|
6.10.2005
Naučnicima je pošlo za rukom da proizvedu crvolikog robota toliko malog da je potreban mikroskop da bi ga uopšte mogli videti. Šta više, njih 20 hiljada je moguće poređati u kolonu na jedan dinar! Ovaj sićušni robot je širok oko 60 mikrona (kao ljudska vlas) i dug 250 mikrona, i predstavlja najmanji "wireless" kontrolišući mikrorobot ikada napravljen u svetu. "On je nekoliko desetaka puta kraći i hiljadama puta lakši od bilo kojeg prethodno stvorenog upravljivog' mikrorobota," kaže konstruktor sa Dartmouth Univerziteta, Bruce Donald. "Kada kažemo 'upravljivog', mislimo na isti način kao i auto, dakle na mogućnost da upravljamo njegovim kretanjem u svim pravcima po ravnoj površini, i to u smeru koji mi odaberemo. On se ne kreće na točkovima, već gmiže kao neki silicijumski crvić, praveći desetine hiljada 10–nanometarskih koračića svake sekunde. Skreće na taj način što izbaci jednu silicijumsku 'nogu' i okrene se oko nje poput motocikliste koji pravi oštar zaokret izbacivanjem noge." Zbog mogućnosti kretanja na inovativan način (uvijanjem) i obzirom da je "wireless", ovaj robot može slobodno da se kreće bez žica ili šina, koje su ograničavale radijus predhodnim generacijama mikrorobota. Ova strategija gusenice je pomogla istraživačima da izbegnu neke od osnovnih problema mikrorobotičara. "Mašinice ove veličine imaju nezgodnu osobinu da se lepe za sve za šta se dotaknu, kao što se pesak lepi za stopala na plaži, " objašnjava nam inženjer Craig McGray sa Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju. "Zato smo napravili mikrorobote bez ikakvih točkova ili pokretnih zglobova koji bi mogli da prave smetnje. Umesto toga, ovi roboti se kreću savijanjem tela poput gusenica. U odnosu na svoje dimenzije, ove naprave se kreću zapanjujuće brzo." Za pokretanje, roboti koriste dva nezavisna akumulatora – robotove "mišiće". Jedan je za kretanje napred, dok je drugi za skretanje. Pošto nije u mogućnosti da koristi neki unapred smišljen program za svoje kretanje, ravna se prema električnim signalima koje dobija putem mreže elektroda po kojima se kreće. Ta mreža takođe snabdeva robotića i energijom potrebnom za njegovu šetnju. Ovi i slični mikroroboti će uskoro moći da npr. pribavljaju informacije o raznim vidovima bezbednosti, da ispituju i popravljaju integralna kola, istražuju opasne sredine, pa čak i da upravljaju određenim ljudskim ćelijama ili tkivom. (02.01.2006.)
|
|
