Zoran Veljović zowell@scnet.rs

Ovaj naslov je sam po sebi jasno opredelio suštinu daljeg teksta. On jeste zaključak koji samostalno može da izrazi osnovnu, i jedinu, poruku. Pođimo redom. 

Prema današnjim, još uvek nepotpunim saznanjima, kosmos je u fazi ekspanzije koja je počela, uslovno rečeno, Velikim Praskom, hipotetičkim događajem koji se zbio pre oko petnaest milijardi godina. Crveni pomak nesumljivo ide u prilog ove teorije.

Treba odmah skrenuti pažnju na mnoge pojmove, opšte uzev, koji su uvek ili diskutabilni, ili uslovni, ili hipotetički i nedorečeni, a koji u svakom slučaju izrazavaju ono što na današnjem naučno tehnološko misaonom nivou možemo da izrazimo. Tako Kosmos izrazava pojam svekolike vaseljene koja nam je danas poznata, sa svim svojim galaksijama, crvenim pomacima, zračenjima i ostalim sadržajima. Pored ovog našeg poznatog kosmosa nije isključeno da postoje i drugi, čak milijarde drugih kosmosa, sa isto toliko antikosmosa, i tako redom. Naša Godina izražava vreme ove naše Zemlje koje je potrebno za jednu njenu revoluciju oko našeg Sunca. Godinom merimo i kosmička događanja. U kosmičkim razmerama postoji svakako drugačiji odnos prema vremenu  i merenju vremena. Ajnštajnova Teorija relativiteta  pouzdano objasnjava ovo pitanje. Stoga, tolike milijarde godina koje se vezuju za kosmos je mera vremena vezana samo za nas, zemljane. U kosmičkim uslovima to je (svakako) drugačije.

Galaksije se prostiru se do rastojanja od nezamislivih petnaest milijardi svetlosnih godina*. Nema naročitog značaja objašnjavati koliko je to kilometara. Jedna svetlosna godina predstavlja rastojanje od 9.4607x10 na dvanaesti stepen km, ili 9460,7  milijardi kilometara. Broj galaksija je takodje nezamisliv, procena je da ih ima oko sto milijardi. U svakoj galaksiji ima prosečno oko sto milijardi zvezda, pri čemu galaksija Andromede sadrzi blizu četiri stotine milijardi zvezda.

Naše Sunce je, znači, samo jedna od nezamislivo velikog broja zvezda koje se nalaze na nezamislivo velikim rastojanjima, ili, ako neko želi malo matematike, naše Sunce je jedno od deset hiljada milijardi milijardi zvezda, koje su rasporedjene na rastojanju od petnaest milijardi svetlosnih godina*. Prednje se odnosi na nas Kosmos, za slučaj eventualno dokazanih sada hipotetičkih kosmosa, ovaj odnos se neuporedivo višestruko povećava, do granica kada se broj, kao veličina, priblizava beskonačnosti i gubi svaki ovozemaljski smisao.

Naše Sunce je zvezda koja se ni po veličini, ni po sjaju, ni po ostalim osobinama ne ističe među ostalim zvezdama. Postoje gigantske zvezde koje su veličine do 2400 puta veće od naseg Sunca, ili prečnika do 1600 miliona kilometara, ili, drugim rečima, prečnika koji zahvata orbitu Saturna, pri čemu bi orbite planeta Jupitera,  Marsa, Zemlje, Venere i Merkura bile unutar te zvezde.  Ovakvih Zvezda ima više a jedna je registrovana kao Alpha Herkulis.

U odnosu na naše Sunce, mase svih ostalih planeta našeg sunčevog sistema su beznačajno male. Sunce čini 99,866% ukupne mase našeg sunčevog sistema, znači da na sve planete, od Merkura, preko Jupitera do Plutona otpada samo 0,134%. Naša Zemlja ima 333 000 puta manju masu od mase Sunca. U odnosu na veličinu kosmosa  Zemlja predstavlja majusno zrnce dimenzija izvan domašaja ljudskog uma.

Sunce je zvezda, usijano telo koje zrači sopstvenu energiju. Od ukupne Sunčeve energije na Zemlju dopire jedan dvomilijarditi deo. Ovaj deo sunčeve energije daje sav život Zemlji.

Život na Zemlji nastao je, reklo bi se, sticajem raznih okolnosti. Sunce svojom veličinom spada u red manjih zvezda, a temperaturom na površini od 5700 Kelvina svrstava se u red hladnijih zvezda. Natoplije zvezde imaju temperaturu površine i do 250 000 Kelvina. Temperatura Sunca i  rastojanje Zemlje od Sunca od oko 149,6 miliona kilometara uslovili su srednju godišnju temperaturu na površini Zemlje od oko 14 stepeni  po Celzijusu, na koji način je omogućeno da voda bude većinom u tečnom stanju. Svi elementi na Zemlji snižavanjem temperature se skupljaju, sem vode. Voda ima jedinstvenu fizičku karakteristiku koja je razlikuje od ostalih elemenata i koja je osnov za opstanak svih živih bića: snižavanjem temperature skuplja se, ali samo do temperature od + 4 stepena C, kada je najgušća, znači najteža,  posle čega se, daljim snižavanjem temperature, širi, postaje lakša. Ova fizička osobina omogućava da led pliva na površini vode čime se u vodi čuva sav biljnji i životinjski svet. U suprotom, led bi sišao do dna reka, jezera i okeana i uništio sav živi svet u vodi. Dve trećine Zemljine površine pokriveno je  vodom.

Voda i srednja godišnja temperatura na Zemlji omogućili su razvoj vegetacije. Kao direktni rezultat postojanja biljnog sveta pojavio se kiseonik u atmosferi Zemlje u koncentraciji od 21%. Ova koncentracija postoji na Zemlji u poslednjih 2 milijarde godina. Kiseonik u atmosferi stvorio je sloj ozona na velikoj visini koji štiti ceo živi svet na Zemlji od štetnog ultravioletnog zračenja Sunca.

Sastav Zemljine atmosfere, azot 77%,kiseonik 21%, ostalo 2%, srednja godišnja temperatura i atmosferski pritisak od jedne atmosfere idealno doprinosi stvaranju i razvoju živog sveta. Naši najbliži susedi nemaju atmosferu sličnu našoj pa je teško i zamisliti da je na njima moguć život: Mars: ugljendioksid 95%  sa pritiskom na površini 0,7% Zemljinog pritiska; Venera: ugljendioksid 99,9% sa pritiskom na površini 90 puta većim nego na Zemlji. Temperature: Merkur: danju do +430 stepeni C, noću do minus 170 stepeni C ; Venera: +450 stepeni C, Mars noću do minus 140 stepeni C.

Zemlja ima čvrstu površinu za razliku od gasovitih planeta, Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna. Jasno je da na gasovitim planetama nema uslova za stvaranje i razvoj života sličnog ovom našem, na Zemlji. Zemljina kora je debljine oko 10 km ispod okeana i oko 30 km na kontinentima (planine). Debljina Zemljine kore je oko 32 puta srazmerno manja od debljine ljuske jajeta! Zemljino jezgro se sastoji od smeše gvošđa i nikla sa najvišom temperaturom od oko 4000 stepeni  C.

Od svih devet planeta našeg Sunčevog sistema jedino su se na Zemlji stvorili uslovi za razvoj života. Na današnjem stupnju razvoja nauke i tehnologije nismo u stanju da tvrdimo da na nekoj od planeta kosmosa postoji život. Po analogiji – postoji. Mnoge su prepreke da se u to i osvedočimo. Fizička rastojanja, izvori energije i asihronost vremena pojavljivanja civilizacije su za sada nepremostive prepreke. Ako bismo hteli da ispitamo našu najbližu okolinu, recimo, jedan petnaestohiljaditi dužinski deo kosmosa, to je već jedan milion svetlosnih godina*. Radio odgovor neke civilizacije pod uslovom da je u ovom trenutku na nasem nivou razvoja, stigao bi za dva miliona godina. O slanju letilica može se govoriti samo u okviru naučne fantastike. Naša civilizacija, srazmerno vremenu kosmosa, postoji u vremenskom periodu koji je kraći od najkraćeg moguće zamislivog bljeska. Teško je, nemoguće, nadati se da će se pojaviti dva takva istovetna bljeska u istom trenutku - vremenu, širom kosmosa.

1   2  Sledeća

vrh

LINKOVI

Galaksije - osnovno o galaksijama

• Crni monolit i potraga za vanzemaljskim civilizacijama
- dr M. Ćirković

• SETI
projekat - traganje za vanzemaljskim intligentnim životom

• Ima li vanzemaljaca? Pročitajte Fermijev paradoks.

• Čovek je ćelija bića
- razmišljanja o četvrtom biću.