Svemir unutar 12,5 svetlosnih godina
Najbliže zvezde

The Closest stars
 Contents page Zoom Out    
* Broj zvezda unutar oblasti od 12.5 svetlosnih godina = 33

Nekoliko reči o mapi

Ova mapa prikazuje sve zvezdane sisteme koji se nalaze unutar oblasti 12.5 svetlosnih godina od Sunca. Većina zvezda su crveni patuljci - zvezde mase jedne desetine Sunčeve i sa sjajem sto puta manjim od Sunca. Po gruboj proceni 18% svih zvezda u svemiru su crveni patuljci,a nama najbliža zvezda - Proxima - je njihov tipičan predstavnik.

Dodatne mape
The solar system Ovo je dijagram koji se širi ka spolja od Zemljine orbite do najbližeg zvezdanog sistema. On pokušava slikovito da objasni koliko je u stvari velika udaljenost do najbliže zvezde.
A Map of the closest stars Ovde se nalazi mapa svih poznatih zvezda koje leže unutar kruga od 20 svetlosnih godina, skicirana korišćenjem podataka koji su navedeni u dole priloženom spisku zvezda.
Podaci i  katalozi
A list of the nearest stars  Ima preko 100 zvezda unutaj kruga od 20 svetlostnih godina. Ovo je lista poznatih zvezda koje leze unutar te razdaljine.
Multiple Star Orbits Na ovoj stranici prikazane su neke jednostavne animacije dvostrukih, trostrukih i četvorostrukih zvezdanih sistema, koje pokazuju kako zvezde orbitiraju jedne oko drugih.

Informacije o najbližim zvezdama

Sunce - Tip=G2, Magnituda=-26.8, Udaljenost=0.0000158 sg (sg - svetlosnih godina)
Tipična zvezda žuti patuljak. Ima osam planeta koje kruže oko nje.
Proxima Centauri - Tip=M5, Magnituda=11.0, Udaljenost=4.22 sg
Ovaj bledi crveni patuljak najbliža je zvezda Suncu. Pripada sistemu Alpha Centauri uprkos činjenici da leži 0.24 sg od glavnog para zvezda, pa joj je potrebno preko 1 million godina da ih jednom obiđe. Proximu je otkrio Robert Innes 1915 godine i u to vreme ona je bila najbleđa poznata zvezda. Ona je takođe i eruptivna zvezda - može da poveća svoj sjaj za više od jedne magnitude u minuti.
Alpha Centauri A,B - Tip=G2+K0, Magnitude=0.0+1.4, Udaljenost=4.39 sg
Samo malo dalje od Proxime, leže narandžasti i žuti patuljak koji čine sistem Alpha Centauri. Orbitiraju jedna oko druge u periodu od 80 godina, a zajedno čine jedan od najsjajnijih objekata na nebu južne hemisfere. Gledano sa Alpha Centauri, treći član sistema, Proxima, je bleda zvezda magnitude 4.8.
Barnardova zvezda - Tip=M5, Magnituda=9.6, Udaljenost=5.94 sg
Poznat po tome što ima najveće sopstveno kretanje od svih zvezda, ovaj bledi crveni patuljak proputuje 0.29 stepena u odnosu na pozadinsko nebo u toku jednog veka. Otkrio ga je E Barnard 1916. 1960 se mislilo da oko nje kruži nekoliko planeta koje se ne vide, ali su kasnija osmatranja opovrgla ovo mišljenje. U sledećih 8000 godina Barnardova zvezda postaće najbliža zvezda Suncu.
Wolf 359 - Tip=M6, Magnituda=13.5, Udaljenost=7.80 sg
Izuzetno bled crveni patuljak koji je 1918 otkrio Max Wolf. 25 godina smatran je za zvezdu najslabijeg sjaja.
Lalande 21185 - Tip=M2, Magnituda=7.5, Udaljenost=8.31 sg
Zabeležen u J.J. Lalande's katalogu zvezda (sastavljenom 1790-ih), Ovo je jedan od najsjajnijih crvenih patuljaka na nebu, mada se može videti tek sa dvogledom. G Gatewood je 1996 objavio da postoji mogućnost da oko ove zvezde kruži nekoliko planeta veličine Jupitera, ali ovo još uvek nije potvrđeno.
Sirius A,B - Tip=A1+DA, Magnitude=-1.4+8.4, Udaljenost=8.60 sg
Ova sjajna bela zvezda najsjajnija je na noćnom nebu i najsjajnija zvezda unutar oblasti od 25 sg. Njen pratilac je opažen 1852 - bio je to prvi beli patuljak  koji je ikada viđen. Orbitalni im je period 50 godina.
Luyten 726-8 A,B - Tip=M5+M5, Magnitude=12.4+13.3, Udaljenost=8.73 sg
Ovo je bled binarni sistem sačinjen od dva crvena patuljka. Ovaj je sistem možda poznatiji kao UV Ceti, po imenu druge zvezde u sistemu koja spada u promenljive zvezde. To je poznata eruptivna zvezda koja može vidljivo da pojača sjaj za nekoliko magnituda kada izbacuje mlazeve sa svoje površine, slične onima vidljivim na površini Sunca, ali daleko jače. Obema zvezdama potrebno je oko 200 godina da naprave jedan krug.
Ross 154 - Tip=M4, Magnituda=10.4, Udaljenost=9.69 sg
Bledi crveni patuljak. Jedna od zvezda koje je Frank Ross 1930-ih svrstao u katalog. Takođe eruptivna zvezda.
Ross 248 - Tip=M6, Magnituda=12.3, Udaljenost=10.33 sg
Još jedan bledi crveni patuljak.
Epsilon Eridani - Tip=K2, Magnituda=3.7, Udaljenost=10.50 sg
Narandžasti patuljak. 1960 oko ove zvezde tragalo se za znacima inteligentnog života pomoću Green Bank radio teleskopa. Rezultati su, kao što se i moglo očekivati, bili negativni. IRAS satellit detektovao je mnogo prašine koja kruži oko ove zvezde što je ukazivalo na moguće formiranje planeta, a u avgustu 2000 detektovana je planeta veličine Jupitera koja kruži oko ove zvezde na udaljenosti od 3.2 AU (480 milliona km).
Lacaille 9352 - Tip=M2, Magnituda=7.4, Udaljenost=10.73 sg
Prilično sjajan crveni patuljak koji se lako može videti dvogledom, prvi je put zabeležen u Nicolas de Lacaille's katalogu zvezda severne hemisfere sačinjenom oko 1752 godine.
Ross 128 - Tip=M4, Magnituda=11.1, Udaljenost=10.89 sg
Bledi crveni patuljak, takođe poznat kao FI Vir - što je njegova oznaka promenljive zvezde.
Luyten 789-6 A,B,C - Tip=M5+M5+M7, Magnitude=13.3+13.3+14.0, Udaljenost=11.1 sg
Izgleda da u ovom sistemu ima tri crvena patuljka. Glavni par ima orbitalni period od 2 godine, dok bleda treća zvezda kruži oko prve na vrlo maloj udaljenosti.
Procyon A,B - Tip=F5+DA, Magnitude=0.4+10.7, Udaljenost=11.41 sg
Sjajna žuto-bela zvezda, osma po sjajnosti na nebu. Sa prečnikom dva puta većim od Sunčevog, Procyon je takođe i najveća zvezda u krugu od 25 svetlosnih godina. Oko Procyona kruži beli patuljak koji je optički prvi put viđen 1896. Orbitalni period im je 41 godina.
61 Cygni A,B - Tip=K5+K7, Magnitude=5.2+6.1, Udaljenost=11.41 sg
Ovaj binarni sistem dva narandžasta patuljka poznat je po tome što su to prve zvezde čiju je udaljenost izmerio 
F Bessel 1838. Obe zvezde su vrlo slične ali su veoma razdvojene (86 AU) pa im je potrebno oko 700 godina da obiđu jedna oko druge.
Struve 2398 A,B - Tip=M4+M5, Magnitude=8.9+9.7, Udaljenost=11.6 sg
Ovo je binarni sistem dva crvena patuljka sa nazivom Struve 2398 iz kataloga dvostrukih zvezda objavljenog 1827. Ovaj sistem je takođe poznat i po veoma dosadnom imenu BD+59°1915. Zvezde sistema su veoma razdvojeme 
(50 AU) i kruže jedna oko druge u periodu od 450 godina.
Groombridge 34 A,B - Tip=M2+M6, Magnitude=8.1+11.1, Udaljenost=11.64 sg
Još jedan par crvenih patuljaka, ovaj se sistem uglavnom naziva Groombridge 34 iz kataloga severnih zvezda iz 1838, ili ponekada BD+43°44. Obe zvezde su promenljivog sjaja i imaju imena promenljivih zvezda: GX And i GQ And. Ove zvezde leže veoma udaljene jedna od druge (150 AU) a orbitalni period im je 2500 godina.
Giclas 51-15 - Tip=M6, Magnituda=14.8, Udaljenost=11.8 sg
Ovaj izuzetno bledi crveni patuljak ima najmanji sjaj u oblasti od 14 svetlosnih godina. On sija samo sa 0.01% Sunčevog sjaja.
Epsilon Indi A,B,C - Tip=K5+T1+T6, Magnituda=4.7, Udaljenost=11.83 sg
Narandžasti patuljak. Zvezda slična Epsilon Eridani, mada malo manja i bleđa. Oko Epsilon Indi kruži par smeđih patuljaka - neuspelih zvezda koje su suviše male da bi se "upalile" i zasjale. Otkriveni su 2003, kruže jedan oko drugog u periodu od 16 godina, udaljeni su 1500 AU (220 milijardi km) od matične zvezde i potrebno im je oko 70 000 godina da naprave jedan krug oko nje.
Tau Ceti - Tip=G8, Magnituda=3.5, Udaljenost=11.90 sg
Najbliža pojedinačna zvezda nalik Suncu. 1960 i oko nje se tragalo za znacima inteligentnog života (bez uspeha), zajedno sa Epsilon Eridani.
Luyten 372-58 - Tip=M5, Magnituda=13.0, Udaljenost=12.1 sg
Veoma bled crveni patuljak. Iako je ova zvezda katalogizovana odavno, njena udaljenost je tek nedavno određena sa nekom tačnošću.
Luyten 725-32 - Tip=M5, Magnituda=12.1, Udaljenost=12.1 sg
Još jedan bledi crveni patuljak.
Luytenova zvezda - Tip=M3, Magnituda=9.8, Udaljenost=12.39 sg
Crveni patuljak nazvan po Willemu Luytenu koji je uvideo da je to bliska zvezda 1935. Ova zvezda leži na samo 1.2 svetlosne godine od Procyona, ali nije ni na koji način povezana sa njim.
 
Epsilon Eridani
Ovako bi mogla da izgleda planeta koja kruži oko Epsilon Eridani.

Contents Page