|
2. mart. 2008.
"Neki kažu da će svet nestati u vatri, a neki u ledu," pisao je američki pesnik Robert Frost (1847–1963). Astronomi, naravno, imaju svoje mišljenje. Najnoviji proračuni govore da će za 7,6 milijardi godina Zemlja biti progutana od Sunca, čime je definitivno stavljena tačka na dugogodišnje debate o tome da li će Sunčeva gravitaciona sila ipak oslabiti dovoljno da Zemlja uspe da pobegne i izbegne svoj fatalni kraj. I drugi teoretičari su ranije govorili da će naša planeta biti spržena kada Sunce bude ušlo u svoju kritičnu fazu života, ali su se vremenske procene za to razlikovale u nekoliko milijardi godina. "U prošlosti su i drugi ljudi sagledavali ovaj problem, ali mislim da je naša procena najrealnija," kaže astronom Robert Smith, profesor na britanskom Univerzitetu Sussex, koji je zajedno s astronomom sa meksičkog Univerziteta Guanajuato Klaus–Peterom Schroederom napravio najnovije kalkulacije. "Ono što smo mi uradili jeste preciznija razrada postojećih modela i najbolji proračuni za svaku fazu usvojenog modela." Ako vam 7,6 milijardi godina ne izgleda kao previše ozbiljna objava smrtne kazne, ne opuštajte se još. Nezavisno od toga što će sa povećanjem temperature na Suncu Zemlja na kraju ispariti, ona će mnogo pre toga postati prevrela za bilo kakav život. "Za oko milijardu ili približno toliko godina[1], na Zemlji nećemo imati ni atmosferu ni vodu a površinska temperatura će iznositi nekoliko stotina stepeni, daleko iznad tačke ključanja vode," izjavio je prof. Smith za SPACE.com. "Zemlja će postati potpuno suva, i nepogodna za život u bilo kojoj formi. To je prilično sumorna prognoza za Plavu planetu." Ipak, naučnici su i dalje zainteresovani za konačnu sudbinu naše planete, pa makar mi i nebili na njoj (kao i prethodni hominidi i više od 99% svih vrsta flore i faune koji su živeli na Zemlji, i ljudska vrsta će izumreti, i to će se najverovatnije desiti pre nego što istekne milijarda godina.) Prema ranijim Smitovim studijama, Zemlja je imala šansu da izbegne fizičko uništenje. Kako Sunce bude starilo i približavalo se fazi crvenog džina, tako će postepeno gubiti spoljni gasoviti omotač, a taj gubitak mase bi značio i slabljenje gravitacionog privlačenja. Raniji proračuni su govorili da bi na taj način Zemlja počela spiralno da se udaljava od umirućeg džina. Ali taj scenario nije uzimao u obzir plimske sile i privlačenje Sunčevih spoljnjih slojeva. Dok se Zemlja okreće oko Sunca, njena manja gravitaciona sila nije potpuno zanemariva – ona zapravo izaziva izvesno nagomilavanje solarne mase na onom delu koji je najbliži planeti i stvaranju izbočine prema nama. "Baš kao što Zemlja privlači tu izbočinu, i Zemlja biva privlačena njome, što će neminovno dovesti do usporavanja Zemlje po njenoj orbiti," objašnjava Smith. "To će dovesti do spirale koja će na kraju odvesti Zemlju na put bez povratka, na površinu Sunca." Ipak, možda ima malo nade za Zemlju. Neki naučnici su predložili scenario po kome bi se možda mogla iskoristiti gravitacija nekog prolazećeg asteroida i na taj način pomeriti Zemlju dalje od Sunca, u neki hladniji rejon, uz pretpostavku da će se život održati dovoljno dugo da bi neko takvo inženjersko čudo bilo izvodljivo. "To izgleda kao naučna fantastika, ali postoji jedna grupa vrlo ozbiljnih naučnika koji kažu da bi nešto tako bilo moguće," kaže Smith. "Ako bi se to uradilo kako treba, možda bi život mogao da se sačuva tih 7 milijardi godina." Smithova istraživanja su prihvaćena i objavljena u časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society".
(03.03.2008.)
|
Sunce sve važno o Suncu Gigantska pjega na Suncu (16.01.2005.) I od mirnog Sunca glava boli (21.05.2005.) DIVOVSKA PJEGA NA SUNCU VIDLJIVA I GOLIM OKOM 20.11.2005. OČEKUJU NAS NEVIDJENE SOLARNE BURE SUNČEVE PEGE NAJAVLJUJU NOVI MAGNETNI CIKLUS (29.08.2006.) NOVE EKSPLOZIJE NA SUNCU; CIGARETA ŠTETNIJA OD MAGNETSKIH BURA (16.12.2006.)
|