Zanimljivosti o Uranu

• Uran je otkrio 13. marta 1781. godine astronom amater Viljam Hersel, pomocu svog teleskopa od 6,2 inca koji je sam konstruisao. Hersel je zapravo samo utvrdio da posmatrani objekat nije zvezda, vec neki drugi objekat, najverovatnije neka kometa.

• Da je u pitanju planeta utvrdio je finski matematicar Andres Leksel (Anders Lexell, 1740-1784) nekoliko meseci nakon sto je Hersel uocio objekat na nebu. Leksel je izracunao orbitu novog tela, utvrdio da se ono nalazi na rastojanju od 19 a.j. i da je njen orbitalni period izmedju 82 i 83 godine. Izgleda da je nezavisno od Leksela i francuski astronom amater J. de Saron (maja 1781.) utvrdio da se radi o novoj planeti. (Nesto kasnije, 1794. u vreme Francuske revolucije J. de Saron je giljotiniran.)

• Da bi preciznije utvrdili orbitu Urana astronomi su tragali za nekim eventualno jos starijim podacima o Uranu. I zaista desilo se da je Uran bio osmatran vise puta (tacnije 21 put) pre Hersela. Naravno ti raniji osmatraci nisu znali da je rec o novoj planeti. Najstarije osmatranje Urana pripada Dzonu Flemstidu, 23. decembra 1690. kada je planeta bila u Biku.

Osmatranja Urana pre Hersela
• Flamsteed 1690, 1712. i cetiri puta 1715. • J. Bradley 1748. i 1750. • P. Le Monnier dva puta 1750, 1764. dva puta 1768. sest puta 1769. i 1771. • T. Mayer 1756.

• Tragican lik u ovoj prici je Le Monnier koji je od 17. decembra 1768. do 23. januara 1769. cak osam puta video Uran ali nije opazio njegovo kretanje (sto je inace jasan znak da je u pitanju ne neka zvezda vec nesto mnogo blize nama). S druge strane Uran je, posmatrano sa Zemlje, u tom periodu zaista bio gotovo nepomican.

• Predlog da se nova planeta nazove Uran potice od nemackog astronoma J. E. Bodea (1781.). A postojali su i drugi predlozi: Hypercronius i zatim Dzordzova planeta, odn. Dzordzova zvezda (po britanskom kralju Dzordzu III; ovo je bio Herselov predlog 1782.). Bilo je i predloga da se nova planeta nazove Hersel pa su je neki jedno vreme tako i zvali.

• Prvi pokusaj da se odredi prividni precnik Urana potice od Hersela 1781. On je dobio vrednost od 4",18. Nesto kasnije, 1788. Hersel je izracunao da precnik Urana iznosi 55067 km, a da mu je masa 17,7 puta veca od mase Zemlje (tacne vrednosti: Uran u brojkama).

• Zadnji put je u afelu Uran bio 1. aprila 1925. Sledeci put ce u afel stici 27. februara 2009.

• Na maksimalnoj razdaljini od Zemlje Uran je bio 13. marta 1925. Tada je to rastojanje iznosilo 21,09 a.j.

• Zadnji put Uran je bio u perihelu 20. maja 1966. Sledeci put ce biti u perihelu 13. avgusta 2050.

• 1966. godine Uran je bio na najmanjem rastojanju od nase planete 9. mrta: 17,29 a.j.

• Prvu okultaciju Urana Mesecem posmatrao je 6. avgusta 1824. ser John Ross.

• Prve detalje (mrlje) na Uranovom disku uocio je 25. januara 1870 J. Buffham pomocu reflektora od 9 inca sa uvecanjem od 320 puta.

• Prvu spektroskopsku potvrdu da se Uran rotira retrogradno dao je francuski astronom H. Deslanders 1902.

• Prvi otkriveni Uranovi sateliti bili su Oberon i Titania. Otkrio ih je V. Hersel 11. januara 1787. Zatim je engleski astronom W. Lassell otkrio satelite Ariel i Umbriel 24. oktobra 1851.

• Prstenovi Urana bili su senzacionalno otkrice. Do njega je doslo slucajno. Da bi precizno odredili precnik Urana astronomi Dz. Eliot, E. Danhem i M. Mink su 10. marta 1977. posmatrali prelaz Urana preko zvezde SAO 158687. Trideset pet minuta pre nego sto ce planeta zakloniti zvezdu desilo se da je sjaj ove zvezde naglo opao, a zatim se nakon nekoliko sekundi povratio. Ta promena sjaja zvezde se dogodila pet puta. Ista pojava opadanja sjaja i isto pet puta se zatim ponovilo i nakon sto je Uran presao preko zvezde. Kako su kasnije analize potvrdile do promene sjaja doslo je usled prelaza Uranovih prstenova preko zvezde.