"Ne!", viknuo sam, "Ne cepaj!". Pokušao sam da ga sprečim...
Ne, nažalost, ovo se nije dogodilo. Nikoga nije bilo da ga spreči u
nameri da pocepa ugovor po kome bi dobijao na svaki kilovat električne
energije u svetu jedan dolar! Možda bi danas cela istorija zbog toga bila
drugačija, pa i istorija srpskog naroda. Možda... Ali Tesla na to nije tako
gledao. Nisu mu bili važni ni novac ni priznanja. Ceo svoj život je posvetio
svojim izumima i otkrićima, kako bi svet bio bolje mesto za svakoga od nas.
Malo je reći da je bio genije, to već i vrapci znaju...
A, da, kad smo kod vrabaca... Treba pomenuti nešto pre glavnog teksta:
Tesla je obožavao ptice, naročito golubove. Uzgajao ih je dok je još živeo u
rodnom Smiljanu i do kraja svoga života nastavio je da sa njima ostvaruje
specifičnu komunikaciju. U tom smislu evo kratkog izvoda iz jednog teksta
koji se odnosi na kraj Teslinog života: "Sa 1915. godinom nekoliko Teslinih
bliskih prijatelja otišlo je sa životne scene. Ostali su mu najverniji
golubovi iz Bryant Parka, kod Gradske biblioteke u Njujorku (New York Public
Library), gde je svakodnevno šetao. Postoji priča da ga je jedan beli golub
(više izvora navodi da je u pitanju bila golubica, prim. aut.) uvek
nailazio, nezavisno u kom hotelu i na kom spratu je stanovao."
[1]
Tesla je nalazio začetke svog izumiteljstva u ranoj mladosti i kroz svoju
autobiografiju, pod naslovom "Moji Izumi", posvetio je dosta pažnje opisima
doživljaja i razmišljanja u detinjstvu. Cilj mu je bio da prikazom svog
života objasni, na prvom mestu mladim ljudima, gde su koreni uspeha u životu
i kako treba negovati izmiteljske impulse kada se jave u ranoj mladosti.
|
[1] Iz teksta "150 godina
od rođenja velikana", Ružica Vrhovac |
