitalnu stanicu. I to je propalo. Kako izbaciti toliku količinu amomjaka? Čak i da je tehnički lzvodljivo bilo bi nedopustivo. Oko Zemije bi se formirao prsten smrznutih kristala, koji bi uništavao veštačke satelite, ometao kosmički saobraćaj, astronomska ispitivanja i izazivao pravu provalu meteoritskih pljuskova na Zemlji. Zato je brod ostavljen na miru. Jednom mesečno dolazile su grupe istraživača u pokušaju da odgonetnu bar neki deo ove kosmičke zavrzlame. Na noćnom nebu pored Meseca ljudi su sada mogli uvek da ugledaju i bleštavu mrlju tuđinskog broda.

„Vršio sam izračunavanja" — reče starac tiho — „Znamo da je brod došao iz pravca žutog patuljka Tau Ceti. To je tačno 11,8 svetlosmh godina odavde." Mladić nervoznih pokreta je sedeo naspram starčevih robotizovanih kolica, u fotelji. Astrofizika je bila njegovo polje. Kao i starčevo. Starac je nekada bio među najboljim istraživačima te vrste. Pozvao je ovog čoveka sa kojim je često sarađivao da mu poveri svoju teoriju. „Nastavite" — zamoli posetilac. „Pa, palo mi je na pamet" — produži starac — „Ne znam da li se ko toga setio... da je moj pokojni pnjatelj Višeslavski 1966. petljao na nečemu što su kasnije prozvali „SETI" i ne znam kako još..." „Mislite na slanje radio-signala prema obližnjim zvezdanim sistemima?" — upita njegov sagovormk. „Da, ali ima tu još nešto... Višeslavski je verovao da je naleteo na signal veštačkog porekla. Snimio ga je. Pokušao je da ga dešifruje. Nije uspeo u tome ali je delove tog signala prosledio nazad... Prema zvezdi Tau Ceti..." „Hoćete da kažete..." „Signal je putovao do zvezde 11,8 svetlosmh godina. Neko je to primio. Zatim je upućen automatizovani kosmički brod. Sada je 2003. godma. Dakle brod je putovao nešto više od 25 godina. Njegova brzina je tek malo niža od polovine brzine svetlosti. Sada je ovde a mi ne znamo zašto iako je on po svemu sudeći došao na naš poziv..." „To se uklapa" — prokomentansa mladić. „Da. A meni se čini da znam i nešto više o prirodi misije ovog broda. Pronašavši radio teleskop čovek je pronašao neku vrstu- kosmičkog telefona. Naučnici poput Višeslavskog ili mene, poneli su se poput nestašne dece koja se u dokolici igraju telefonom, birajući proizvoljno brojeve. Jednom smo morali da naletimo na nekoga „sa one strane žice"...

Brod je bleštao na Suncu. Malobrojni turisti su sakupljali delove njegove oplate kao suvenire. Među tačkicama sjajnih zvezda daleko odavde nalazila se i žuta zvezda Tau Ceti, verovatno polazište svemirskog kolosa, Turisti su bili ljudi dubljeg džepa ali intelektualno mahom prosečni. Njih nisu mnogo zamarala razmišljanja o svrsishodnosti naprave pod njihovim nogama kao uostalom ni većinu čovečanstva. Ljudi su na početku bih radoznali ali prošlo je dosta vremena i većinu špekulacija su istrošili mas-mediji. Sada je brod predstavljao neku vrstu kosmičkog Stonehenge-а.

„Višeslavski je nešto „naručio" sa Tau Cetija a da to nije ni znao, niti je mogao ni da sanja da je tako nešto moguće. Prvi kontakt između dve civilizacije odigrao se na čisto tržišnim osnovama. Zamisli kosmički ekvivalent korporacije za isporuku biio čega. Ono što je Višeslavski primio i poslao u izvrnutom obliku nazad bila je možda reklama, nekakav prospekt..." Gost je zamišljeno ćutao par trenutaka nakon završetka starčevog izlaganja. A onda je najednom prebledeo. Zadrhtao.

„Ali ako postoji kosmički ekvivalent poslovanja" — rekao je — „onda postoji i... plaćanje..."

(10.11.2008.)

vrh

priključite se

Plameno jezero 

Razlog za umiranje

Obelisk

TEPIH

POSTATOMSKA SERENADA

Veče

TOLJAGA

Ilija Bakić

DO MESECA I DALJE

U SUSRET U SUSRET KOLONIZACIJI SVEMIRA

IZMEĐU LJUTE ZIME I ROŠTILJ LETA