PRVI IZUMITELJSKI NAPORI
U ranoj mladosti Tesla je bio svestan da se razlikuje od druge dece. Još
kao dete pokazivao je veliku sposobnost brzog mišljenja i pronalaženja
rešenja u veoma teškim situacijama. Sa tim u vezi zanimljiva je priča o tome
kako je, kada je imao samo četrnaest godina, uspeo da izvuče živu glavu iz
jedne gotovo bezizlazne situacije. Planirajući da se našali i uplaši drugove
koji su se kupali sa njim, zaronio je ispod jednog splava ne bi li nečujno
isplivao na drugoj strani. Voleo je plivanje i ronjenje i siguran u svoj
poduhvat, zaronio je. Međutim, ispostavilo se da je splav duži nego što je
predpostavio i da je mali Tesla već nekoliko puta pokušavao da izroni ne bi
li uzeo vazduha, ali bezuspešno. Gotovo da je ostao bez vazduha kada se u
tom trenutku, u Teslinom umu, javila slika celog splava. Bio je to jedan od
onih trenutaka, kako ih opisuje Tesla, kada je mogao u tri dimenzije da
vizualizuje ceo objekat. Shvatio je da postoji prostor između površine vode
i dasaka, koje su stajale na deblima i gotovo bez svesti je isplivao na
površinu uzimajući po malo vazduha pomešanih sa kapljicama vode. Skoro se
ugušio, ali pribravši se ponovio je nekoliko puta to isto i uspeo da izroni
na drugom kraju splava onda kada su maltene svi već digli ruke od njega.
"Nastojanje izumitelja je u osnovi spasavanje života." govorio je, "Bilo da
ukroćuje sile, usavršava naprave ili obezbeđuje nove udobnosti i lagodnosti,
on doprinosi sigurnosti naše egzistencije. On je takođe sposobniji od
običnog čoveka da se zaštiti u opasnosti, pošto je pažljiv u osmatranju i
snalažljiv je."
U Teslinom rodnom kraju zimi ima uvek mnogo snega. Lika je poznata po
hladnim danima, po obilju snega, po snežnim vejavicama i nanosima. Kad bi
bio lep zimski dan bez vejavice, dečaci bi izašli da se malo grudvaju i
zasipaju snegom. I Tesla je u društvu smiljanskih dečaka pravio snežne
grduve i hitao ih kroz vazduh. Priča se da je pravio male grudve i da je
sigurno pogađao metu koju bi odredio. Grudvajući se na visokom bregu Tesla
je primetio, zajedno sa svojim drugovima, jednu zanimljivu pojavu. Kako je
breg bio strm, jedna grudva snega sa vrha, verovatno sneg okupljen oko nekog
drvceta ili kamenčića, počela je naglo da se kotrlja. Ali, ona je usput
okupljala sneg na svojoj stazi kretanja, tako da je pri dnu, gde je udarila
i zaustavila se, ova grudva snega predstavljala ogromnu snežnu loptu. Malom
Tesli duboko se urezala u pamćenje ova pojava, shvativši da od malih mogu
nastati velike stvari. To prirodno iskustvo uticalo je kasnije na Teslu u
vreme njegovog stvaralačkog rada. Može se slobodno pretpostaviti da su
ovakva iskustva bila osnova za Teslinu ideju da od sićušne električne
varnice stvori ogroman električni luk. Kasnije su njegove električne varnice
bile kao prave munje. Nije stoga čudo što su ga mnogi neuki ljudi, koji
naravno nisu pratili razvoj nauke o elektricitetu, smatrali "čarobnjakom"!
Na mnoga svoja otrkića Tesla je došao jednostavno razmišljajući o njima.
Voleo je da izvodi misaone eksperimente u svojoj glavi i da zamisli kako bi
na kraju izgledala mašina ili sprava koju je zamislio. Bio je opčinjen i
nebom i letenjem. "Svakoga dana sam se u mislima prebacivao kroz vazduh do
udaljenih mesta, ali mi nije bilo jasno kako mi to polazi za rukom. Sada sam
imao nešto konkretno - leteću mašinu koja je imala samo rotirajuću osovinu,
pokretna krila i - vakuum neiscrpne snage..." Ipak, prošlo je mnogo godina
kada je Tesla shvatio da atmosferski pritisak deluje na površinu cilindra
pod pravim uglom i da je slabi rotacioni efekat, koji je opazio, posledica
upuštanja vazduha. Mada je do tog saznanja došao postepeno, bio je to za
Teslu bolan udarac. Kao i nekoliko puta u životu kada se našao u sličnim
situacijama - razboleo se. U tim trenucima je čitao i po nekoliko knjiga
dnevno, uglavnom naučne literature. Međutim, kako kaže u svojoj biografiji:
"Jednoga dana, uručeno mi je nekoliko tomova savremene književnosti, koja se
razlikovala od svega što sam do tada pročitao i toliko me zanela da sam
skroz zaboravio na svoje beznadežno stanje. Bila su to prva dela Mark Twain-a
kojima verovatno dugujem čudesno oporavljanje koje je usledilo. Dvadeset pet
godina kasnije, kada sam upoznao gospodina Clemens-a
[2] i kada smo postali
prijatelji, ispričao sam mu to svoje iskustvo i sa zaprepašćenjem sam gledao
tog velikog majstora smeha kako plače."
|
[2] Clements (Samuel
Langhorn Clements) - pravo ime Marka Tvena (prim. aut.) |
