Pre samo tri godine nije se moglo ni pretpostaviti da će domaća kosmonautika, grana koja je, bar tako se činilo, bila u agoniji, danas postati ključni projekat razvoja ruske ekonomike. Takav zaključak sledi iz obraćanja vice-premijera, ministra odbrane Rusije Sergeja Ivanova učesnicima junskog Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma. Nazvavsi nacionalni odbrambeni kompleks “lokomotivom ruske ekonomike”, Ivanov je istakao, da već sada na udeo odbrambenog kompleksa dolazi “preko 70 procenata ukupno proizvođene u Rusiji naučne produkcije i više od polovine broja svih naučnih radnika. Pri tom se na prvom mestu među visokotehnološkim industrijskim granama nalazi civilni kosmos”. U današnje vreme ni jedna od zemalja nije u stanju da samostalno obavlja tako svestrana kosmička istraživanja, naročito istraživanja dalekog kosmosa, i da na duže vreme šalje pilotirane interplanetarne ekspedicije. I raduje nas što, odajući dužno priznanje ruskom iskustvu dugotrajnih kosmičkih letova, rukovodstvo NASA pozdravlja rusko-američku saradnju u istraživanju Meseca i Marsa. U svakom slučaju, tako se može oceniti izjava direktora Agencije Majkla Grifina početkom juna na brifingu za novinare povodom programa “Konstelejšn” (“Sazvežđe”).

Cilj tog programa jeste povratak astronauta na Mesec do 2018. godine i iskrcavanje na Mars do 2030. godine. Rukovodilac pilotiranih programa Roskosmosa Aleksej Krasnov je sredinom juna izjavio, da su “u našim planovima istraživanja Zemljinog satelita na ozbiljnijoj osnovi od letova na Mesec američkih brodova “Apolo”. Po njegovim rečima, u perspektivi može biti govora o “industrijskom osvajanju Meseca”. Obimna istraživanja Meseca, po mišljenju Krasnova, prethode realizaciji ekspedicija na Mars. Rusija planira da stvori stalnu bazu na Mesecu i odšlifuje transportnu shemu za dopremanje sa satelita na Zemlju idealno ekološki čistog goriva za termonuklearnu sintezu – helijuma-3. “Stalnu stanicu na Mesecu mi planiramo da stvorimo već do 2015. godine, a od 2020. godine može započeti industrijska proizvodnja na Zemljinom satelitu retkog izotopa helijuma-3” – saopštio je još krajem januara šef vodeće domaće Raketno-kosmičke korporacije “Energija” Nikolaj Sevastjanov.

Sevastjanov je takođe istakao, da će do 2015. godine, pod uslovom da se utvrdi odgovarajući program, biti pušten u eksploataciju višekratni brod “Kliper”, pomoću koga će se obavljati letovi na Mesec. A Međunarodna kosmička stanica, koja sada funkcioniše u kosmosu, do tada će se transformisati u međunarodni kosmoport. “Prema prognozi naučnika, rezervi nafte, gasa i urana (čak uzimajući u obzir sadašnji nivo energopotrosnje) na Zemlji ima za narednih 100 godina, i zato je već sada neophodno tragati za alternativnim izvorima energije” – izjavio je akademik Ruske akademije nauka, član Saveta za kosmos Ruske akademije nauka Erik Galimov. “Troškovi za interplanetarno dopremanje biće znatno niži od cene koštanja sada proizvođene u atomskim elektranama električne energije” – kazao je Galimov. Akademik smatra da dopremanje helijuma-3 sa Meseca “može postati realnost već kroz 3 decenije, ali da bi se to ostvarilo, potrebno je početi raditi već danas”. Po njegovim rečima, na razradu projekta “biće potrebno svega oko 100 miliona dolara”. Međutim, ocigledno je da će realizacija dugoročnog mesečevog programa čak i u ruskim uslovima biti potrebno nekoliko milijardi dolara, kojih Roskosmos za sada nema. S tim u vezi sredinom 2005. godine rukovodilac Federalne kosmičke agencije Anatolij Perminov je slao NASA predlog o saradnji u budućem programu osvajanja Meseca. “Mi smo dobili poziv da učestvujemo u različitim projektima osvajanja kosmičkog prostora, pored ostalog i Meseca, - izjavio je šef Roskosmosa. “Mi smo s tim u vezi uputili svoje predloge i NASA ih sada razmatra”. I ako se najnovija izjava Grifina može protumačiti kao rezultat procesa “razmatranja”, onda već sada možemo govoriti o rešenju energetskog problema Zemlje.
Što se tiče organizacije pilotirane ekspedicije na Mars, projekat perspektivnog ruskog broda za tu misiju svakako će obradovati savetnika predsednika SAD za nauku Džona Marburgera, koji je uoči susreta sa kolegama “G-8” u Sankt-Peterburgu izjavio, da su najperspektivnije sfere bilateralne saradenje zapravo energetika i kosmos. Komentarišući nedavnu izjavu predsednika Vladimira Putina o neophodnosti da se forisraju poslovi u oblasti nanotehnologija, Marburger je potvrdio da su SAD otvorene za saradnju sa Rusijom u toj sferi ali da, po njegovom mišljenju, Rusija na tom pravcu ne igra ozbiljnu ulogu na toj svetskoj areni. Međutim, sistemi za funkcionisanje budućeg marsijasnkog broda baziraće se upravo na nanotehnologijama. To je saopštio i direktor Instituta za medicinsko-biološke probleme Ruske akademije nauka, akademik Anatolij Grigorjev na Međunarodnoj konferenciji za kosmičku biologiju i aviakosmičku medicinu. “Jedan od tri najznačajnija pravca eksperimenta “500 dana” (potpuna imitacija marsovske ekspedicije u nadzemnim uslovima) biće sistemi za funkcionisanje interplanetarnog broda. Oni treba da se baziraju na nanotehnologijama, s obzirom da moraju biti kompaktni i laki” – kazao je on. Zato, po mišljenju Grigorjeva, u narednim godinama pažnja ruskih i stranih naučnika biće prikovana upravo za taj najznačajniji pravac”.

Moskva, 19. 06. 2006. RIA “Novosti”

(20.06.2006.)

vrh

DEMONSTRATOR

L I N K O V I

RUSKA BAZA NA MJESECU DO 2020.

Rusi menjaju „Sojuze” (30.6.2004.)

Rusi imaju velike ambicije

RUSKA TEHNOLOGIJA ZA ESAu (24.03.2005.)

RUSKA NOVOGODIŠNJA ČESTITKA

PRVI KOMERCIJALNI LET OKO MESECA DO 2010.

Ekskurzija na Mesec

Rusi idu na Mars?