Mehanizam za rotaciju teleskopa

Zaslon za sekundar napravljen je od ostatkaPVCcevi, a njen nesvakidaš nji, elipsoidni oblik, po mom mišljenju snažno doprinosi estetskoj atraktivnosti teleskopa (a usput služi za zbunjivanje neupućenih o čemu se tu zapravo radi i čini da teleskop izgledom podseća na srednjovekovno oružje, „helebardu“).

Poklopac za zaštitu primarnog ogledala napravio sam namatanjem i lepljenjem kartonskih traka i na njemu se lepo može pročitati „omot spisa”.

Deo koji spaja teleskop sa postoljem i omogućava rotaciju teleskopa u obe ravni, (dok je postolje nepomično) je „T“ nastavak za vodovodnu cev i to je prakično jedini novi deo koji sam morao da kupim za ovaj teleskop.

Tražilac

Tražilac je napravljen u obliku nišana, pa tako, umesto uz pomoć optičkog tražioca, lokaciju traženog objekta prethodno određujem nišanjenjem golim okom, kroz tanku bakarnu cev, što je za ovaj teleskop dovoljno, jer su objekti za čije je posmatranje teleskop namenjen, vidljivi golim okom.

I na kraju nešto o karakteristikama ovog teleskopa. Obzirom na parametre optike (f/10) ovaj instrument namenjen je posmatranju Meseca i planeta i ja sam veoma zadovoljan kvalitetom slike (iako ogledalo nije idealno ), mada sam, priznajem, akcenat u njegovoj izradi stavio pre svega na jednostavnost, operativnost, ekonomičnost i estetiku, ali i ovi ciljevi nisu od bitnijeg uticaja na kvalitet slike. Pomeranje teleskopa u obe ravni (levo-desno, i gore-dole) se vrši lagano zahvaljujući podmazanom „T“ nastavku i zaista je uživanje koristiti ga. Mali problem nastaje kad je potrebno pronaći objekat koji nije vidljiv golim okom, zbog nedostatka optičkog tražioca, ali to bi značilo dodatno težinski opterećivati ceo instrument, a prvobitni koncept je bio minimalizacija i od toga nisam želeo da odustanem (a Mesec, Jupiter i Saturn njime lako nalazim). Poboljšanje koje mogu da postignem na ovom intrumentu je dodatna rasklopivost postolja (za koju već imam zaokruženu ideju) i zahteva 3-4 sata dodatnog angažovanja.

Dragan pokazuje projelciju Sunca

Ono što mi je posebno drago i čime se ponosim je činjenica da je moj teleskop izazvao priličnu pažnju i radoznalost većine prisutnih na Mesijeovom maratonu 2005, a posebno me oduševljava zaprepašćenje laika kad saznaju čemu služi „ova skalamerija“ i njihovo neizbežno pitanje:

„To je teleskop?“, postavljeno u neverici koja traje dok ne virnu kroz okular. Usput, na njemu lako možete i neupućenom radoznalcu objasniti koncepciju Njutn konstrukcije i na koji način teleskop funkcioniš e, jer su svi delovi lako dostupni i vidljivi. Vreme utrošeno za izradu ovog teleskopa (bez izrade ogledala) je oko 50-tak sati rada i to uz pomoć standardnog amaterskog alata (bušilica, ubodna testera i var aparat), s tim da je od vremena više od pola utrošeno za „šminkanje“ tj. estetsko doterivanje.

Troškovi:

Sve što treba jedan teleskop da ima - gledano sa zvezda

Najveća finansijska stavka celog projekta je bila aluminizacija primara i sekundara, ukupno oko 40 EU. Vrednost sveg ostalog materijala utrošenog na izradi ovog teleskopa (uključujući i vrednost utrošenih količ ina raznih premaza za drvo, po mojoj oceni, ne prelazi 30-tak EU).Tome treba dodati još i cenu kupovnog okulara (40-tak EU), ali i tu su improvizacije moguće, međutim o tome nekom drugom prilikom.

I na kraju, moram da kažem da sam, počinjući da pišem ovaj tekst, prevashodno, imao nameru da ohrabrim svakog čitaoca da pokuša i sam nešto slično, kao što sam i ja nekada davno u jednom primerku „Vasione“ pročitao tekst Dubrovačkog amatera Mire Ilića o izradi teleskopa koji me je za sva vremena „zarazio“ ovim hobijem na čemu sam mu veoma zahvalan. Ako sam u tome uspeo moje zadovoljstvo ovim projektom biće još veće.

U Novom Sadu, 17.4.2005 godine.   

1   2

(15.03.2007.)

vrh

AM Index

priključite se

Instrumenti - gnomon, dvogled, teleskop, kratka istorija teleskopa i priča našeg poznatog a.amatera o tome kako je napravio sebi teleskop....

ATM - Amaterska izrada teleskopa - knjiga o samoizgradnji teleskopa (kompletno uputstvo)

Teleskopi -

Kako sam napravio teleskop - priča jednog samograditelja.

Kako sam napravio tražilac za teleskop.