24.4.2006.

O ruskom projektu za dopremanje na Zemlju uzorka tla sa Marsovskog satelita Fobos (projekat "Fobos - Grunt") već je dosta napisano i rečeno. Projekat je uključen u Federalni kosmički program (FKP) za period 2006-2015. godine. Start automatske interplanetarne stanice planiran je za 2009. godinu. Kako je izjavio naučni rukovodilac projekta, direktor Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka Lav Zeleni, "ekvator" pripremnih radova već je savladan. Nesumnjivo da će analiza tla sa Fobosa, urađena u zemaljskim laboratorijama, pre svega materijala protoplanetarnog oblaka od koga su se, kako se pretpostavlja, formirala sva tela Solarnog sistema, dati veoma mnogo podataka na osnovu kojih ćemo moći shvatiti evoluciju Zemlje. Naučnici smatraju da će se u uzorku tla sa Fobosa, verovatno, naći i određena količina marsovske materije, koja je izbačena sa "Crvene planete" u toku vulkanske aktivnosti. Tada će se moći proučiti i priroda marsovskog tla. Razume se, još bi privlačnije bilo dostaviti tlo neposredno sa Marsa, i to iz unapred odabranog rejona. I takav projekat se danas razrađuje u ruskim naučnim laboratorijama.

Mars i Fobos

Po analogiji sa "Fobos - Gruntom" taj projekat je označen kao "Mars - Tlo". Treba primetiti da je zadatak dopremanja tla sa planete u izvesnom smislu složeniji od dopremanja sa njegovog satelita. Sila teže na Fobosu zbog njegove male mase nije snažna i za spuštanje na površinu nisu potrebni narošito moćni sistemi za ateriranje. Čak na protiv, potrebni su samo reaktivni motori koji bi "prilepili" kosmički aparat za Fobos i omogućili da se on na njemu pričvrsti. Za spuštanje ma Mars, pak, potrebni su padobranski sistemi i specijalni uređaji za meko "ateriranje". Podsetimo da je upravo u trenutku spuštanja uništena većina od lansiranih na Mars kosmičkih aparata. Najzad, za poletanje sa površine planete povratne rakete sa uzorcima marsovskog tla ta raketa mora da bude veoma snažna i da se, kao i prilikom lansiranja sa Zemlje, sastoji od nekoliko stepeni. I upravo zbog tih poteškoća u toku skoro poluvekovne istorije marsovskih misija istraživanja planeta i njenog tla vršeno je "na mestu" pomoću višeprofilskih fizičko-hemijskih laboratorija koje su se iskrcavale na površinu. Među njima je bilo i onih pokretnih.

Danas zadatak dopremanja tla sa Marsa stoji na prvom mestu, u redu svetskih prioritetnih fundamentalnih kosmičkih istraživanja i verovatno će Rusi biti prvi koji će uspeti da ih i realizuju. U svojstvu tehničke "inovacije" u projektu "Mars-Tlo" predložena je varijanta kosmičkog aparata sa dirigovanim aerodinamičkim kočenjem prilikom spuštanja na marsovsku površinu. U uslovima snažne razređenosti marsovske atmosfere takva varijanta ateriranja je efikasnija od tradicionalnih padobranskih sistema. Projektno-probni radovi koje su obavili konstruktori tehničkog dela projekta u Naučno-istraživačkom udruženju "Lavočkin" pokazali su mogućnost da se na toj osnovi stvori aparat težine 5 hiljada 200 kilograma, koji je u stanju da osigura dopremanje na "Crvenu planetu" kompletne naučne opreme za uzimanje tla i uzletnu raketu mase reda 1700 kilograma. Pri tom se potrebne energetske karakteristike sredstava za izvođenje kosmičkog aparata na trajektoriju leta na Mars sasvim uklapaju u okvire mogućnosti nosača raketa "Proton" ili "Zenit-3SL". Kosmički aparat "Mars-Grunt" će se sastojati od modula za let i desant, od platforme za ateriranje sa uzletnom raketom, uređaja za uzimanje tla i spojnih elemenata. U suštini je platforma za ateriranje modifikovani službeni modul kosmičkog aparata "Fobos-Grunt", koji je razrađen još krajem 1990-ih godina za zamenu zastarelog orbitalnog aparata iz projekta "Fobos" i "Mars-96". Novi modul će biti i osnovni za planetarne misije u narednih 10 - 15 godina, pošto njegova shema izgradnje omogućava da se usavršavaju pojedini sistemi bez suštinskih izmena i dorade konstrukcije u celini. Osnovna platforma za ateriranje teška je 752 kilograma i na njoj se nalazi termostabilizaciona konstrukcija na kojoj su instalirani praktično svi sistemi za let i desant modula. Ispod platforme su pričvršćena tri amortizera. Uzletna raketa je trostepena. Prvi stepen osigurava start sa površine Marsa, druga - izvođenje na orbitu veštačkog satelita planete i prelazak na trajektoriju leta ka Zemlji, dok treća obezbeđuje let po trasi Mars - Zemlja, uključujući obavljanje neophodnih korekcija trajektorije. Predložena shema domaće misije za dopremanje tla sa Marsa odabrana je uz uzimanje u obzir međunarodnih dugoročnih programa istraživanja te planete, pored ostalog, programa koji je razradila NASA za period do 2011. godine. "Precizni datum starta te misije "Mars-Grunt" još nije određen, ali će start svakako uslediti pre 2015. godine" - izjavio je generalni direktor i generalni konstruktor Naučno-proizvodnog udruženja "Lavočkin" Georgij Poliščuk.

Moskva, 24.04.2006. RIA "Novosti"

(28.04.2006.)

vrh

 

AM SCG

RUSKA BAZA NA MJESECU DO 2020.

Rusi menjaju „Sojuze” (30.6.2004.)

Rusi imaju velike ambicije

PRVI KOMERCIJALNI LET OKO MESECA DO 2010.

Kliper

Ekskurzija na Mesec

Rusi idu na Mars?

CENA MAŠTE ZA DOSEZANJE DALEKIH SVETOVA

VIŠE NOVACA ZA RUSKI SVEMIRSKI PROGRAM