NIKOLA TESLA I FBI
Tesla je jedan od najblistavijih umova čovečanstva, ali uz sva svoja
priznata dostignuća (elektrifikacija, radio i mnoga druga), u nasleđe je
ostavio mnogo nepoznanica. Da sve bude još zapetljanije, Tesla je za sobom
ostavio tone papira, ali nikakvu oporuku o tome koga ovlašćuje da ih preuzme
i čuva. Njegov nećak, Sava Kosanović, na kraju je sakupio sve do čega je
mogao da dođe i dopremio u Teslin muzej. Ali, kao što sve nije zapečaćeno
posle Tesline smrti, tako ni mnogo toga što je spakovano nije stiglo u
Beograd. Kako slavni naučnik nije mario ako mu neko uzima papire, a dvaput
su mu obijali hotelske sobe u kojima je živeo, postoji sumnja da u nekim
tajnim depoima još stoje njegove genijalne zamisli i čekaju da ih neko
iskoristi. Pojavljivanje novih dokumenata, kao što je 256 FBI izveštaja,
samo podgreva nadu da će i ono ostalo - uskoro biti obelodanjeno. FBI istina
o Tesli će izgleda još biti tajna, jer je veliki deo dokumenata, koje su
javnosti stavljene na uvid, prilično "cenzurisan" crnim debelim flomasterom.
Razvojem svemirskih istraživanja ponovo je naraslo interesovanje za
Teslino delo, posebno za područje mikrotalasa i "talasa smrti". U Kanadi,
SAD, Rusiji i drugim zemljama sveta počela su istraživanja oslonjena na
Tesline pionirske radove, od kontrole vremenskih prilika do nuklearne
fuzije. Neka istraživanja objavljaju usamljeni pojedinci, ali druga su
označena kao strogo poverljiva i nalaze se pod kontrolom državnih
institucija. U oporuci koju je napisao svom nećaku Kosanoviću, piše: "Tesla
je izrazio želju da se svi njegovi radovi i imovina prenesu u domovinu."
Na vest o Teslinoj smrti (umro je u hotelskoj sobi, zvanično od srčane
tromboze - a mnogi danas veruju da automobilska nesreća, u kojoj je
povređen, nije bila slučajna) razmenjeno je nekoliko telegrama između
agenata FBI-a, Foksvorta, i direktora njujorškog biroa. Sledećeg dana, pošto
je utvrđena Teslina smrt, Foksvort je izveštavao: "Nikola Tesla, istaknuti
naučnik u oblasti elektrotehnike, umro je sedmog januara 1943. godine u
hotelu "Njujorker" u New York-u. Prema izveštaju koji je sačinio iz New
York-a, beleške i objašnjenja Teslinih eksperimenata i formula, zajedno sa
nacrtima uređaja, nalaze se sa ostalom Teslinom svojinom i do sada nije
ništa učinjeno da se sklone i sačuvaju od ljudi koji su neprijateljski
raspoloženi prema ratnim naporima Ujedinjenih naroda..."
Naglo interesovanje za Tesline radove poraslo je posle smrti prvog čoveka
FBI, Edgara Džona Huvera. Devet godina kasnije, 1981. godine, iz odeljenja
za Strateške i svemirske sisteme Vazduhoplovnih snaga SAD, upućeno je FBI-ju
pismo sledeće sadržine: "Predmet: Dokumenta pronađena posle smrti Nikole
Tesle. Prema našem saznanju FBI je verovatno u posedu više dokumenata
pronađenih posle smrti Nikole Tesle, 1943."
Najveće interesovanje za Tesline pronalaske izazvao je njegov "Dnevnik iz
Kolorado Springsa". U njemu su opisana istraživanja 1899. godine. Tada je
Tesla imao za cilj da sprovede svoju grandioznu ideju i delo - da bežično
prenese električnu energiju. U tim pokušajima, na osnovu njegovih izjava u
svojoj autobigrafiji, uspeo je da stvori veštačku kuglastu munju, veličine
loptice za golf. Te iste godine, Tesla je uspeo i da u prostoru između
zemlje i jonosfere kontroliše elektroprocese. Pokazalo se da je ta "Šumanova
šupljina" zapravo povod da mnogo godina kasnije, u Vazduhoplovnim snagama
SAD, nastane čuveni projekat "Harfa". Zanimljivo je da su dokumenta o
Teslinim istraživanjima za ovaj projekat nađena u Teslinom muzeju u
Beogradu.
Amandman na Američki ustav o slobodi informisanja od okova tajnosti, sem
"običnih" pisama i tajnih izveštaja, oslobodio je i veoma zanimljivu arhivu
- "Agardov izveštaj". Ovaj dosije još jednom osvetljava u kakve sve svrhe je
korišćena obimna dokumentacija Nikole Tesle. Posebno je zanimljivo što je
naučni tim NATO-a još pedesetih godina prošlog veka, dakle odmah po
osnivanju, kao prioritetan cilj preduzeo potrebne mere da se pomno
kontroliše rad svih visokostručnih ustanova u svetu, a posebno u Evropi, gde
je većina ovih naučnika sistematski postavljana na ključne pozicije. Njihovi
izveštaji su trebali da pruže što detaljniji uvid u istraživanja koja imaju
bilo kakvu potencijalnu vojnu primenu.
Tridesetih godina, prošlog veka, Tesla je i zvanično objavio da je
koncipirao razvoj dva nova oružja: "zrake smrti" i tzv. "Teslin štit".
Međutim, Tesla je već bio u osmoj deceniji i malo je bilo onih koji su još
ozbiljno shvatali jednog, već zaboravljenog, genijalnog naučnika. Tesla
nikada nije obelodanio tajnu ovih velikih pronalazaka. Sovjeti su verovali
da je najznačajniji deo Tesline dokumentacije, odnosno onaj koji je imao
veze sa njegovim potencijalnim vojnim projektima, ostao u rukama američke
vlade. Kao dokaz se navodi i činjenica da je celokupna Teslina arhiva ili
bar ono što je od nje ostalo, prebačena u Jugoslaviju tek devet godina posle
Tesline smrti, 1952. godine.
