Svemir unutar 12,5 svetlosnih godina
Najbliže zvezde
Broj zvezda unutar oblasti od 12.5 svetlosnih godina = 33
Nekoliko reči o mapi
Ova mapa prikazuje sve zvezdane sisteme koji se nalaze unutar oblasti 12.5
svetlosnih godina od Sunca. Većina zvezda su crveni patuljci - zvezde mase jedne
desetine Sunčeve i sa sjajem sto puta manjim od Sunca. Po gruboj proceni 18%
svih zvezda u svemiru su crveni patuljci,a nama najbliža zvezda - Proxima - je
njihov tipičan predstavnik.
Ovo je dijagram koji se širi ka spolja od
Zemljine orbite do najbližeg zvezdanog sistema. On pokušava slikovito da
objasni koliko je u stvari velika udaljenost do najbliže zvezde.
Ovde se nalazi mapa svih
poznatih zvezda koje leže unutar kruga od 20 svetlosnih godina,
skicirana korišćenjem podataka koji su navedeni u dole priloženom spisku
zvezda.
Na ovoj stranici prikazane su neke jednostavne animacije dvostrukih,
trostrukih i četvorostrukih zvezdanih sistema, koje pokazuju kako zvezde
orbitiraju jedne oko drugih.
Ovaj bledi crveni patuljak najbliža je zvezda Suncu. Pripada sistemu
Alpha Centauri uprkos činjenici da leži 0.24 sg od glavnog para zvezda,
pa joj je potrebno preko 1 million godina da ih jednom obiđe. Proximu je
otkrio Robert Innes 1915 godine i u to vreme ona je bila najbleđa
poznata zvezda. Ona je takođe i eruptivna zvezda - može da poveća svoj
sjaj za više od jedne magnitude u minuti.
Samo malo dalje od Proxime, leže narandžasti i žuti patuljak koji
čine sistem Alpha Centauri. Orbitiraju jedna oko druge u periodu od 80
godina, a zajedno čine jedan od najsjajnijih objekata na nebu južne
hemisfere. Gledano sa Alpha Centauri, treći član sistema, Proxima, je
bleda zvezda magnitude 4.8.
Poznat po tome što ima najveće sopstveno kretanje od svih zvezda,
ovaj bledi crveni patuljak proputuje 0.29 stepena u odnosu na pozadinsko
nebo u toku jednog veka. Otkrio ga je E Barnard 1916. 1960 se mislilo da
oko nje kruži nekoliko planeta koje se ne vide, ali su kasnija
osmatranja opovrgla ovo mišljenje. U sledećih 8000 godina Barnardova
zvezda postaće najbliža zvezda Suncu.
Wolf 359 - Tip=M6,
Magnituda=13.5, Udaljenost=7.80 sg
Izuzetno bled crveni patuljak koji je 1918 otkrio Max Wolf. 25
godina smatran je za zvezdu najslabijeg sjaja.
Zabeležen u J.J. Lalande's katalogu zvezda (sastavljenom 1790-ih),
Ovo je jedan od najsjajnijih crvenih patuljaka na nebu, mada se može
videti tek sa dvogledom. G Gatewood je 1996 objavio da postoji mogućnost
da oko ove zvezde kruži nekoliko planeta veličine Jupitera, ali ovo još
uvek nije potvrđeno.
Ova sjajna bela zvezda najsjajnija je na noćnom nebu i najsjajnija
zvezda unutar oblasti od 25 sg. Njen pratilac je opažen 1852 - bio je to
prvi beli patuljak koji je ikada viđen. Orbitalni im je period 50
godina.
Ovo je bled binarni sistem sačinjen od dva crvena patuljka. Ovaj je
sistem možda poznatiji kao UV Ceti, po imenu druge zvezde u sistemu koja
spada u promenljive zvezde. To je poznata eruptivna zvezda koja može
vidljivo da pojača sjaj za nekoliko magnituda kada izbacuje mlazeve sa
svoje površine, slične onima vidljivim na površini Sunca, ali daleko
jače. Obema zvezdama potrebno je oko 200 godina da naprave jedan krug.
Ross 154 - Tip=M4,
Magnituda=10.4, Udaljenost=9.69 sg
Bledi crveni patuljak. Jedna od zvezda koje je Frank Ross 1930-ih
svrstao u katalog. Takođe eruptivna zvezda.
Ross 248 - Tip=M6,
Magnituda=12.3, Udaljenost=10.33 sg
Narandžasti patuljak. 1960 oko ove zvezde tragalo se za znacima
inteligentnog života pomoću Green Bank radio teleskopa. Rezultati su,
kao što se i moglo očekivati, bili negativni. IRAS satellit detektovao
je mnogo prašine koja kruži oko ove zvezde što je ukazivalo na moguće
formiranje planeta, a u avgustu 2000 detektovana je planeta veličine
Jupitera koja kruži oko ove zvezde na udaljenosti od 3.2 AU (480
milliona km).
Prilično sjajan crveni patuljak koji se lako može videti dvogledom,
prvi je put zabeležen u Nicolas de Lacaille's katalogu zvezda severne
hemisfere sačinjenom oko 1752 godine.
Ross 128 - Tip=M4,
Magnituda=11.1, Udaljenost=10.89 sg
Bledi crveni patuljak, takođe poznat kao FI Vir - što je njegova
oznaka promenljive zvezde.
Izgleda da u ovom sistemu ima tri crvena patuljka. Glavni par ima
orbitalni period od 2 godine, dok bleda treća zvezda kruži oko prve na
vrlo maloj udaljenosti.
Sjajna žuto-bela zvezda, osma po sjajnosti na nebu. Sa prečnikom dva
puta većim od Sunčevog, Procyon je takođe i najveća zvezda u krugu od 25
svetlosnih godina. Oko Procyona kruži beli patuljak koji je optički prvi
put viđen 1896. Orbitalni period im je 41 godina.
Ovo je binarni sistem dva crvena patuljka sa nazivom Struve 2398 iz
kataloga dvostrukih zvezda objavljenog 1827. Ovaj sistem je takođe
poznat i po veoma dosadnom imenu BD+59°1915. Zvezde sistema su veoma
razdvojeme
(50 AU) i kruže jedna oko druge u periodu od 450 godina.
Još jedan par crvenih patuljaka, ovaj se sistem uglavnom naziva
Groombridge 34 iz kataloga severnih zvezda iz 1838, ili ponekada
BD+43°44. Obe zvezde su promenljivog sjaja i imaju imena promenljivih
zvezda: GX And i GQ And. Ove zvezde leže veoma udaljene jedna od druge
(150 AU) a orbitalni period im je 2500 godina.
Ovaj izuzetno bledi crveni patuljak ima najmanji sjaj u oblasti od
14 svetlosnih godina. On sija samo sa 0.01% Sunčevog sjaja.
Epsilon Indi A,B,C - Tip=K5+T1+T6,
Magnituda=4.7, Udaljenost=11.83 sg
Narandžasti patuljak. Zvezda slična Epsilon Eridani, mada malo manja
i bleđa. Oko Epsilon Indi kruži par smeđih patuljaka - neuspelih zvezda
koje su suviše male da bi se "upalile" i zasjale. Otkriveni su 2003,
kruže jedan oko drugog u periodu od 16 godina, udaljeni su 1500 AU (220
milijardi km) od matične zvezde i potrebno im je oko 70 000 godina da
naprave jedan krug oko nje.
Tau Ceti - Tip=G8,
Magnituda=3.5, Udaljenost=11.90 sg
Najbliža pojedinačna zvezda nalik Suncu. 1960 i oko nje se tragalo
za znacima inteligentnog života (bez uspeha), zajedno sa Epsilon Eridani.
Crveni patuljak nazvan po Willemu Luytenu koji je uvideo da je to
bliska zvezda 1935. Ova zvezda leži na samo 1.2 svetlosne godine od
Procyona, ali nije ni na koji način povezana sa njim.
Ovako bi mogla da izgleda planeta koja kruži oko Epsilon Eridani.