Uran

Otkrice
Mit o Uranu
Opste o Uranu
Prstenovi
Voyager i Uran
Sateliti
• Ariel
• Miranda
• Oberon
• Titania
• Umbriel
• Kaliman i Sicoraks
• Belinda
• Rozalinda
• Kordelija
• Ofelija
Zanimljivo o Uranu
Uran u brojevima

Linkovi

Suncev sistem
Planete
Sateliti

uran

---

Voyager i Uranu

Uran je posetila samo jedna letelica, 2. januara 1986. i to je bio Voyager 2.

U bliskom preletu, Voyager je otkrio dosta toga sto se pre nije znalo o ovoj planeti, ali sto se tice slika koje je letelica napravila, potpuno su drugacije od onih sto su slikane sa Zemlje. Uran se na slikama, koje je poslao Voyager 2, pojavljuje kao zelenkasto-plava lopta, sa jednim brojem detalja u atmosferi, ali zato manje nego kao npr. kod Jupitera ili Saturna.

Za Uran se jos ranije znalo da lezi “na boku”, jer mu osa rotacije lezi pod uglom od 98⁰ u odnosu na ravan njegove putanje oko Sunca. Zbog takvog polozaja, Uran rotira u potpuno surotnom smeru od vecine ostalih planeta, a zima blizu njegovih polova traje cak 42 godine.

U vreme preleta letelice, Uranov juzni pol je bio okrenut tacno prema Suncu. To je dalo cudne pretpostavke i misljenja po kojima je zakljuceno da Uranov juzni pol prima vise Sunceve energije nego ekvatorijalni regioni sto bi trebalo da znaci da je u ovom slucaju pol ove planete topliji nego ekvator. Zbog toga, letelica Voyager 2 je izvrsila merenja temperature ekvatroskog pojasa i ispostavilo se da su, i pored veceg osuncavanja regiona oko pola, pojasevi oko ekvatora topliji. Ovakva pojava ce ostati za naucnike, najverovatnije, nepoznata jos neko duze vreme.

Sto se tice same atmosfere, Voyager 2 je otrkio da je njen sastav, sto se vec pretpostavljalo, nepovoljan za bilo kakve (nama poznate) oblike zivota. Atmosfera je sastavljena od oko 83% vodonika (H₂), 15% helijuma (He₂) i 2% metana (CH₄). Sem toga u gustoj atmosferi su detektovane manje kolicine sicusnih kristala leda. U atmosferi su prisutne stalne oluje koje dostizu brzinu i do 160 m/s (oko 580 km/h) i duvaju u smeru rotacije Urana. Voyager 2 je detektovao i magnetno polje na Uranu ali njegov izvor jos uvek ostaje misterija.

Temperatura na povrsini gustih oblaka je izmerena cak do –214⁰C.

Voyager 2 je otkrio i jos 10 satelita pored onih velikih 5 za koje se jos pre njegovog preletanja znalo.

Veca slika 38 Kb (Courtesy NASA/JPL)

Ova slika (levo), koju je poslala letelica Voyager 2, 17. januara 1986, pokazuje nam kako Uran izgleda u prirodnoj boji (leva slicica) i u laznim bojama (desna). U trenutku snimanja, letelica je bila udaljena od planete 9,1 miliona km. Leva slika predstavlja Uran kako bi ga video covek da se nalazio u letelici na vec poznatoj udaljenosti od planete. Sa druge strane diska se nalazi i severni pol Urana koji je stalno u tami.

Desna slika predstavlja snimak Urana propusten kroz ultraljubicaste, ljubicaste i narandzaste filtere da bi se lakse videli detalji oko polarnog i delom ekvatorijalnog regiona.

[Veca slika 15 Kb] Slika Urana sa Voyager-a 2, u januaru 1986. godine. Na originalnoj slici se vide tragovi izuzetno slabe zelenkaste boje i to su ostaci metana u atmosferi.

[Veca fotografija 7 Kb; velika fotografija 21 Kb] (Courtesy NASA/JPL) Jos jedan snimak Urana sa letelice Voyager 2, nacinjen 25.januara 1986. godine. Snimak je napravljen posto je letelica otisla iza Urana, jer je produzivala put za Neptun, pa joj je valjda bilo usput . U trenutku slikanja, Voyager 2 je bio udaljen od Urana 1 milion km. Pa cak i na ovako malom snimku, vidi se opet kao i na ostalim slikama, plava i malo zelenkaste boje zbog ucesca metana u atmosferi.

Ovaj snimak Urana je nacinio Hubble Space Telescope (HST). Na slici se moze primetiti jedan par oblaka na severnoj hemisferi Urana. Slika je nacinjena 14. avgusta 1994. kada je Uran bio udaljen 2,8 milijardi km od HST-a, tj. od Zemlje. Veci oblak, koji se nalazi blize centru slike, ima u duzini oko 4,300km, dok ovaj manji, koji se nalazi sa desne strane slike, ima duzinu od oko 3,100km.  Kao i ostale druge gasovite planete, Uran ima i veliki broj manjih oblaka, ali ti oblaci se ne mogu videti jer su izuzetno tamni za zemaljske teleskope, kao i za HST, i oni se mogu videti samo preko letelica koje prave snimke u “neposrednoj” blizini ove planete, kao sto je bio Voyager 2. Fotografija levo je detalj sa kolaza koji prikazuje kretanje oblaka tokom nekoliko sati [9 Kb]

[maj 2001]

vrh