|
nastavak Mezozoik Nijedno vreme u prošlosti ne može se meriti sa mezozoikom. Istorija naše planete je bogata i burna i svaki vremenski period kroz koji je ona prošla ima svoju, posebnu, priču, ali priča mezozoika je sasvim drugačija od ostalih. U periodu od pre 245 do pre 65 miliona godina kao da su sva pravila koja su do tada upravljala životom prestala su da važe i umesto njih nastala su neka sasvim nova. Nikada pre i nikada posle nije se toliko mnogo jedinstvanih prirodnih scenarija sakupilo zajedno. Rezultat svega toga bili su najfantastičniji i najfascinantniji životni oblici koji se mogu zamisliti. Procesi koji su tada započeti nastavili su se sve do danas i u životinjskom i u biljnom svetu. Dominantne životinje sadašnjeg sveta, sisari i ptice potiču iz mezozoika. Dominantne biljke današnjice, angiosperni, su nastali pre više od 100 miliona godina, takođe u mezozoiku. Čak i četinari i paprati koji imaju dužu istoriju, su pretpeli promene tokom mezozoika i one su vidljive i danas na njihovim potomcima. U neku ruku, mi dugujemo svoje postojanje tadašnjim događajima. Da nije bilo tadašnjeg burnog razvoja života i, možda još važnije, načina na koji se ta era završila, ljudi nikada ne bi ni postojali na ovoj planeti. Naši daleki pra-prapreci su proveli 150 miliona godina u mezozoiku, skrivajući se u senkama drugih oblika života čekajući svoju šansu za napredak. Nakon katastrofe kojom je okončana ta era, nastali su uslovi za lagani razvitak naše vrste. Priča živih bića mezozoika je takođe i naša priča. Istorija mezozoika je govori o grčevitoj borbi života da opstane nakon jedne globalne kataklizme. Era započinje u sred događaja, koji se inače dešavaju svakih pola milijarde godina, na jednom jedinom tada postojećem superkontinentu. Prethodni period, perm, se završio najvećim masovnim izumiranjem u istoriji planete, tokom kojega je nestalo oko 95% životinjskog sveta. Kada je trijas, prvi period mezozoika, započeo, preostalih 5% životinjskog sveta je imalo celu planetu na samo za sebe. Ovaj scenario jedne kopnene mase na raspolaganju životinjama za kolonizaciju do svojih najudaljenijih krajeva, je bio nov za planetu. Doneo je na svetlost eksploziju evolucionih misli koje su rezultirale potpuno novom serijom nikada ranije viđenog života. Sasvim nove vrste životinja na zemlji i moru i, po prvi put, u vazduhu, nastaju nezadrživo evolucionim tokovima. Za vreme trijasa, inovacija i eksperimentisanje prirode je u punom zamahu. Sa pojavom novih životinjskih vrsta, fizička granica veličine živih bića dostigla je svoj maksimum. Kopnom su hodale najveće životinje koje je Zemlja ikada videla. Izgleda kao da je to bio test koliko velike životinje mogu postati i ujedno kakav će biti njegov uticaj na okruženje. U kredi, poslednjem periodu mezozoika, veličina je bila doterana finesama. Divovi su još uvek hodali kopnom, ali su bili sve sofisticiraniji. Ponovo, potpuno nove vrste su ugledale svetlost dana i popunile ekosostem. Pokazujući eleganciju i lepotu koja nikada ranije nije viđena, život na Zemlji je posato još raznovrsniji i rafiniraniji, dosezao je visine koje su bile stidljivo nagoveštene na samom početku mezozoika. I onda je došao kraj.
Podela trijas Era mezozoika se deli na tri geološka perioda: trijas, juru i kredu tokom kojih su živeli dinosaurusi. Trijas je trajao od pre 245 do 213 miliona godina. Klima na Zemlji je tada bila relativno topla i suva, pokrivena velikim pustinjama. Polarne ledene kape koje danas pokrivaju Antarktik i Grenland tokom mezozoika nisu postojale. Velika sezona monsuna se menjala sa dugim periodima suše po celoj planeti. Dinosaurusi su evoluirali u ovakvoj sredini i vremenom su bili sve brojniji, dok su druge vrste, prethodnici sisara, postali retki. Mesožderi kao Coelophysis (prazna forma, prazan oblik) i biljožderi protosauropodi kao Plateosaurus (ravan guster), su dve vrste dinosaurusa koje su živele u ovo vreme. Period kasnog trijasa se može označiti kao početak Vremena Dinosaurusa. jura Sledeći trijas, jura je započela pre 213 miliona godina i trajala je sve do pre 144 miliona godina. Tokom ovog vremena, klima na celoj planeti postaje vlažnija, iako je i dalje bila toplija nego što je danas. Visoka vlažnosti je omogućila biljkama da kolonizuju pustinje pretvarajući ih u šume visokih drveća i prerije niskih biljaka. Jedinstveni kontinent, Pangea, je počeo da se razdvaja početkom jure. Ogromna mora su počela da se otvaraju između Severne Amerike i Evrope, i između Južne Amerike i Afrike. Ova mora će postati danšnji Atlantski okean i Sredozemno more.
U periodu Jure, broj dinosaurusa se povećao, a pojavile su se i mnoge nove vrste, uključujući tu i ogromne sauropode dugačkog vrata, oklopljene dinosauruse kao Stegosaurus (gušter sa krovom) i velike mesoždere kao Allosaurus (različit gušter). kreda U zadnjem periodu krede, dinosaurusi dostižu svoju najveću brojnost u svetu koji se brzo menja. Do kraja krede, kontinenti su počeli da zauzimaju pozicije koje imaju danas. Ipak, ono od čega će kasnije nastati Indija još je uvek bilo veliko ostrvo izolovano od ostalih kopnenih masa. Antarktik, Austalija i Južna Amerika su još uvek bili spojeni uskim kopnenim mostovima. Temperatura je početkom krede dostigla vrhunac, ali je tada počela vremenom da opada. Ovo je bilo vreme kojim je vladao veliki predator Tyrannosaurus rex (tiranin gušter kralj), trorogi Triceratops (troroga glava).
Ali krajem krede, pre 65 miliona godina, sve ove neverovatne životinje sa mnogim drugim životinjskim vrstama i biljkama su nestali. Razlog ovog izumiranja još je tema rasprava među naučnicima, ali kraj perioda krede označava i kraj "Vremena Dinosaurusa". Ipak, jedna vrsta dinosaurusa je opstala i prešla u sledeći period, kenozoik, u "Vreme sisara". To su bile ptice.
(03.04.12)
|
