Izvor:

Tačno u 13 časova i 12 minuta po Griniču 16. jula 1969. godine iz Kejp Kenedija u ovu istorijsku misiju krenuli su komandant posade Nil Armstrong, pilot komandnog modula Majkl Kolins i pilot Mesečevog broda Edvin Oldrin; nepunih 110 sati kasnije, 21. jula u 2 časa, 56 minuta i 15 sekundi, Armstrong je zakoračio na Mesečevu površinu, a ubrzo mu se pridružio i Oldrin. Simbolično, njih dvojica su na Mesec odneli i poruke mira šefova 74 zemlje sveta, među kojima je bila i Titova: „Neka ovo grandiozno ispunjenje drevnog sna ljudskog roda – stupanje na daleko tlo Meseca, tog prvog suseda svih nas – približi ostvarenje vekovne težnje čovečanstva da živi u miru, bratstvu i saradnji.”

Kliknite na sliku  Milivoj Jugin

– Neozbiljne su sumnje da posada „Apola 11” uopšte nije ni bila na Mesecu, nego da su Amerikanci sve to lažirali – priča nam Milivoj Jugin. – Bio sam tog dana u Kejp Kenediju, imao sam tu čast da budem u autobusu koji je otišao po Armstronga, Oldrina i Kolinsa, ispratili smo ih do lansirne rampe; video sam kada su otišli do kosmičkog broda na vrhu „Saturna”, rakete-nosača. Ispratio sam lansiranje i tvrdim vam da u toj letilici nisu mogli otići do Malog Mokrog Luga, već su najpre ušli u putanju oko Zemlje a onda se otisnuli ka Mesecu. I trag koji su tamo ostavili je večan.

Da li Vas je iznenadila najava predsednika Džordža Buša da će SAD ponovo krenuti u osvajanje Meseca?
– Ne. To se očekivalo, samo je bilo pitanje na koji će se način davnašnji planovi ostvariti. Da li će Amerika krenuti sama, ili s nekim partnerima, poput Rusa ili Evropske svemirske agencije. Po mom dubokom ubeđenju, za sve nas, a naročito za nauku, bilo bi najbolje kada bi se potencijali udružili i onda se zajedničkim snagama preduzeli i taj i svi drugi kosmički poduhvati. Nažalost, bojim se da će se međusobna trka nastaviti, i to sve dok jednog trenutka ne shvate da je takva vrsta nadmetanja besmislena. U vreme hladnog rata prestiž je bio važniji od mnogih potrošenih milijardi dolara ili rubalja. Danas, kada su budžeti za svemirska istraživanja ograničeni, a politički pritisak jako daleko od onog iz 50-tih i 60-tih godina prošlog veka, ključ je u zajedništvu. I uveren sam da će doći trenutak kada će to svi shvatiti. Jer, kosmos nije samo do Meseca ili Marsa. Neophodna su mnogo šira istraživanja ako želimo da sačuvamo život na Zemlji. A za takve poduhvate nijedna država, ma se ona zvala i SAD ili Rusija, nema sama dovoljno snage.

Šta ćemo kad upoznamo i Mars, i Jupiter, i Saturn..?
– Za razgovor o odlasku van granica Sunčevog sistema još uvek je rano. Čovek ima svoj vek trajanja, a poznata tehnologija još nam ni izbliza ne omogućava nekakve brze međuzvezdane letove, koje gledamo na filmovima. Praktično bi generacije morale da se smenjuju u nekom hipotetičkom brodu ako bismo želili da ljudi posete nama još potpuno nepoznate svetove. Ali istraživati dalje se mora. Jer to je jedini način da se osigura budućnost života na Zemlji. Naša planeta se polako iscrpljuje i mi moramo nastaviti da tragamo za rudama, energijom... Vasiona je prepuna energije, samo treba pronaći način kako da je uhvatimo, akumuliramo i iskoristimo, odnosno stavimo u službu čoveka. U suprotnom, ako ne pronađemo „kosmički izlaz”, ostaje nam samo da se pomirimo sa, u najboljem slučaju, laganim nestajanjem.

Ima li i života van Zemlje?
– Ima sigurno. Ali u kom obliku, kakvom, da li su ta bića slična nama ili potpuno različita... ne znam. Znam, međutim, da ne treba da ih se plašimo. I stoga treba dalje tragati za mogućnošću uspostavljanja kontakta. Jer, možda možemo od njih mnogo da naučimo, a možda, opet, možemo da im pomognemo

Koliko je realna mogućnost da se naša zemlja uključi u neki od kosmičkih programa, recimo preko ESA?
– Godinama unazad mnogo se razmišljalo o tome, čak smo imali i oformljenu komisiju pri Saveznom izvršnom veću, koja je imala zadatak da definiše program aktivnosti naše zemlje u kosmičkim istraživanjima. No, ni tada programi nisu bili sporni, već novac za njihovu realizaciju. Dakle, u Evropskoj svemirskoj agenciji svakako treba pronaći svoje mesto, tim pre što mislim da za to imamo, prvenstveno kadrovskog potencijala. Nevolja su, međutim, naši unutrašnji odnosi. I bojim da ćemo baš iz tog razloga još neko vreme biti daleko od partnerstva sa članicama ESA. Što je velika šteta, jer to je najbolji put da se obezbedi kontinuitet svemirskih istraživanja u Srbiji.

Kako to da nas Rusi nisu svojevremeno uključili u svoje misije?
– Sa Rusima nikada nije bilo govora o direktnom uključivanju naše države u njihove kosmičke programe. S jedne strane, činjenica je da mi ipak nismo imali takve kapacitete koji bi nešto naročito mogli da im koriste, a s druge, ni naši zvaničnici nisu bili baš nešto zaljubljeni u istraživanje svemira. Međutim, s ruskim kosmonautima je uspostavljeno prijateljstvo koje je bilo van politike, van svega ostalog. Bio sam, recimo, njihov gost u Bajkonuru na lasniranju, što je tada predstavljalo istinski presedan. I upravo oni su, legendarni Leonov, Savinih, Kubasov... bili inicijatori ideje da neko iz naše zemlje ode na obuku za kosmonauta. Nažalost, iako smo imali ljude koji su za relativno kratko vreme mogli biti pripremljeni za kosmički let, politički dogovor nikada nije postignut. I nisu tu, čini mi se, prevagnuli ni ekonomski, ni politički razlozi. Štaviše, i u to vreme je bilo jasno da bi eventualni odlazak nekog našeg čoveka u kosmos mogao da ima samo pozitivan efekat. Presudila je, zapravo, tužna činjenica da su oni, koji su tada odlučivali, gledali na istraživanje svemira kao na – naučnu fantastiku.

Miroslav Stajić

(02.01.2007.)

vrh

AM Index

APOLLO PROGRAM

Apolo 1 - dramatična priča o početku projekta Apolo.

Apolo 7 - Prvi test komandnog i servisnog modula sa ljudskom posadom

Apolo 8 - Čovek oko Meseca

Apolo 9

Apolo 11 - prvi čovek na Mesecu

Apolo 12 - druga misija sa ljudskom posadom na Mesec

Apolo 13 - 13. aprila 1970. snazna eksplozija osujetila je treću posetu ljudske posade Mesecu i ugrozilo živote tri astronauta...

Apolo-Sojuz