Kliknite na snimak

Nikola Božić

Kao učesnik XI Međunarodne astronomske olimpijade 2006 imao sam čast da upoznam i družim se gospodinom Nikolom Božićem koji je iskreni zaljubljenik u astronomiju. On je bio vođa tima i uprkos svojoj mladosti njegov autoritet među članovima nacionalnog tima nije bio doveden u pitanje ni u jednom momentu..

Nikola Božić je dinamičan mladi čovek koji je po svom opredeljenju više okrenut ka astronomiji nego fizici, ali zbog izuzetne povezanosti ovih nauka, a i zbog širine njegovog polja interesovanja mislim da će razgovor sa njim biti izuzetno inspirativan svim mladim ljudima.

Nikola Božić je rukovodilac Programa astronomije Istraživačke stanice Petnica, koordinator programa Mladih istraživača Srbije, član redakcije „Astronomije“ i „Astronomskog magazina“, član UO Društva astronoma Srbije, a bio je kopredsednik Veća Federacije NVO Srbije i još mnogo toga.

Nikola kako uspevate da uskladite sve Vaše obaveze?

Tajna je u tome što su sve moje obaveze rezultat mojih interesovanja. Dakle sve čime se bavim me interesuje na neki način. Upravo zobg toga mi nije teško da izdvojim vreme za različite aktivnosti, i da tako utrošim svoje slobodno vreme.

Kliknite na snimak

Božić i Vasiljković

Sa kolegama iz DAS-a

Sa Narlikarom u Indiji

Kako izgleda Vaš rad u Istraživačkoj stanici u Petnica?

Moj rad u ISP ima nekoliko faza. Prva faza je planiranje celogodišnjih aktivnosti i kreiranje planova za rad sa polaznicima koji su prvi put na programu astronomije, kao i sa polaznicima koji su već bili na našim programima. Zatim sledi planiranje svakog pojedinačnog seminara, odabir tema, predavača, kontaktiranje predavača i usaglašavanje termina za njihov dolazak. Zatim tu je i rad sa mojim saradnicima, koji mi pomažu da seminari budu realizovani kvalitetno. Slede i administrativni poslovi vezani za obaveštavanje određenih službi u vezi ishrane, prevoza i smeštaja.

Naravno veliki deo vremena ode i na dogovaranje sa našim naučnim radnicima o projektima koje polazniic žele da realizuju, praćenje procesa mentorisanja, praćenje izrade samih radova sa rezultatima. Na kraju je tu i prezentacija najuspešnijih radova na godišnjoj Konferenciji i njihovo objavljivanje u „Petničkim sveskama“.

Veoma je važno biti u toku sa publikovanjem kvalitetne literature, kako bi petnička biblioteka uvek bila snabdevena najkvalitetnijim naslovima u vezi sa astronomijom. A održavanje postojeće i nabavka nove opreme je od presudne važnosti za uspešnu realizaciju projekata.

U pitanju je, dakle, splet različitih aktivnosti koji za rezultat treba da imaju polaznike koji su savladali osnovna znanja i veštine iz astronomije, i uspešno realizovali sovje prve naučne projekte.

Da li su uspesi mladih astronoma na Olimpijadama poslednjih godina doprineli popularizaciji astronomije kod mladih ?

Mislim da jesu. Među našim najtalentovanijim učenicima, koji idu na različita takmičenja, sada se pročulo i za astronomiju. Pojavila se mogućnost da se ovom naukom bave iako je nažalost (sem u programu specijalizovanih matematičkih odeljenja) nema u školama. Poslednjih godina postoji porast u broju zainteresovanih učenika za ovu nauku i ovo takmičenje. Strateški je ovo veoma dobro, jer treba da podupre zahteve za vraćanje astronomije kao predmeta u srednje škole u Srbiji.

Koliko su važna takmičenja? Kao iskusan instruktor šta možete da sugeriše mladim ljubiteljima astronomije?

Vrlo je važno da postoji istinska ljubav prema određenoj nauci. Želja da se ona proučava i istražuje. Tek iza toga treba da sledi potreba za kompeticijom i proverom znanja. Dakle samo takmičenje ne bi trebalo da bude cilj sam po sebi, ali je vrlo korisno i može dati podstrek za dalji rad.

Ono što bih sugerisao i kao bivši takmičar, i sada kao predavač i instruktor, je da svi zainteresovani za nauku treba da pitaju, da istražuju, da proučavaju..., a onda i da se takmiče. Takmičenja su sigurno prilika da se najkvalitetniji i najbolji izdvoje, i da im se da podstrek za dalji rad.

Koji naučnik je Vaš uzor ?

Veoma dugo sam povezan sa naukom i sada mi već predstavlja teškoću da izdvojim nekoga ili nekoliko njih kao posebne uzore. Prosto proučavanjem nauke uspeo sam da od raznih naučnika prisvojim razlišite vrednosti, pa su mi samim tim mnogi od njih uzori.

Da li savetujete polaznike kurseva iz astronomije da im astronomija bude životni poziv?

Nikada se ne usuđujem da ikoga savetujem šta treba da mu bude životni poziv. Ta odluka mora da bude rezultat unutrašnjeg osećaja svakog pojedinca i treba da bude plod samostalnog razmišljanja. Naravno ja sma uvek otvoren za razgovor i analizu, ali mislim da niko ne treba da daje savete takve vrste.

Kako ste se uključili u rad u „Astronomiji“ i „Astronomskom magazinu“?

Pa evo, sada će deset godina, kada sam 1997. godine upoznao Sašu Zorkića, koji je u to vreme kretao sa astronomskim sajtom YUAM. Vrlo brzo sam se priključio Saši i angažovao na sajtu koji je sa mesečne dinamike ubrzo prešao na nedeljnu dinamiku. Sajt je prerastao u „Astroonmski magazin“. Kada se pre 4 godine pokretala ideja za izdavanje štampanog časopisa „Astronomija“ bilo je logično da ću se i tu angažovati.

Sve ovo je posledica moje želje da se bavim i popularizacijom astronomije i edukacijom najšire populacije o astronosmkim fenomenima. Upravo zbog toga sam, dok sam bio rukovodilac Astronomske grupe Društva istraživača u Valjevu, veoma često organizovao tribine, gosotvanja naših naučnika, javna posmatranja... Rad u „AM“ i „Astronomiji“ je bio odlična nadogradnja za realizaciju ove moje želje.

Vaš angažman u DASu?

U Upravni odbor Društva astronoma Srbije sam izabran na Skupštini 2005. godine, kao predstavnik amaterske zajednice, da tako kažem. Prosto kolege su prepoznali značaj mog angažmana na razvoju amaterske astronomske zajednice i popularizaciji astronomije, i izabran sam u ovo upravljačko telo strukovne astronomske organizacije. Pored toga izabran sam i za predsednika komisije za saradnju sa amaterskim astronomskim organizacijama. Moj angažman je usmeren ka što boljem povezivanju amaterskih organizacija međusobno, ali i boljoj saradnji između profesionalaca i amatera. Ovde postoje različite ideje koje će se realizovati ove i naredne godine, a naročito tokom Međunarodne godine astronomije – 2009.

Od najsvežijih mojih aktivnosti u okviru DASa je ovogodišnje uvođenje regionalnih takmičenja iz astronomije, koje omogućava učenicima iz cele Srbije da se takmiče iz ove nauke i plasiraju na Nacionalnu olimpijadu, na kojoj se bira nacionalni tim za učešće na Međunarodnoj olimpijadi. Po prvi put će ovaj proces biti realizovan u svim zainteresovanim školama u Srbiji.

Ispričajte nam neku anegdotu vezanu za vašu bogatu predavačku karijeru ili neki događaj vezan za poslednju Međunarodnu astonomsku olimpijadu na kojoj ste bili jedan od vođa ekipe?

Ovo što ću navesti, možda nije anegdota, ali je svakako zanimljiv detalj koji ću pamtiti. Tiče se proglašenja pobednika na Međunarodnoj astronomskoj olimpijadi u Bombaju, na kojoj si ti osvojio bronzanu medalju. Prosto bili smo najradosnija ekipa. Ekipa koja je veselo dočekala svaki naš rezultat. Pošto smo znali otprilike kako je ko uradio, onoga momenta kada je pročitana poslednja srebrna medalja koju je dobio neki Indus, mi smo svi skočili od radosti, na šta su u nas svi iznenadjeno pogledali. Već u tom momentu sam znao da smo osvojili dve zlatne medalje, jer su Luka i Nataša tako uradili takmičenja, da ako nisu osvojili srebro, onda su sigurno dobili zlato. Tako da to radovanje za srebrnu medalju nepoznatog takmičara iz Indije, sigurno može da se nazove anegdotom. Naravno da su sve ekipe posle ceremonije htele da se slikaju baš sa nama, jer smo sigurno bili najveseliji.

Autor
Aleksandar Vasiljković Id
Matematička gimnazija Beograd

(26.04.2007.)

vrh

priključite se

MILIVOJ JUGIN, ČOVEK KOJI NAS JE PRIBLIŽIO ZVEZDAMA

Intervju sa B. Stromarom

INTERVJU SA DR ZORANOM KNEŽEVIĆEM, izvod

K. Korlević (Izvod iz intervjua)

On Line intervju sa K. Korlevićem