Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Kalendar kroz istoriju Molim te objasni mi Popust

14. april. 2008.

Kako radi printer bez mastila?

Kako se štampa bez mastila? 

Printer "Zink" izbacuje fotografije veličine 2 puta 3 inča (5×7 cm) – koristeći oko 200 miliona toplotnih impulsa – za samo 30 sekundi. Ispod providnog sloja [А], papir ima slojeve boje debele oko 2 mikrona, po jedan za svaku od tri osnovne boje. U početku, pojedine boje se nalaze u providnoj, kristalnoj formi. Kada se zagreju, molekuli se tope u takvom rasporedu da namaz apsorbuje određenu svetlost i daje kolor.

Da bi se boja aktivirala, papir prolazi preko štamparske glave koja ima oko 600 malih keramičkih grejnih elemenata – po jedan za svaki piksel – i tako se odjednom stvara čitav red fotografije. Da bi se dobila žuta boja, visoka temperatura (nekoliko stotina stepeni) će delovati jako kratko vreme (desetina mikrosekunde). Toplota aktivira žuti [B], ali ne i sloj magente ili cijana. Duže izlaganje umerenoj temperaturi – preslaboj da bi aktivirala žutu – topi sloj magente [C]. Aktiviranje cijanskog sloja [D] zahteva duže izlaganje na manjoj temperaturi. Printer meša boje na taj način što nekoliko puta u kratkim razmacima šalje kratke impulse koji tope određeni sloj dovoljno dugo da se postigne potreban ton.

Struja iz zida?

Jednog dana će tvoj mobilni, ali i uvek gladan struje TV "flat–screen" (ako ga imaš), biti pokretani wireless transmiterima (bežičnim prenosnicima) ugrađenim u zidove i plafone tvog stana.

Kada uđemo u Evropu, mnogi kućni uređaji, kao što je danas električna četkica za zube, radiće uz pomoć sveprisutne elektromagnetne indukcije. U njihovim punjačima, struja iz mreže prolazi kroz kalemove i stvara magnetno polje, koje se opet pretvara u struju u kalemovima unutar datog uređaja koji se napaja. Razni bežični punjači za mobilne telefone i slične elektronske uređaje već su počeli da se pojavljuju po prodavnicama.

Inženjer Takao Sorneya i njegove kolega sa Tokijskog univerziteta pokazali su da se neophodna strujna kola mogu otštampati na tankoj plastičnoj foliji i zalepiti na zidove i tavanice. Kasnije su stvorili uređaje koji se automatski uključuju kada se nađu na oko 3 santimetra od takvih zidova.

Da bi stvorili transmitere, Sorneya i njegov tim su koristili modifikovani ink–jet printer pomoću kojeg su nanosili bakarne namaze i plastične tranzistore na elastičnu plastičnu foliju. Svaki tranzistor se sastoji od dve kapi konduktivnog polimera povezanog sa poluprovodničkim trakama srebra i plastike. Tim je proizveo folije širine 21 santimetar koje su mogle da prenose oko 40 vati energije (Nature Materials, DOI: 10.1038/nrnat1903), a nadaju se da će za koju godinu uspeti da povećaju snagu na 100 vati.

Kada uređaj koji treba da se pokrene prinese blizu folije, tranzistori detektuju prisustvo prijemnog kalema i aktiviraju najbliži predajni kalem da otpočne sa transmisijom.

Sornaya kaže da ugradnja njihove folije košta manje od 1 centa po kvadratnom santimetru. "Koristeći tehniku štampanja umesto tradicionalne tranzistorske tehnike smanjili smo cenu makar 10 puta," kaže on.

(21.04.2008.)

Komentar

21.04.2008.

Šteta što nema ništa o našem Soljačiću koji također eksperimentira sa bežočnim prijenosom struje:

http://www.witricitypower.com/marin-soljacic.html

Bobo

vrh

priključite se

Šta ima novo u nauci danas

Zašto vezbanje deluje?

ŠTA JE TO KVARK

GPS i teorija relativnosti

Intel i IBM - trka se nastavlja

Snaga fotona