"Vrlo malo para je potrošeno na studije za otklanjane opasnosti," rekao je Jeomans na seminaru o načinima kako skrenuti s puta dolazeći Near Earth objekat (NEO), kad ta potencijalna kosmička opasnost bude poznata. Koliko god izgledalo čudno, deo problema je i nedostatak trenutne, stvarne opasnosti. Jeomans i drugi naučnici na seminaru su se složili da u ovom trenutku ni jedan veliki asteroid ne preti da udari u Zemlju i izazove kataklizmu, ali ako i ijedan bude otkriven u budućnosti, ne postoji plan za suzbijanje te opasnosti, rekli su Jeomans i drugi naučnici.

"Šta ako na jednom od njih nađemo naše ime (igra reči: ako ide pravo na nas)? Čija je on onda odgovornost? kaže Jeomans. "Normalno je da pretpostavite da je vojska, ali čija vojska?" "NAsin zadatak je samo da ih nađe i da ih prati. I to je sve.

Do danas nije otkriven ni jedan asteroid koji je na putu da u bližoj ili daljoj budućnosti udari u Zemlju, ali stručnjaci kažu da je sudar neizbežan, da posledice mogu da budu teške do stepena u kojem nastaje globalno razaranje civilizacije kakvu je mi danas znamo. Međutim, izgledi da se takav jedan udarac dogodi u nekoliko sledećih decenija ekstremno su niski. Većina stručnjaka se slaže da će – ako takav objekat uopšte bude opažen – čovečanstvo imati deset godina vremena da nešto učini.

Mnogo više izgleda postoji da mali asteroidi udare u Zemlju bilo koje od sledećih godina a oni mogu izazvati lokalna ili regionalna razaranje. Izgledi su mali u bilo kojoj od dolazećih godina. Ali sledeće generacije će morati ozbiljnije da se pozabave ovom opasnošću.

Izgledi da u sledećih 50 godina asteroid manje snage izazove lokalna ili regionalna razaranje iznosi oko 1:160, kažu stručnjaci.

Poslednjih godina, stručnjaci za asteroide u celom svetu nastojali su da razviju sistem za katalogizaciju i praćenje novootkrivenih asteroida blizu Zemlje (ABZ) [Near Earth Asteroids (NEA) – onih asteroida koji su dovoljno blizu Zemljinoj orbiti i da zbog toga postoji razlog za njihovo praćenje i da se javnosti pravilno – i na vreme – prenese opasnost.

Jedan od problema je u tome što se, u odnosu na pozadinu posutu zvezdama, asteroidi kreću vrlo polako i astronomi zbog toga ne mogu brzo da utvrde njihovu tačnu putanju. Zbog toga postoji više mogućih varijanti orbita po kojima se asteroidi kreću oko Sunca.

Često se događa da zbog kratkotrajnih posmatranja i nedovoljno pravih elemenata Zemlja postane mogući cilj na projektovanoj putanji. Neoprezna saopštenja nestrpljivih astronoma željnih da što pre upozore svet na opasnost i napisi novinara koji reč naučnika prihvataju kao tačnu i definitivnu – da će asteroid taj i taj, te i te godine udariti u Zemlju – već su nekoliko puta prepali čitaoce.

Takav slučaj dogodio se 1997. godine sa asteroidom XF11, ali je trajao kratko, sve dok nova/dalja posmatranja nisu potvrdila da će promašiti našu planetu.

Čovek nije besmrtan jednog dana će svakako umreti. Prema statistici Čepmena I Morisona, objavljenoj u časopisu Nejčr (Nature) 1994. godine, Amerikanci, pored prirodne smrti, najčešće u krevetu, mogu da poginu:

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | >

(januar 2003.)

vrh