1 | 2 | 3 | 4 | 5 | >

[http://www.af.mil/news/Sep2002/90602255.shtml]

06. 09. 2002.
Da je  meteor koji je eksplodoirao iznad Asutralije, kojim slučajem ekpslodirao iznad Indije ili Pakistana, te dve zemlje bi otpočele nuklearni rat.

Proteklog leta svet je pratio kako Indija i Pakistan pokazuju svoju snagu na zajedničkoj granici, a sve zbog spora oko regiona Kašmira. Kako su obe zemlje, do 1949. godine sastavni delovi jedinstvene britanske Indije, vrlo sklone da međusobno ratuju moglo se očekivati da će zaratiti, a kako obe zemlje poseduju nuklearno oružje, mogao se očekivati i nuklearni sukob.

Bio je potreban povod, a povod je mogao da bude malo veći meteorit kao onaj koji je nekoliko dana ranije eksplodirao iznad Australije.

Nuklearni rat Indije i Pakistana mogao je da  počne još u junu.

Američki vojni sateliti u sistemu za rano upozoravanje zabeležili su 6. juna, na vrhuncu napetosti između Indije i Pakistabam, eksploziju u Zemljinoj atmosferi snage od 12 kilotona, ravne eksploziji koja je uništila Hirošimu. Srećom eksplozija se dogodila iznad Sredozemnog mora. Da se na istoj geografskoj širini dogodila nekoliko časova ranije, dogodila bi se iznad Indije i Pakistana. Svaka od ovih dveju strana poverovala bi da je druga strana upotrebila svoje nuklearno oružje. Nuklearni rat bi počeo, a kraj bi bio  sasvim neizvestan.

Američki brigadni general Simon Voren (Worden), zamenik komandanta avio baze Peterson u Koloradu, obavestio je članove Komisije za aerokosmičku industriju amekričkog Kongresa da bi sjajan bljesak i udarni talas, da se eksplozija dogodila iznad Indije i Pakistana, izazvali dovoljno panike koja bi prerasla u nuklearni rat.

Mada su američki vojnici brzo ustanovili da je eksploziju izazvao meteorit, ni Indija, niti Pakistan nemaju savremene senzore koji mogu da razlikuju eksploziju kosmičke stene od nukelarne detonacije, napisao je Vorden u pisanom svedočenju.

To je jedna od opasnosti koju sa sobom nose NE objekti – da budu protumačeni kao nuklearna eksplozija.

U toku nedavnih godina, američko ministarstvo za odbranu nastojalo je da naučnike snabde informacijama o asteroidima i meteorima, dobijenim vojnim odrbambenim sistemima. Međutim, taj proces je trajao nedeljama jer su podaci morali da prođu kontrolu zato što su prikupljeni tajnim sistemima.

Voredn sugeriše da centar za upozorenje od NE objekata bude posebno formiran, tako da bi mogao da prikupi i da svim zainteresovanima saopšti podatke maksimalnom brzinom. On je rekao da bi postojećem centru američke Kosmičke komande trebalo dodati samo deset lica da bi se stvorio novi centar za rano upozorenje od NEO opasnosti.

Ova organizacija bi katalogizira asteroide i pružala bi verodostojne informacije o budućim problemima koji bi mogli da nastanu zbog udara kosmičkih stena u Zemlju. Kako bi se postiglo da ovo centralno mesto obezbeđuje precizne informacije, NEOs bi morali prvo da budu otkriveni, katalogizirani, a njihova orbita precizno utvrđena.

Postojeći sistemi na tlu već katalogiziraju NEO objekte veliike kilometar i veće, ali imaju teškoća u otkrivanju manjih. Mnogi od njih proplove kraj Zemlje i budu primećeni tek kad prođu.

"Gotovo svako na Zemlji je čuo za asteroid "ubicu dinosaura", kaže Vorden. "To su nebeska tela prečnika od nekoliko kilometara koji udaraju jednom u desetinu miliona godina. Dok mogućnost od takvih udara obuzima pažnju masa i zbog toga nastaju filmovi o velikim katastrofama, ta prevelika pažnja je kontraproduktivna. Treba da usmerimo našu energiju na manje asteroide, odnosno one koji češće udaraju o Zemlju."

Manji udari dogodili su se nekoliko puta u prošlom, 20. stoleću sa potencijalnim razornim rezultatima.

"Objekat verovatno manjiod 100 metara u prečniku eksplodirao je u dolini reke Tunguska u Sibiru 1908. godine oslobodio je energiju jednaku nuklearnoj ekpsloziji od 10 megatona," kaže Vorden. "U 1966. senzori na našim satelitima detektovali su eksploziju iznad Grenlanda jednakoj nuklearnoj eksploziji od 100 kilotona. Da su se ove eksplozije dogodile iznad naseljenih predela možda bi poginule stotine hiljada ljudi."

Još gora katastrofa bila bi kad bi, blizu vrlo naseljenog obalnog pojasa, u okean udario kosmički došljak veličine onog koji je eksplodirao u Tunguskoj. "Cunami talasi izazvani udarom zahvatili bi stotine kilometara obale i odneli bi milione života," objasnio je Vorden.

"Postoje stotine hiljada kosmičkih stena tih razmera koje dolaze blizu Zemlje," rekao je on. "Mi znamo orbite samo nekoliko. Potrebi su nam novi sistemi za osmatranje  Kosmosa, uređaji sposobni da već posle nekoliko dana ponovo skeniraju celo nebo. Oni nam mogu pomoći da napravimo kompletan katalog opasnih nebeskkih objekata, uključiv i one manje od stotinu metara u prečniku."

Prema Vorednu, to ne znači da druge grupe, naročito međunarodna naučna zajednnica, ne treba da nastave svoje individualne napore, ali SAD bi u doglednnoj budućnosti trebalo da obezbedi osetljive senzore da izvedu taj posao.

Vorden smatra da je, ne samo za Ameriku, nego i za ceo svet, od ključnog značaja mogućnost da eksplozija kosmičke stene bude pogrešno protunačena kao nukelarna eksplozija, što može izazvati nuklearni rat.

Vorden duboko veruje da pažnja usmerena prema NE objektima treba da bude fokusirana na manje asteroide. Mnogo je veća verovatnoća da će pre udariti manje, nego velike kosmičke stene. Manje asteroide, smatra Voreden, mogli bismo da skrenemo sa staze udara, a da  pri tom ne primenimo nuklearnu eksploziju.

Broj NEA (Near Earth Asteroids) od jednog kilometra u prečniku i većih je relativno dobro utvrđen. Planetarni naučnici danas smatraju da ima oko 1.000 takvih NE asteroida prečnika jedan i više kilometara, a oni, prema proračunima, udaraju u Zemlju jednom u pola miliona godina.

Međutim, asteroidi veliki kao tunguski, odnosno od 50 do 75 metara, udaraju u Zemlju od jednom u 200 godina do jednom u 10.000 godina.

Projekat LINEAR otkrio je do danas tridesetak asteroida razmera bliskih onom iznad eksplodiralom Tunguzije.

Međutim, za male NE asteroide potrebno je mnogo više posmatranja da bi se otkrilo nekoliko asteroida.

Doktor Brajan (Brian) Marsden, direktor centra za male planete (Minor Planet Center) Smitosnijanove astrofizičke opservatorije (Smithsonian Astrophysical Observatory) izjavio je pred komisijom da će ogromna količina podataka o malim NE objektima biti prevelika, ali da ona mora da bude savladan. Doktor Džozef Barns (Joseph Burns), član američkog Nacionalnog istraživačkog saveta, izjavio je da NASA i Nacionalna naučna fondacija moraju da sarađuju kako bi zajedničkim snagama i sredstvima izgradili i koristili veliki broj zemaljskih teleskopa za posmatranje.

Demokratski poslanik iz Njujorka Entoni Vajner (Antony Weiner) je rekao:

"Dugo smo verovali da će najveća opasnost od asteroida stići iz Holivuda – u obliku  psoledica od Dubokog udara ili Armagedona.

Međutim, NE objektipredstavljaju realnu opasnost i ako možemo da bacimo stotine miliona na letnju zabavu, onda sigurno možemo Nasi dati sredstva da nas zaštiti od razorne kosmičke bombe."

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | >

(januar 2003.)

vrh