|
Kometa ima vrlo neobičnu istoriju. Do 1840. godine. perihel (najbliža Suncu) je iznosio 4 A.J. (4 puta udaljenost Zemlja-Sunce, odn. oko 600 mil. km), i kometa je bila potpuno nevidljiva sa Zemlje. Ali te godine je bliski susret sa Jupiterom promenio njenu putanju, tako da je sada perihel bio samo 3 A.J. (450 mil. km). Tokom sledećeg veka, perihel se čak postepeno smanjivao, pavši na ispod 2,77 A.J. Onda je Jupiter ponovo umešao prste i ponovo skrenuo kometu, redukujući joj perihel na samo 1,29 A.J. Trenutno, za jedan krug oko Zemlje, ovoj kometi treba 6,57 godina. Kometa je posmatrana tokom poslednjih 6 prolaza pored Sunca - 1969 (otkrivena), 1976, 1982, 1989, 1996 i 2002. Tokom 2002/2003, rep je bio dug oko 10 lučnih minuta, sa svetlom središnjom kondenzacijom u bledoj izduženoj komi. Čak 7 meseci nakon perihela, rep je bio izdužen i vidljiv. Kometa tipično dostiže 12. magnitudu, ali to je tako bilo poslednja 3 puta, jer je imala velika otpuštanja materijala iz jezgra. Čak i tada je oko 40 puta slabija od najpoznatije komete, 1P/ Halley. Na vrhuncu odbacivanja materijala 2002/2003 procenjeno je da je to oko 60 kg u sekundi, što je znatno manje od bivših 220 kg u sekundi, kao što je bilo 1982/83. Odnos gasova prema prašini je bio 2:1. HST je 11-12 marta 2003. svojom kamerom WFPC2 (Wide Field Planetary Camera 2) snimio 61 sliku ove komete. To je omogućilo astronomima da odrede da je jezgro eliptičnog oblika, dimenzija 3 sa 5 km, i da se svakih 12 sati okrene oko ose. Mada je 67P/Č-G oko 3 puta veća od originalne "Rosettine" mete, ipak je trebalo dosta vremena da se softwere adaptira za novi, izduženi oblik nove komete. Mislim da je to bio posao "Laboratoire d'Astronomie Spatiale" u Francuskoj. *** O misiji Rosetta
ROSETTA - VESTI (25.02.2007.)
|
|
