Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Kalendar kroz istoriju Molim te objasni mi Popust

18 .7. 2007.

Pre koju nedelju, tačnije 12. jula, navršilo se tačno 19 godina (!) od kako su Rusi ka Marsu lansirali „Fobos 2“. Letilica je na cilj stigla 29. januara sledeće godine, i odmah ušla u orbitu oko crvene planete. Tamo je provela dva meseca ispitujući Sunce, Mars i Fobos. Ali, to je bila tek prva faza misije, čiji glavni cilj je bio mali Marsov satelit, Fobos. Misija je tekla skoro besprekorno sve dok se 27. marta letilica nije usmerila ka malom satelitu. Neposredno pred finalnu fazu, u kojoj je letilica trebalo da sa 50 metara visine izbaci dva lendera, oglasili su se alarmi. Uprkos nekim kasnijim konspirativnim tvrdnjama o svemirskim neprijateljima (pričalo se da je neki UFO ukrao „Fobosa 2“), činjenica je da je letilica nenadano ostala bez električnog napajanja i za manje od pola sata se izgubila. Sličnu sudbinu je doživela i prethodna letilica, „Fobos 1“, lansirana samo 5 dana pre „Fobosa 2“.

Kliknite na sliku

„Fobosi“ su bili naslednici planetnih misija tipa „Venera“ (1975–85), čiji poslednji predstavnici misija „Vega 1 i 2“ su ispitivali Halejevu kometu. Zanimljivo je da je u ovom kratkom programu učestvovalo i 14 drugih nacija, a da su Amerikanci svojim DSN antenama obezbedili konstantno praćenje sondi. Letilica je imala masu od 2,6 tona (6,22 t sa kompletnom opremom za ulazak u orbitu). Vide se 4 loptasta rezervoara sa hidrazinom neophodnim za visinsku kontrolu i, kada se odbaci glavni pogonski modul, korekciju orbite.

I pored očajničkih napora, Sovjeti su konačno otpisali „Fobos 2“ 18. aprila 1989. godine. Ironijom sudbine, sonda je nenamerno postala prvi objekat koji su napravili ljudi koji je dospeo na površinu Fobosa.

U svom izveštaju Planetnom društvu početkom 1993. godine, A. S. Salivanov i U. M. Getkin, obojica sa moskovskog Instituta za svemirski inženjering, dala su zvanični odgovor na misteriozni nestanak „Fobosa 2“. On glasi: „Smrt letilice je nastupila usled kvara kontrolnih sistema na brodskom kompjuteru [1]. [Neki spominju mogućnost udara meteorita, pa čak i nekontrolisani rad trastera.] To je izazvalo reorijentaciju solarnih panela na takav način da oni nisu više dobijali sunčevu svetlost. Akumulatori su se istrošili i svi brodski podsistemi su stali. ’Fobos I’ je izgubio kontrolu i vezu sa Zemljom nakon greške operatora.“

Kliknite na sliku
	Ovo je samo jedna od 38 originalnih crno/belih IR fotografija Fobosa koju je letilica „Fobos 2“ uspeo da pošalje pre fatalnog kvara. Udaljenost je 188 km, a rezolucija 34 m. Ovo je poslednja slika koju je uhvaćena na Zemlji.

Kliknite na snimak
Ovo su tri fotografije ove letilice Marsa (dolina Mariner Valey), u lažnim bojama, nedavno prepravljene od stručnjaka u NASA–i, na kojima je filterima i kombinacijom podataka postignuta prirodna uverljivost, onako kako bi videli površinu ovog dalekog sveta kada bi bili tamo. Na srednjoj slici se na Marsovom tlu vidi senka nastala pomračenjem Fobosa.

Naredne sike su takođe visokoprocesirane fotografije, koje su svojevremeno napravile kamere sa „Fobosa 2“.

Kliknite
	Originalna slika

(03.08.2007.)

vrh

priključite se

Mars

Fobos-Grunt

NOVI RUSKI MARSOVSKI PROJEKAT

2011. GODINE PRVI LET OKO MESECA

KOSMONAUTIKA – KLJUČNI PROJEKAT
RAZVOJA RUSKE EKONOMIKE