Radan Mitrović radan@astronomija.com.mk www.astronomija.com.mk

Sa ovog kampa pogledajte ALBUM FOTOGRAFIJA

Sakopsko astronomsko društvo (SAD) je i ove godine veoma uspešno organizovalo svoj astrokamp ali ovog puta jako daleko od Skoplja, na Berovskom jezeru. I ako smo na samo dva dana pre ovogodišnje Letenke bili prvi put na Berovskom jezeru, odlučili smo da odemo tamo jer je krajolik izvanredan kao i to što svetlosnog zagađenja skoro i da nema, a samim tim i nebo punije zvezdama.

Kliknite na snimak

Na astro kamp smo krenuli u petak popodne sa tri automobila i jednim minikombijem gde smo stavili svu opremu za posmatranje od teleskopa do kreveta za posmatrnje meteora.
I ako je astrokamp organizovan u sred turističke sezone ipak je nas dvadesetak uspelo da stigne do Berovskog jezera, doduše sa manjim kvarom na mini kombiju. Naime na samo par kilometara pre cilja pukla je sajla za gas pa smo na to morali da potrošimo par sati umesto da se spremimo u motelu i kampu. Zato smo tek negde oko 22h rasklopili teleskope i počeli sa posmatranjem. Bio je neki vetar koji je na momente toliko duvao da nam je oduvao zhelju za astrofotografijom. Zato je tu bio naš novi teleskop koji sam ja sa Jankom počeo graditi još pre 4-5 godina. To je dobson od 280mm F/5.25 koji se pokazao kao jako moćna mašina. Uz dodatak UHCS filtera mnogi ob objekata dubokog neba su isplivali u okularu oduševljavajući sve nas prisutne i polako se stvarao red. I ako sam pre toga postavio LX200GPS koji je mogao ispunjavati zhelje za par sekundi ipak mi je lepše bilo da sam nadjem neki objekat u dobsonu nego da sedim kao parazit pored LX-a. Na drugim teleskopima ostali učesnici star partija su na Orion reflektorima pronalazili svoje favorite po nebu koristeći zvezdane karte.Pored orion tu je bio i mali Breserov refraktor od 4 inča na kojima su se vežbali oni manje veštiji. I tako smo proveli prvo noć pod jako dobrim nebom.

Kliknite na sliku

Sledećeg dana smo se šetali oko jezera i brane, razgledavali prirodne lepote i uživali u lepom danu. Posle ručka smo s uglavnom odmarali dok nas nisu probudili odjeci grmljavine u daljini. Na brzinu smo se organizovali i u zadnji tren pokupili teleskope sa livade tako da smo ih spasili strašne oluje koja je došla za manje od pola sata kasnije. Jak vetar sa kišom i sitnim gradom, propraćeni praskovima gromova koji su bili svuda oko nas, saterali su nas u motel ko miševe. Kada se malo primirilo nevreme, nekako smo se organizovali u restoranu ispod motela gde je Alek održao veoma iscrpno predavanje o meteorima, kao se posmatraju, kako se beleže i uopšte skoro sve o meteorima.

Zbog vremena bilo kakva aktivnost van motela bi bila jako mokra , pa je većina odlučila da se pozabave raznim društvenim igrama a nas nekoliko smo na video bimu gledali dokumentarne filomove „pozajmljenih“ sa interneta. Negde oko 2h se nebo počelo naglo cepati pa su oblaci rešili da se potpuno raziđu. Nas nekoliko smo se na brzinu organizovali i postavili stolice odmah do motela i uputili smo poglede ka nebo i onako neobavezno uz neobavezni razgovor o svemu i svačemu uživali u meteorima kojih nije bilo malo. I tako skoro do zore. Malo je bilo hladno ali smo ipak nekako izdržali.

Trećeg dana smo uglavnom svi strepili od toga kakvo će nam vreme biti za noć perseida. Oblake kojih je bilo tokom celog dana smo podmuklo gledali onako ispod oka i pokušavali svim mentalnim tehnikama da ih „oduvamo“. Na svu našu sreću to nisu bili ogromni i teški stajaći oblacio već oni putujući koji su nege pred sam mrak kao rukom bili raznešeni duž celog horizonta. Ako kad njih više nije bilo pred nama je isplivalo plavo nebo da plavije nemože biti. Dobro, možda može ako ste na Andima ili Himalajima . Sa tako čistim nebom nije bilo nerealno očekivati da će nam granična magnituda pasti dobro ispod šestice, pa sam sa Martinom pojurio da lociramo gde je Uran i uspelo nam. Video se. Juhuu. Kad je sazvežđe trougao bilo tridesetak stepeni iznad horizonta perifernim vidom smo registrovali i M33. I još jedno juhuu.

Nebo je bilo better than sex. Pre negoli što smo polegali za posmatranje perseida nisam mogao da odolim zovu dobsona i UHCS filtera i počeo da šaram po nebu. I da citiram pokojnog Mladena Delića: „ Pa ljudi da li je to moguće“. Moram vam priznati da i ako imam veoma dug posmatrački staž, da neke stavri nisam ni predpostavljao da se tako mogu videti. Najvišre me oduševila Veil maglina u Labudu. Pa to su detalji i detalji. Mogao sam čini mi se satima da je gledam i možda i bih da se ovi „dušmani“ nisu poređali oko teleskopa i kao u horu „daj da vidim i ja“ . Uspeo sam da ulovim i one veoma slabe delove u Veilu između ona već poznata dva luka sa strane. M13 sa galaksijom u blizini 11.5m, M57 sa zvezdom pored prstena 12m, M27 okrugao, a ne u obliku peščanog sata, M31 smo morali u delovima da gledamo da bismo dolovili krake.

M101, ogromno nešto sa lepršavim kracima koje nismo mogli ni da sanjamo da se mogu tako videti, M51 se sa kompanjonom šepurio kao paun u okularu, M81 i M82, da izdahneš od lepote, NGC 7293 iliti Helix, nešto ogromno sa rupetinom u sredini. I neću više da vam pišem ništa. Zvao sam vam i niste došli, ko vam je kriv .

I tako sam mogao ja do jutra ali su se perseidi baš razradili i kada sam počeo da slušam uzdahe oduševljenja na skoro svakom meteoru, reših i ja da uzdišem i pridružih se ostalim meteor-seirdžijama (seirdžija- posmatrač koji se naslađuje, prim. prev.:-) ). Perseidi su veoma zahvalan roj. Skoro uvek ih je konstantan broj tako da vam oduževljenje neće izbeći ali jedinu primedbu što ja imam je to da je mogao barem jedan bolid da proleti i da raspara nebo. I ako sam ih video preko 200 samo su dva bila sa -2m, sve ostalo prosečno.

I ako se Emilija trudila pored fotoaparata i islikala mali milion slika jedva smo uspeli da uhvatimo jedan valjan perseid. Nešto posle 3h smo imali dva iridijum satelita koji su išli jedan za drugim u nekoliko minute razlike pa smo uspeli da ih veoma lepo uhvatimo , a u blizini je prošao i treći veoma slab satelit koji je celom kadru dao neki šarm. Barem meni tako izgleda. Posle Iridijuma smo nastavili sa slikama ali kad te neće, neće te. Zato je Bobi koji je ostao u Skoplju, sa Rudina uspeo da uhvati dva perseida.

I ove kao i svih ranijih godina smo se propisno smrzli na perseidima. Idemo mi i na one zimske meteorske rojeve ali se čini mi se tada manje smrznemo. Čim je počelo da sviće i prestalo brojanje neki od nas su se hitro povukli u toplije krajeve ispod jorgan planine u motelu .

Dogovorili smo se da ustanemo ranije i da se spremimo za polazak što je i relativno ispoštovano tako da smo dosta neorganizovano i na brzinu sakupili opremu i ostale stvari i oko 13:30 pošli kućama. Pre toga je sledila tradicionalna grupna fotka or grupnjak.
Na ovom astrokampu je bilo nas dvadesetak stalnih i nekoliko povremenih posetioca. Imali smo i goste iz Prilepa i Strumice, kao i bračni par iz USA, pa smo eto ne vašom zaslugom, ipak imali delimično međunarodni karakter astrokampa.

Pa vidimose dogodine ako se usudite spustiti na 42-gu paralelu .

Pozdrav svima koliko vas či(ma)ta.

Kliknite na sliku

(23.08.2007.)

vrh

priključite se

Kokino, megalitska opservatorija

Valcer Meseca i Saturna

GRRRRRRRRRR!

Prilep 2007

Mali trening i startrail foto

Keš za planete i Mesec

Poziv za Makedonski astro vikend