Odlicno za prvi put!
(impresije jednog clana male ekspedicije AM-a)
Aleksandar Ilicic

Pripreme       Vec noc ranije bila je idealna i morala je biti iskoriscena za poslednje pripreme. Sa krova moje desetospratnice ponovio sam vecinu kriticnih M-ova! Par galaksija u Lovackim psima su na teorijskoj granici za moj 7x50 ali evo sada ih jasno lociram. I M106 uocavam prvi put doduse uz pomoc racunara na kome precizno utvrdjujem okolinu. Ako je sada ovako od mene sta ce tek biti sutra kada izadjemo napolje a Dragan ponese svoju cev od 6 inca, prolazi mi kroz glavu. Vec je jedan i mada bi bilo jos sta da se proba valja u krevet, skupiti sto vise sna za sutra.

Jutro       U odusevljenu vidjenim i onim sto predstoji zaboravljam da aktiviram sat za ujutru. Budim se frtalj pre osam i u momentu mi je sve jasno .Kasnim na posao prvi put posle cetiri godine koliko radim, ali bar sam se naspavao za nocas, tesim se. Ipak ne mogu da se utesim vremenom jer je mracno jutro bez neba , sami oblaci. Sada mi je jasno koliko sam srece imao pre par sati ali daleko je vece ili sutra, jos nije nista precizno utvrdeno! U neko doba pre podne primecujem da napolju vise nije mrak. Pogled kroz razmaknute debele zavese nailazi na neocekivan prizor. Po nebu su se krecu divni osuncani kumulusi kao ostatak pokidane oblacnosti. Ubrzo se javlja i Sasa sa pitanjem "je l` idemo"? Ja doduse radim i subotom ali moci ce jedna bez mene, ko zna kada ce ponovo biti ovakva prilika!

Polazak      Pola osam je i po mene stize Sasa. Sada je jasno da ce nas biti trojica, iako je bilo desetak dusa u kombinaciji. Vozeci stalno ponavlja "Eh da su sad neka normalna vremena ...". Ali vreme nije moglo biti bolje, topao prolecni dan obecavao je noc manje hladnu nego sto bi se to moglo ocekivati za ovo doba godine. Idemo po Dragana precicom preko Telepa ali bas ne znamo najbolje put pa gubimo pola sata u lutanju, nevoljno se upoznajuci sa zivopisnim predelima novosadske periferije. Dragan nas je jedva docekao jer Orion sa okolinom vec bljesti sa jugozapada rugajuci nam se . Nemamo vise vremena za gubljenje pa odmah sibamo za Kamenjar.

Lepo mesto pored Dunava      Mesto koje je bilo planirano vec zauzeto pa gubimo jos petnajst minuta da se pomerimo nesto uzvodno! Konacno smo se pozicionirali i lagano raspakovali. Svako je za vratom imao obesen svoj instrument. Sasa 12x40, ja 7x50 i Dragan sa najvecim adutima 20x60 i svojim Home made 6" Dobsonom. Samo mesto na prvi pogled nije izgledalo lose mada se tada jos nije sasvim smrklo. Ipak kasnije smo imali manje razloga za zadovoljstvo. Deset metara ispred nas je bio Dunav a isto toliko iza kamenjarski drum posle koga je je isao drvored koji je odkidao jedno 15 stepeni od severnog horizonta koji je i ovako bio presicen novosadskim svetlom. Dunav je izgledao mali kao bara jer je sa suprotne obale bljestala gomila lampi osvetljavajuci 30 stepeni od juga. Prema istoku je bilo jezgro Novog Sada a prema zapadu Futog i Veternik koji nisu mnogo zaostajali. Solidno je jedino bilo prema jugoistoku, jugozapadu i tacno iznad nasih glava. Nisam mogao da verujem da se 5 km od centra vidi vise svetla nego sa moje zgrade. Ubedjivao sam sebe da mi se samo cini i da ce cike uskoro da pogase fenjere pa da krenu na spavanje. Ali sta je tu je valjalo se privici na uslove i krenuti sa onim zbog cega smo se i skupili.

Start vecernji objekti      Poceli smo sa maratonom oko dvadeset do devet. Dva najteza vecernja Mesijea M74 i M77 su tada bili na samom horizontu ali i da su bili dosta vislje (odnosno da smo mi bili spremni ranije) futoska svetla nam nebi dala sansu! To se pokazalo malo zatim kada smo probali M33. Fon neba je bio takav da je cela oblast izgledala mlecno bez slabijih zvezda koje bi posluzile za nalazenje. Iako sam nalazio da se ova galaksija u Trouglu moze videti i golim okom ipak su za nju iz mog iskustva potrebni maksimalni uslovi a ovo je bilo jako daleko od toga! Sledeca je po spisku bila Velika Andromedina Galaksija (M31). To je prvi objekat koji smo uspeli da vidimo. Iako ne bas lako, ipak je bila suvise sjajna da bi se utopila u bezlicnu pozadinu. Jedino za dva njena slaba pratioca (M32 i M110) nije bilo nikakve sanse. Prvi nadjeni objekat je bio dovoljan razlog za dobro raspolozenje pa smo iskoristili priliku da nazdravimo.

      Drugi vidjeni objekat bio je M103 u Kasiopeji. Pokusao sam da se izmaknem nekih desetak metara kako bi izbegao krosnje za M52 u istom sazvezdju, ali nisam uspeo da ga uocim. Ovo otvoreno jato je tada bilo suvise nisko prema severo-zapadu pa smo ga ostavili za drugu polovinu noci kada ce se podici vise. Za M76 planetarnu maglinu u Perseju nismo bili dovoljno ambiciozni znajuci granice svojih mogucnosti. Sledeca meta je bilo otvoreno jato M34 u Perseju koga smo lako uspeli da vidimo. Plejade ili M45 smo naravno pogledali i golim ocima ali i svojim instrumentima. Dosao je red i na M79 u Zecu ali tada je ovo slabo kuglasto jato vec bilo sasvim pri horizontu. Ja sam ga potrazio neobavezno sa mojim 7x50 cim smo stigli, kada je jos bilo dovoljno visoko ali bez uspeha. Zatim us na red dosli M42 i M43 odnosno Orionova maglina. Bilo je to pravo vreme da se aktivira i Draganova cevka. Brzo je nanisanio tako da smo jos jednom imali priliku da se divimo ovom velicanstvenom objektu u punom sjaju. Samo malo dalje u Orionu je bila i sledeca difuzna maglina M78. Bez obzira sto je znatno slabija. Ipak smo se jednoglasno slozili da je mozemo videti svojim dvogledima. Sledeci cilj je bio cuvena M1 ili Krab maglina. Bez mnogo nade sam pokusavao da uocim nesto sto mi nije poslo za rukom ni pri mnogo boljim uslovima. Dragan je pokusao teleskopom ali je brzo odustao i presao na njegov 20x60. Nalazi je i daje meni da se uverim. Tako je, sada upada iz cuga! Pravi primer iz zivota sta znaci razlika izmedju 50 i 60 mm. Tri otvorena jata u Blizancima: M38, M36, M38 su isto tako bila laka meta za nase sada vec izvezbane oci. Ne treba ni spominjati da smo i cetvrto, najsjajnije i nama najblize otvoreno jato u Blizancima M35 lako ulovili. Sa grupom jata u zimskom delu mlecnog puta neocekivano je bilo vec mnogo teze. M41 odmah ispod Sirijusa je izgledao mnogo losije nego sto sam ocekivao. Verovatno su uzrok bili trenutni uslovi na tom delu neba. Posle malog lutanja ipak smo na kraju uspeli da lociramo i ostale po redu: M93, M47, M46 u Krmi i M50 u Jednorogu.

Ponocni objekti      Nakon ove grupe, nesto posle 22h, uzeli smo mali odmor. Drum iza nas je postajao sve prometniji. Dragan je reagovao na vozila koja su ovaj puteljak prolazila reli brzinom, dok su mene pak vise iritirala ona kojima je za ovo trebala cela vecnost. U medjuvremenu je i prilicno zahladnelo sto je uz veliku vlaznost koja se i mogla ocekivati na ovom mestu dovelo do konstantnog zamagljivanja moje optike. Vec u nastavku nase sesije bilo je jasno da da ce ovo predstavljati veliki problem. Posle 40 minuta odmora drugi ciklus smo poceli sa otvorenim jatom M48 u Vodenoj Zmiji. Zatim su sledili Jaslice (M44) i M67 u Raku. Ovde negde se Sasa posmatracki zamorio i nakon toga se sve redje hvatao za svoj dvogled. Na nasu srecu nastavio je dalje da precizno zapisuje Draganove i moje "uspehe" tako da je posle bilo moguce precizno rekostruisati sta se sve po mraku desavalo. Pri traganju za grupom galaksija M95, M96, M105 u Lavu vidno polje u mom dvogledu bilo je sasvim mutno. Posto ni Dragan nije mogao bas cvrsto de potvrdi, Sasa ovo upisuje pod "nije sigurno". Sa drugom grupom u Lavu: M65, M66 smo bili bolje srece jer su one ipak nesto lakse za uociti, a tu je bio i teleskop da pomogne. Sledeci je na redu bio dvojac galaksija iz Velikog Medveda: M81, M82 koji je posle manjih napora uspesno lociran. Posle toga smo dosli do tri teska zadatka: planetarne magline M97 i dve galaksije M108 i M109 cije nam magnitude oko 11 nisu ostavljale mnogo nade. Od M40, asterizma koji je Mesijeu izgledao maglicasto smo takodje odustali. Mozda i suvise lako, ali bez detaljno spremne okoline ipak je to bio krupan zalogaj. Na redu je sada bila M106 koju sam noc ranije "ladno" posmatrao. Sada to nije bilo vise uopste lako. Samo Draganov 20x60 mi pomaze da se ne obrukam! U blizini su M63, M94 i M51 meni omiljene galaksije u Lovackim Psima koje slicno uz dosta napora pronalazim. Sledeca je na redu M101. Fiksiram dobro poznato mesto trazeci nesto maglicasto. U jednom trenutku kao da ugledam nesto svetliji deo ali nisam siguran. Sasa to i pise skracujuci muke tako mom vratu. Tacno je ponoc, a prva u aprilu je M102. U mom albumu je markirana kao Mesijeova greska ali po nekim drugim "M" spiskovima ono sto se trazi je slaba galaksija u Zmaju. Po secanju da joj je magnituda preko 10 odustajem ocekujuci nesto lakse. "Prosli " smo visoke mete i sada ako nista drugo bice lakse za nasa ledja.

Nakon ponoci     Posle ovoga dajemo sebi poduzi odmor. Relaksiramo se uz prijatan razgovor. Dragan, inace dobar poznavalac ovih terena uz Dunav potseca se kako je ovde bilo nekada.

      Proslo je pola dva i red je da se krene dalje. Galaksija M64 u Komi nije bas moj dobar znanac ali siguran sam da sam je vec i ranije posmatrao. Medjutim sad ide dosta tesko. Na kraju kao da sam je ugledao i ne oklevam da to i prijavim. Dolazi grupa galaksija Koma-Virgo kao stvorena za Draganov teleskop. Medutim ova kompleksna oblast zahteva ozbiljne pripreme i visoku spretnost baratanja instrumentom. Da se nebi mucili pronalazim samo ono u sta sam siguran sjajnu elipticnu M49 i cuveni Sombrero M104, dok Dragan prijavljuje M61. Ostale preskacemo: M58-60, M85-91 i M98-100. Umesto toga primecujem ono sto mogu, asteroid no 1 Ceres, koji slucajno prolazi centrom ove oblasti izgledajuci kao zvezda sedme magnitude. Dragan ima veliku zelju da vidi Sombrero ali bez detaljne karte okoline i uz ovakav jug veoma je tesko. Ja pokusavam da ga ulovim teleskopom ali deset minuta truda je ostalo bez rezultata. Sledeca su na redu dva kuglasta jata iz ove oblasti. Oni bi trebalo da su laki medjutim i sa njima imam velikih problema. M53 u bilzini alfa Kome jos mekako ali kugla zvezda M3 koju sam nekada nalazio zmurecki sada se stvarno nije dala. Morala je da radi i karta plus 20x60mm da bi posle debelih 5min bio siguran u svog starog znanca. To najbolje govori o tome kako se tada videlo kroz moj dvogled! Nisko prema jugu u Hidri su nam ostala jos dva objekta: M68 kuglasto jato i M83 cuvena svetla galaksija. U katalozima su oba markirani kao teski, a ja do sada nikad nisam uspeo da ih uocim. Uspevam vidim okolne zvezde poznate iz predhodnih potraga ali je prostor izmedju njih previse svetao. Skoro je pola tri. Okrecemo se prema istocnoj grupi koja se prilicno odmakla od horizonta bezeci od grackog svetla. "E ovo je za malu decu" govorim misleci na tri sjajna kuglasta jata i bodreci prisutne koji pokazuju prve znake smanjenja entuzijazma. M5 u Zmiji pa M13 i M92 u Herkulu bivaju opazeni kao od sale. Pada mi na pamet da bi mogao malo da aktiviram i zaboravljeni teleskop koji je tuzno gadjao nisko prema jugu. Nisanim na M5 i za par sekundi ga pronalazim ni sam ne verujuci da je to moguce. Dragan je odusevljen sjajnim prizorom u okularu a i Sasa nije ravnodusan, posle duze vremena ima ponovo priliku da nesto pogleda. Koji minut kasnije isto ponavljamo i sa M13, "tatom" svih kuglastih jata. Nesto je malo vece od M5 ali ne i lepse, zakljucujemo. M92 je trazilo vise paznje! U dva navrata uspevam da ga uhvatim u okularu ali ne mogu da "umirim" teleskop pa cilj nestaje. "Zao mi je" govorim im posle par minuta napokon odustajuci!

Labud i okolina      Za M57 cuvenu prstenastu maglinu u Liri je potrebno nesto dosta jace od mog dvogleda. Dragan se "hvali" da je do sada nije nikad uhvatio i prilazi svom teleskopu da pokusa. Posle par trenutaka uspeva tako da imamo priliku da se upisemo u klub povlastenih koji su imali srece da ovaj svemirski kolutic vide svojim ocima. Svi smo zbog toga veoma zadovoljni. U maloj Liri je jos jedan nimalo lak objekat. Zbijeno jato M56 kojeg sam uspevao ranije da uocim samo pri naj naj uslovima. Ovaj put iz nekoliko pokusaja i uz pomoc Dragaovog 20x60 to mi nekako polazi za okom. Vec kada smo u okolini najpoznatije i najlepse dvojne, Albirea greh bi bilo ne pogledati kako se ona vidi kroz Draganov Dobson. Namestam je i kratko uzivamo u njenom lepom kolor kontrastu. Slede dva otvorena jata iz Labuda, mesta na nebu koje vrvi od njih. Tako M29 i M39 bivaju bez vecih problema uoceni i prijavljeni Sasi. Zatim je dosla na red Dambel maglina ili M27 u Lisici. Dragan nam je jos ranije najavljivao da se u njegovom instrumentu vidi strasno dobro u sta smo se mogli tada i uveriti! Kratko uzivamo u njnom velicanstvenom izgledu. Sa sledecim ciljem, kuglastim jatom M71 u Streli je neocekivano bilo vise problima. Ponovo je "radila" karta i uz malu ali neophodnu korekciju ocekivanog polozaja maglicasti cilj se pokazao.

Strelac i Zmijonosa      Nesto zatim u zonu posmatranja ulazi i Draganova poslastica krak mlecnog puta iz Strelca sa gomilom Mesijeovih objekata koji se tu mogu pohvatati. Krece od difuzne magline M8 Lagune, najsvetlije posle cuvene Orionove. U njenoj blizini hvata i M20 Trifid i susedno M21 otvoreno jato. Sasa ovo belezi dok se u daljini cuje prvi petao pa i to stavlja kao napomenu. Slede tada nesto malo severnije magline M16, M17 i M18 i jos dalje M11 lepo jato u Stitu. Nesto ranije ja sam vec pretrazivao Skorpiju i sa 20x60 otkrio M4 i M80 kuglasta jata u blizini Antaresa. Sad idem nesto vise prema Strelcu i nailazim na M6 i M7 meni najdraza, niska ali bljestava otvorena jata koja su sada osvetljena lampama preko Dunava tako da se jedva naziru. Jos tri slabija Mesijea M9, M19 i M62 blizu Antaresa, ali vec u Zmijonosi nisam nikako mogao opaziti ni iz nekoliko pokusaja. Zatim se pomeram nesto dublje u Zmijonosu gde treba da se uradi poznati "parni" triling kuglastih jata. Posto ih ove sezone jos nisam posmatrao neophodna mi je ponovo pomoc papira. Nalazim prvo M10 i M12 a zatim i M14. Nesto malo nize odavde je i M107 kuglasto jato koje je ipak dovoljno visoko da postoje sanse. Ne uspevam iz nekoliko puta ali ne odustajem. Uslovi prema jugu kao da se menjaju tako da uspevam da sacekam trenutak sasvim solidne vidljivosti i primetim ovo jato medju slabijim zvezdama. U jednom trenutku nesto pre cetiri cini mi se da pocinje da svice. Dragan mi kontrira da mi se samo pricinjava i pokazuje se da je u pravu. Cetiri su sata. Tacno pre godinu dana u ovo vreme je srusen prvi novosadski most. Nikome od nas to nije palo na pamet, a tako smo bilzu Dunava. Pokusavam zatim ponovo prema severu i M52 sa pocetka maratona. Kasiopeja je sad u mnogo boljem polozaju pa iz nekoliko pokusaja uocavam nesto sto bi moglo da bude ovo otvoreno jato. Idem zatim dalje na ono sto je jos preostalo u Strelcu. Zvezdani oblak M24 i u odnosu na njega simetricno postavljena otvorena jata M25 i M23, i samo nesto malo nize dva kuglasta jata sjajno M22 i dosta slabije M28. Za grupu nisko postavljenih kuglastih jata iz Strelca: M69, M70, M54, M55, M75 oznacenih kao teski nije stvarno bilo nikakve sanse, tako da ih nismo ni pokusavali naci.

Cilj      Negde posle 4:20 prvo Sasa a zatim i Dragan se diskretno povlace u Jugo. Nesto zatim na Draganov poziv, i ja im se pridruzujem ali samo na kratko. Bice da sam se bolje pripremio na hladnije uslove jer ne osecam da mi smeta svez jutarnji vazduh. Iako nemam jasnu predstavu kad svice osecam da je zora blizu i da vise nema vremena za gubljenje. Baceni pogled prema jugoistoku otkriva belinu mlacnog puta sto je dobar znak. Pretrazujem malo sazvezdje Stit trazeci sitno otvoreno jato M26 koje nam je promaklo. Iz nekoliko pokusaja uspevam ali samo uz pomoc 20x60. Kad sam se vec nasao u Stitu steta je ne proveriti kako se kroz Dobson vidi M11 koje je Dragan prijavio nekih sat ranije. Brzo ga nalazim i uspevam da kratko uzivam u njemu. Za trenutak osecam kako mi nedostaju moji prijatelji jer nemam kome da se pohvalim. Malo zatim vec je bilzu pet i ja proveravam Sasin spisak sa vidim sta je jos ostalo od jutarnjih objekata. Evo M15 kuglasto jato u Pegazu bi moralo da se vidi. Pretrazujem zvezde oko sazvezdja Zdredebeta pomocu koga ga obicno pronalazim, ali ne uspevam. Memorija me izdaje i ponovo mora da radi karta, ali srecom popravni je uspesan. Slicno sam pomislio i za M2 kuglasto jato u Vodoliji koje je samo malo nize. Kada sam poceo da ga trazim negde koji minut posle 5 primetio sam da je svitanje krenulo nisko pri istocnom horizontu. Dok sam jos jednom konsultovao kartu i pronasao glavne zvezde vodolije jutro me je prstiglo. Oblast neba koja je trebala da sadrzi jato sada je vec bila sjajnija od njega samog. Valda nikad nigde nije ovako brzo svanulo prolazilo mi je kroz glavu. Tek sve u svemu oko 5:08 uvidjamo da je vreme da zavrsimo maraton.

      Dok sam ja bio zauzet trazenjem M2 pojavljuju su se i moji sumaratonci. Sasa upisuje dva poslednja objekta dok Dragan pocinje da pakuje svoj veliki instrument. Ostala su jos tri jata M72, M73 u Vodoliji te ekstremno tesko, M30 u Jarcu koje sve zajedno nisam uspevao da uocim ranije ni po najmrklijoj noci. Veoma je interesantno kojim se trikovima moze videti ovo poslednje jer je izlazio oko 5:20 kada je sasvim svanulo i kada smo se mi vec lagano truckali na putu kuci. Pre toga pokupili smo naravno svoje navlazene stvari i krenuli nazad ka svojim toplim krevetima. Na tom putu pozdravio nas je i Mesec koji se bas u tom momentu pojavio nisko na istoku. I jos samo maler za kraj. Na ulasku u moju ulicu Sasin Jugo se gasi i posto vise ne uspeva da ga pokrene mora da nastavi dalje jutarnjim autobusom.

Utisci      Posle skoro nedelju dana sredjivanja utisaka jasno je da nam je vreme bilo fantasticno naklonjeno jer od tada prkticno nije bilo vedre noci. Iskustvo koje je sakupljeno posluzice nam da sve ovo naredne godine ispadne mnogo bolje, a ovu noc pamticemo dugo jer prvi put je naravno najlepse!

april 2000.

Izvestaj II >>

vrh strane