Da li je potrebno ono «2004.»? Tranzit Venere je toliko redak događaj, da nema žive osobe na planiti koja je videla prethodni. Bar tako svi kažu. A sledeći će biti za 8 godina, i posmatraće ga druga hemisfera...

Nedeljko Marković nemark@nspoint.net

Atestiran zaštitni filter je neophodan, bez obzira da li samo posmatramo ili i snimamo. I bez obzira na koji način i čime snimamo, jer treba zaštiti i opremu, a ne samo oko.

Na izgled nevažno

Ovako bi trebalo da izgleda tranzit. Biće interesantno ako se na Venerinom putu preko Sunca nađe i neka Sunčeva pega.

Malo – malo, pa neki izuzetno redak događaj. Kometa Hale-Bopp, pomračenje Sunca, parada planeta... Pa, dobro. Kad je već tako, onda je red da se takav događaj dostojno i proprati. A pošto živimo u vreme fotografije (i videa), i svi volimo svoje uspomene sačuvati na neki od ovih načina, to će mnogi poželeti da urade i ovom prilikom. Pošto baš i nemam nekih praktičnih iskustava sa snimanjem tranzita Venere (neka mi se jave oni koji imaju ), pomoći ću se iskustvima snimanja Sunca i tranzita Merkura. A pre svega, poželeću vam svima za taj dan vedro i mirno vreme, kako bi uživanje bilo kompletnije. Ako nas meteorologija posluži, a pošto se sve to dešava po belome danu, pa još u junu, na domak leta, u startu ću skrenuti pažnju na neke na izgled periferne stvari koje će vam ceo događaj učiniti prijatnijim. U jednom japanskom astronomskom časopisu sam imao prilike da vidim reportažu sa foto-safarija iz Australije gde je tema snimanja bilo prstenasto pomračenje Sunca. I dobar deo fotografija koje ilustruju taj članak, prikazivao je dvojicu članova te ekipe kako u okruženju surove australijske polupustinje, ili jedu lubenicu, ili piju hladne napitke, a na svakom snimku je pored njih bio ručni frižider, a na njihovim glavama i slamni šeširi. Upravo na to hoću i da vam skrenem pažnju, jer to su sitne stvari koje ceo posao čine prijatnijim. Uz obavezni peškir kojim ćemo brisati znoj sa lica, vrata, ruku, ne samo zbog nas samih, već i zbog instrumenata kojima ćemo se služlužiti. Potoci znoja su ono čega se obavezno setim kada se u mislima vratim na tranzit Merkura, koji se dešavao nekih mesec dana ranije, znači uz niže temperature, u približno isto doba dana. Nije loše da se u blizini nađe i neko senovito drvo (ako ste van grada), ili barem suncobran.

Filteri

Bez obzira što najveći broj svih nas ima nekih iskustava sa posmatranjem i snimanjem fenomena vezanih za Sunce, za one koji se prvi put susreću sa time, napomenuću da se u takve stvari ne treba upuštati bez adekvatnog zaštitnog sredstva. Ne, nije reč o kremama za kožu, mada će i one dobro doći, već o pouzdanim i proverenim filterima pravljenim specijalno za posmatranje i fotografisanje, ili samo fotografisanje, Sunca. Napominjem da nijedan fotografski filter nije namenjen niti je dovoljan za ovu priliku, osim onog sa oznakom ND 400 (četrsto, ne 4.00), i to samo za fotografisanje. Astronomski filteri za Sunce se mogu podeliti u dve osnovne grupe: posmatranje i snimanje u vidljivoj svetlosti ili isto to u delovima spektra (ovi drugi su jaaako skupe igračke). Oni prvi (vidljivi spektar, ili bela svetlost), se opet, mogu podeliti u dve skupine: oni na staklenoj podlozi, i oni na Mylar (Majlar) ili Baader astrosolar foliji. U oba slučaja se radi o parama metala nanetim u vakuum komori na staklo ili osnovnu, prozirnu, foliju, i sve to atestirano na zaštitu oka (vizuelni) ili samo opreme (filteri namenjeni snimanju); to se u suštini svodi na što bolje blokiranje infracrvenog i ultraljubičastog dela spektra, koji termohemijski deluju na očno dno, kao i na smanjenu propustljivost vidljivog dela spektra. Solarni filteri namenjeni posmatranju i fotografisanju nose oznaku ND 5.0, a oni samo za snimanje ND 4.0 (Mylar) ili ND 3.8 (Baader). Potonji imaju manju gustinu (veću prozirnost), kako bi se uz upotrebu filmova niže osetljivosti (sitnije zrno, širi dijapazon registrovanih tonova uz bolji kontrast, te registrovanje finijih detalja na Sunčevoj površini), moglo raditi kraćim ekspozicijama (i do 1/500), čime se umanjuje uticaj treperanja atmosfere, a smanjuje i rizik od potresanja instrumenta. Važna je napomena da se svi filteri za Sunce stavljaju ISPRED OBJEKTIVA, a nikako na okular, jer se u položaju na okularu nalaze u samoj žiži objektiva ili veoma blizu nje, što podrazumeva i preterano zagrevanje, a što opet može dovesti do njihovog iznenadnog prskanja ili topljenja, već u zavisnosti od toga koji se filter koristi. (Bez obzira što će vam se mnogi posmatrači zaklinjati da tako rade godinama, uvek postoli onaj «prvi put», a posledice mogu biti i trajni gubitak vida na to oko.) Znači, da rezimiramo: atestiran zaštitni filter je neophodan, bez obzira da li samo posmatramo ili i snimamo. I bez obzira na koji način i čime snimamo, jer treba zaštiti i opremu, a ne samo oko.

Filteri namenjeni samo fotografisanju se u kombinaciji sa odgovarajućim -komplementarnim ND filterom na okularu mogu koristiti i za posmatranje (ponuda u programu firme BaaderPlanetarium, proizvođača Astrosolar folije), mada nisam siguran u ekonomsku opravdanost ovakve kombinacije: za približnu cenu komplementarnog ND filtera se može dokupiti i folija za posmatranje A4 formata.

Okolina

Kako bi se smanjio broj faktora koji mogu da nam umanje kvalitet snimaka, važno je da između nas i dela horizonta iznad kojeg se prividno kreće Sunce tokom tranzita, bude što manje objekata koji isijavanjem toplote koju su primili od Sunca izazivaju treperenje vazduha, a to su pre svega objekti od kamena, asfalta, metala, znači razne građevine, putevi, kamenjari, željezničke šine, mostovi, pa i gola zemlja. Ili bar da takvi objekti budu što udaljeniji od nas. Najbolje su zelene površine, jer se zelenilo najmanje zagreva, (ko je još opekao stopala hodajući leti bos po travi? ...A po pesku?).

Okidači i ostalo

Što se tiče potresanja opreme, osim čvrste i stabilne podloge, mirnog vremena i korišćenja žičanog okidača (kada se koriste «klasični» fotoaparati) u prednosti su foto aparati (pričam o tzv. refleksnim aparatima) kod kojih se, na ovaj ili onaj način, pre samog okidanja može malo ranije podići ogledalo, čime se isključuje jedan od uzroka nepotrebnih vibracija. Drugi uzroci se mogu eliminisati uključivanjem samookidača («selftimer» ili «autoknips», a služi da i sami sebe slikamo sa pristojnog rastojanja) pre svakog snimka, bez obzira da li se koristi već pomenuti žičani okidač, jer se preko njegove dosta krute sajle mogu na opremu preneti i pokreti ruke. Upotreba samookidača je jako zgodna i kod digitalnih aparata.

Pravilnim postavljanjem zaštitnog filtera, tj. na objektiv, već smo izbegli još jedan faktor koji bi mogao da nam kvari sliku, a to je prekomerno zagrevanje unutrašnjosti teleskopa, što uzrokuje turbulentne struje vazduha u samom tubusu, kao i širenje mehaničkih delova teleskopa (tu spadaju i stakla objektiva i okulara), što uzrokuje skokovite promene oštrine. Međutim, do takvog zagrevanja može doći i izlaganjem tubusa spoljašnjem dejstvu Sunčeve svetlosti, mada je takvo zagrevanje mnogo manje, jer Sunčevi zraci snimanja ili posmatranja na njega padaju pod oštrim uglom (slično kao zimi na Zemljinu površinu), a i tubusi su najčešće bele boje.

Za snimanje nam nije neophodan teleskop. Ako imate digitalni fotoaparat ili video kameru, ispred objektiva se (snimanje u tzv. afokalnoj projekciji) može umesto teleskopa postaviti neki durbin ili dvogled. Dodatno uvećanje se postiže zumiranjem kamere. Filter se, naravno, postavlja na objektiv durbina, a ne kamere. I običan teleobjektiv može da postane durbin ako mu se doda okular, te kao takav posluži za snimanje digitalnim aparatima. Svakako, za sva ova snimanja je osim svega ovoga (filter, durbin, aparat ili video kamera), neophodan stativ sposoban da nosi sve to. Prilikom snimanja kroz dvogled, onaj deo kroz koji se ne snima, može, u projekciji Sunca na beli papir, i bez filtera da posluži kao tražilac, kao i za praćenje toka tranzita od strane radoznale publike.

Treba voditi računa i o tome kako orijentisanu sliku nam daje optički sistem koji koristimo, kako nas pojavljivanje Venere na drugom kraju Sunčevog diska ne bi propustili da snimimo prvi kontakt. Ovo se pogotovo lako može desiti ako radimo sa velikim uvećanjem, pa snimamo samo onaj deo diska Sunca na kome očekujemo pojavljivanje Venere. Video snimatelji koji snimaju ceo disk Sunca su u prednosti, jer će uključiti kamere nešto ranije pa neće ništa propustiti.

Ako se snima fotoaparatom u što pravilnijim intervalima, moguće je naknadno napraviti i animaciju celog događaja, a ako su intervali između pojedinih snimaka kraći, ceo prelaz Venere preko Sunca teći će lepše. Čak iako nemate digitalne aparate, većina laboratorija danas skenira i narezuje vaše filmove na CD, pa se i takvim snimcima možete baviti u kompjuteru.

Ovo su samo neki od saveta i ideja, koji će vas, nadam se, inspirisati. Pustite mašti na volju, možda ćete se setiti i vi nečeg interesantnog. Samo nemojte zaboraviti da ponesete dovoljno filma, tj. memorije za snimanje, kao i dovoljno sveže napunjenih akumulatora za rad aparata.

Pa sretno u radu, i pošaljite nam svoje snimke. Da, ne zaboravite da podesite svoje časovnike...

(jun 2004.)

vrh