|
nastavak Građa i temperatura Dinosaurusi su prve životinje dizajnirane za brzinu i agilnost. Njihove kosti su bile jake ali lake, imali su elegantno visoko držanje, repove za održavanje balansa, i visoko energetski metabolizam. Pored dinosaurusa drge životinjeske vrste, npr. sisari, bile su nezgrapnie. Brzi mali reptili su postojali pre nego što su se dinosaurusi pojavili i još ivek traje rasprava o tome kako i kada su dinosaurusi evolvirali. U zadnje vreme najpopularnija teorija je da su se dinosaurusi pojavili kao mali mesožderi na dve noge tokom Trijasa, pre oko 235 miliona godina sa kombinacijom karakteristika koja ih je činila drugačijim od drugih životinja. Ove karakterisitke uključuju jedan otvor više u lobanji, prednje udove koji su bili u stanju da hvataju i specijalne kosti u gležnju. Ipak, bedro kod dinosaurusa je najzapaženije. Ono je bilo snažno, sastavljeno od pet spojenih pršljenova. Zajedno sa posebnim ležajem za butnu kost, ovo je dalo dinosaurusu njihovo snažno i pravo držanje. Dugačak rep je postavio centar balansa stabilno iznad karlice, omogućavajući im da trče na dve noge. Ovo je takođe oslobodilo njihove prednje udove za hvatanje i pridržavanje hrane. Sve ovo je potpomognuto sa posebnim kosturom. Kosti Mnoge od kostiju dinosaurusa su sadržavale komore ispunjene vazduhom kao i kod ptica, a tokom evolcije broj kostiju je redukovan te one koje nisu bile neophodne za za strukturalnu snagu i stabilnost su vremenom nestale. S obzirom na svoju veličinu, dinosaurusi su bili verovatno iznenađujuće laki. Dinosaurusi su reptili, životinje sa kičmom i četiri uda. Kao i mnogi drugi reptili, polagali su jaja sa ljuskom. Detaljna anatomska proučavanja nestalih dinosaurusa su pokazala da su oni, od današnjih životinja, najbliže povezani sa krokodilima i pticama. Kosturi ptica i dinosaurusa dele mnoge zajedničke karakteristike koje nisu pronađene kod drugih žiotinjskih grupa. Primer za to je modifikacija nogu za brzo trčanje. Druge zajedničke karakteristike uključuju lake kosti, sličnosti delova i funkcija lobanje, čeljusti, i zgloba. Sa druge strane dinosaurusi se razlikuju od krokodila i drugih reptila po nekim važnim karakteristikama. Najvažnijenije od ovih su razlike u kostima stopala i nogu. Većina reptila drži svoje noge izbačene sa strane tela, pokrećući noge u širokim lukovima tokom kretanja. Noge kod dinosaurusa se nalaze direktno ispod tela, identično sisarima kao što su konj ili pas. Dugačke i stabilne noge dinosaurusa su mogle da prave veoma duge korake, a sačuvani otisci dokazuju da su se dinosaurusi kretali postavljajući nogu ispred noge. Da li su dinosaurusi bili više nalik reptilima ili pticama i sisarima nije nimalo lako pitanje. Mnogi naučnici smatraju da su oni bili sličniji reptilima, jer su nakon svega i sami bili reptili. Ali ptice koje su toplokrvne životinje, su nastale od dinosaurusa, tako da je toplokrvnost nastala negde u toj liniji, kao što je nastala i kada su sisari evoluirali od svojih hladnokrvnih predaka. Kako bismo onda mi mogli znati da li su dinosaurusi bili toplokrvne ili hladnokrven životinje? Temperatura Veliki dinosaurusi su gotovo sigurno održavali jednoličnu temperaturu tela, jer bi predugo vremena trebalo za zagrejavanje tako ogromne mase tela. Ali šta je sa manjim dinosaurusima i sa njihovim mladuncima? Proučavanja ukazuju da su dinosaurusi rasli izuzetno brzo, kao što i sisari i velike ptice rastu danas. Tipičnom hadrosaurusu je bilo potrebno samo sedam godina da dostigne veličinu od sedam metara. Za tako brz rast u tako kratkom periodu potreban je brz metabolizam, što pouzdano znamo iz proučavanja današnjih životinja od kojih ni jedna koja tako brzo raste nije hladnokrvna.
Uvod
(03.04.12)
|
