Za posmatranje i fotografisanje u vidljivoj svetlosti svega što je vezano za Sunce, pa i tranzita Venere, koriste se specijalni filteri, koji mogu biti ili u obliku folija koje liče, ali nisu, na alu-foliju, ili stakleni. Folije su ili Mylar, ili BaaderAstrosolar.

Nedeljko Marković nemark@nspoint.net

Fotografski filteri sa oznakama ND2.0, ND4.0 i ND8.0 (najčešči ND u foto praksi) skoro trenutno, pogotovo na teleskopu, dovode do TRAJNOG ostečenja vida, za razliku od astronomskog 5.0ND.

I folije i stakleni filteri se prave u dve gustine, a naparavanjem u vakuum komorama metalnih para (zato liče ili na ogledala - stakleni, ili na alu-foliju): foto-vizuelni, koji imaju oznaku 5.0ND, ili SAMO fotografski, koji, osim kod Baaderovih, nose oznaku gustine 4.0ND. Baaderovi fotografski su nešto propustniji, i nose oznaku 3.8ND. Važno je napomenuti da ove oznake NEMAJU VEZE SA OZNAKAMA GUSTINE KOD KLASIČNIH FOTOGRAFSKIH ND-filtera, gde se SAMO ZA FOTOGRAFISANJE Sunca mogu koristiti tek filteri sa oznakom ND400 (četrsto, ne četiri-tačka-dve nule). Ovo je vrlo važno jer fotografski filteri sa oznakama ND2.0, ND4.0 i ND8.0 (najčešči ND u foto praksi) skoro trenutno, pogotovo na teleskopu, dovode do TRAJNOG ostečenja vida, za razliku od astronomskog 5.0ND. Isto tako je važno da foto-filteri za Sunce 4.0ND i 3.8ND nisu namenjeni za direktno posmatranje Sunca, premda su gušći = manje propustni od fotografskih ND2.0, 4.0 ili 8.0, a rekao bih i ND400. Može se samo kratkotrajno (što kraće) gledati kroz tražilac refleksnih (SLR) fotoaparata. Sa TFT/LCD monitora digitalnih fotoaparata ne preti opasnost, ali zarad bezbednosti samog čipa u takvom fotoaparatu, adekvatan filter na objektivu teleskopa je neophodan. Filter je na objektivu digitalnog fotoaparata neophodan cak i kada se snima bez teleskopa.

VAŽNO je da se svi filteri stavljaju ISPRED OBJEKTIVA, a nikako na okular, pošto su tamo ili u samom fokusu, ili u njegovoj blizini. To vrlo lako može prouzrokovati njihovo iznenadno pucanje, čime zaštita prestaje, a dok posmatrač odreaguje - može biti kasno... Takođe ih ne treba postavljati NI IZA OKULARA. Na žalost, mnogi proizvođači još uvek, posebno kod jeftinih, početničkih, teleskopa u kompletu daju upravo filtere za posmatranje Sunca koji se stavljaju na okular. Mnogi posmatrači se hvale da godinama bezbedno koriste upravo takav način posmatranja, ali uvek postoji ono: "prvi put" (i otrovne gljive su jestive - ali samo jedanput).

Sunce se bezbedno, i bez opasnosti (a tada i samo tako), bez ikakvih filtera može gledati dok traje totalitet potpunog pomračenja, znači kad se vidi korona. Sve ostalo zahteva adekvatnu zaštitu proverenim i atestiranim filterima. Ono što je opasno, nije samo vidljivi deo spektra, nego i UV i infracrveni.

Za zaštitu kod posmatranja golim okom, a kažu da će Venera u tranzitu moći i tako da se vidi, može da posluži i varilačko staklo sa brojčanom oznakom 14 ili većom, dok zbog loše izrade, (tome nisu ni namenjeni), na nekom teleskopu ili durbinu, dogledu... ti filteri, što je uvećanje veće, daju lošiju sliku. Takođe se mogu koristiti i DOBRO nagaravljena stakla, kao i potpuno osvetljeni i potpuno, do maksimalnog zacrnjenja razvijeni, CRNO-BELI filmovi (nikako oni u boji, jer je zaštita srebro iz emulzije, a njega u savremenim kolor filmovima nema). Ovo za crno-bele filmove važi samo za klasične crno-bele filmove, ne i za one koji se razvijaju u kolor razvijačima.

Projekcija

U nedostatku adekvatnog zaštitnog filtera alternativa je okularska projekcija na neku ravnu i jednobojnu (najbolje belu) površinu koja je pod pravim uglom u odnosu na put svetlosti koja izlazi iz durbina. Najbolje je ako se bar taj instrument učvrsti na nekakav stalak, pa još na njega montira neki karton koji će na projekcionu površinu bacati senku. To će sveukupno dati stabilniju i kontrastniju sliku.

Gde

Ostaje još samo pitanje: gde se filteri mogu nabaviti. Na žalost, jedino u inostranstvu.

(jun 2004.)

vrh