intervju

---

Razgovaramo sa Borisom Štromarom
bstromar@grf.hr 

Boris Štromar pripada onoj kategoriji ljudi koji ne jadikuju kada uslova za rad nema. On uslove  stvara. Predsednik je zagrebačkog AD 'Beskraj' i beskrajno je zaljubljen u astronomiju. Izvrtsan je osmatrač, piše odlične i duhovite osmatračke izveštaje. Na Mreži njegov sajt se nalazi na adresi: http://astrobobo.tripod.com

Boris Štromar

POČETAK

AM: Kada si počeo da se baviš astronomijom?
Šta te je to privuklo njoj?

 Astronomiju volim valjda od kad znam za sebe. Kao što svako dijete fasciniraja svemir i dinosauri, niti ja nisam iznimka. Meni se činilo lakše pratiti astronomske teme od kopanja fosila, pa je to prevagnulo :). No, to bi sve ostalo na pukoj znatiželji da se jednom preko newsgrupe hr.fido.astronomija nismo dogovorili da nas nekoliko odemo dalje od grada i pogledamo taj famozni Hale-Bopp o kojem se pričalo. Fotografije smo vidjeli, brojke pročitali, ali vidjeti tako sjajan komet je nešto sasvim drugo. To je trebao biti samo jedan izlet, međutim očaralno nas je nebo sa Japetića, komet je bio veličanstven, pa iako smo se smrzli (bio je treći mjesec), definitivno smo se "navukli" na astronomiju, i to mislim na promatranja, aktivno sudjelovanje ili bilo šta što ti daje osjećaj da si u direktnom kontaktu sa svemirom. Pogled kroz dalekozor i jedna moja mutna fotografija Hale-Boppa mi je značila 1000 puta više od svih Sky&Telescope-a zajedno.

AM: A dobro, šta te to privlači osmatranju? Je li
promatranje za tebe estetski doživljaj, želja da
postigneš neki svoj osmatrački rekord ili nešto treće?

 Promatranje neba je za mene istraživanje, otkrivanje, ali prije svega (možda ću se nespretno izraziti) mentalni doživljaj. U vizualnom promatranju je estetski doživljaj možda sekundarna stvar - boje i detalji u maglicama se vide samo na fotografijama. Ono što mi vidimo je mutna mrljica; međutim, spoznaja koju imamo o toj mrlji, da se prostire stotinama svjetlosnih godina i u njoj se rađaju nove zvijezde poput našeg Sunca npr., daje toj mrlji jedan poseban šarm i sasvim novo značenje. Iako postoje precizne karte i podaci o svim tim objektima, ipak se osjecam kao istraživač, moreplovac (svemiroplovac? :)). I na kraju kada o tome razmišljaš, sve to može postati gotovo religiozno iskustvo, dovoljno lako da se shvati, a istodobno užasno kompleksno i fascinantno. Često se na promatranjima sjetim one sprave u "Vodiču kroz galaksiju za autostopere" kojim se ubijaju optuženi tako da im se pokaze njihovo mjesto u svemiru :) Doduše, to na mene ima suprotno djelovanje :)

TELESKOPI

AM: Kakav teleskop imaš? Da li praviš planove za
neku moćniju spravu? Opiši teleskop tvojih snova.

 Sad imam kineski 120mm refraktor i jedan Tasco 8x56 dalekozor. Nisu savršene sprave, ali su mi puno toga pokazale. U promatranjima treba vježbati oko, a ne buniti se kako nevalja ovo ili ono. I naravno, u međuvremenu skupljati novce za nešto kvalitetnije ;)

Puno sam proučavao teleskope, tražio po netu što bi bilo idealno. Prvo sam izgubio živce, a na kraju se pomirio sa činjenicom da idealni teleskop ne postoji. Čini mi se da je početnicima najbolje kupiti neki jeftiniji teleskop (ne mislim na one "department store" igračke, nego recimo 4.5" newton ili već gotovi dobson) ili napraviti svoj. Tek kasnije, kada čovjek sazna koji dio astronomije mu je važniji, treba ići u nabavku (ili opet izradu) boljeg instrumenta. Meni bi najviše odgovarao neki katadiopter (SC ili MC) na dobroj ekvatorijalnoj montaži. Katadiopter zato što je kompaktan, da mi stane u prtljažnik, a ekvatorijalan tako da mogu lakše snimati web kamerom (CCD-i su preskupe stvarčice). Da nisam toliko zagrizao za snimanje, onda bi se definitivno odlučio za recimo 10" ili 12.5" truss-tube dobson.

AM: Imaš li saznanja, makar grubog, koliko u
Hrvatskoj ima dobrih amaterskih teleskopa?

 Eh, treba definirati što je to dobar teleskop :) Nekome moj teleskop može biti san snova, a drugi će se smijati kad ga vide :) Teško je reći koliko ih ima, pa čak i ugrubo. U svakom slučaju, čini mi se da ih je sve više, i to onih koje bi ipak nazvali dobrima, dakle nešto što se ne reklamira po izlozima foto dućana i dućana sa igračkama. Ne želim zvučati neskromno, ali se nadam da je tome pridonijelo i naše društvo tekstovima i raspravama na internetu.

AM: Kako dolazite do teleskopa? Koliko je razvijena
samogradnja i da li je uopšte teško nabaviti dobar
teleskop u Hrvatskoj?

 Nabavka teleskopa u Hrvatskoj je tipa "snađi se". Ja sam nabavio teleskop od jedne naše firme koja se činila okej, bili su u našem društvu, pomagali da ga osnujemo i na kraju se ispostavilo da su - lopovi. Ljudi su davali novce za robu koju nakon toga nisu nikada dobili. Srećom, jedan nas poznati astronom amater, Zlatko Ciganj, (iz Rijeckog AD) je osnovao firmu preko koje se mogu nabaviti teleskopi i oprema svih poznatijih firmi, od Synte, Celestrona, do Televue. Samogradnja je, čini mi se, dosta prisutna jer su dobri teleskopi jako skupi, pa se svi snalaze kako znaju. No, i za samogradnju je obično potrebno nabaviti zrcala (koja se mogu također napraviti kod kuće, ali to je rijetko). Zrcala, kao i teleskope, onda moramo tražiti po inozemstvu: Italija, Njemacka, Amerika...

AM: A da li neko od amatera radi sa CCD kamerom?

 Poznat mi je jedino Andjelko Glivar. On ima 8" Celestron SCT i Pixcel CCD kameru. Adresa je http://www.croastro.com.

AM: Ti imaš web kameru i neki tvoji snimci tom
kamerom se već nalaze u AM. Koliko si zadovoljn
tom kamerom? Šta se sa njom može postići?

 To je Philips ToUcam Pro web kamera (obrati pažnju na "Pro" jer jedino ta verzija ima CCD chip koji je puno osjetljiviji i kvalitetniji od CMOS-a). Kamera je odlična za amatersko snimanje planeta kroz teleskop. U usporedbi sa "pravim" CCD kamerama je puno jeftinija, a mogu se dobiti stvarno odlični rezultati. Uz malo truda i znanja elektronike (kojeg ja nemam :) ) moguće ju je modificirati tako da hvata dugačke ekspozicije (nekoliko sekundi ili minuta), dodati hlađenje i pretvoriti u moćnu spravu. Web kamere su odlične za snimanje planeta jer mogu uhvatiti sve one trenutke kad se atmosfera razbistrila i slika postala oštra. Tako dobivene slike se često mogu uspoređivati sa onima snimljenim pravom CCD kamerom. Na deep sky objektima je razlika ipak velika, ali su rezultati svejedno zadovoljavajući, pogotovo uzmemo li u obzir cijenu web kamere i pravih astro CCD kamera. Uglavnom, luda stvar, super je gledati "real time" sliku Mjeseca na monitoru. Tko ima volje, može napraviti "virtualnu zvjezdarnicu" tako da se spoji na internet i tu sliku uživo pokaze drugima :)

AM: Koliko puta si učestvovao na Mmaratonu i
kakve rezultate si postigao? O tome su naši čitaoci
već nešto čitali, ali ipak da čujemo.

 Hmmm..tri puta sam bio na maratonu (u Višnjanu) i dvaput sam imao "vježbe" :) Prvi puta od maratona nije bilo ništa jer su smetali oblaci, drugi puta sam bio drugi sa 92 objekta, a treći puta...uh, čekaj da pogledam..e, da, četvrti sa 48 objekata :) Moglo ih je biti više i od 92 i od 48, ali su uvijek smetali oblaci, a na ovom trećem maratonu sam se natjecao bez protuutega jer mi je ostao u Zagrebu. Sav sam se izmorio i strgao pokušavajući pronaći objekt i balansirajući tubus. Malo mi je bilo lakše kasnije kada mi je pomogao Korado tako da je na montažu upiknuo nekakvu granu na koju je zalijepio čekić i vreću šljunka, što mi je poslužilo umjesto protuutega :) A ono kad sam imao 92, isto toliko je imao i prvoplasirani, gore već spomenuti, Zlatko Ciganj, samo što je on zadnji objekt pronašao 2 minute prije mene :)

AM: Koliko u CRO ima zaista dobrih osmatrača?

 Mislim da ih ima dosta i da ih je sve više. Najviše u našem društvu;)

Nastavak >

(jul 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride 2002 |

vrh