AM Home

am@astronomija.co.yu

Komete

Miro Ilic:
Kometografija

Suncev sistem

 

Sadrzaj AM

          

komete

KOMETE U AM

   

C/2000 WM1 (LINEAR)
- vidljiva dvogledom
Efemeride i izvestaji: 26.12.00. • 07.11.01. • 09.11.01. • 15.11.01. • 16.11.01. • Fotosi

                   

Dragan
Miladinović

E-mail
dragmila@Eunet.yu

Detalj sa vece fotografije [115 Kb] Snimak komete C/2000 WM1je nacinjen 12. avgusta 2001. sa opservatorije u Visnjanu.

Pretpostavke da ce kometa C 2001 WM 1 LINEAR krajem ove godine biti vidljiva golim okom izgleda da se polako ostvaruju.

Desetak dana nakon mog prvog osmatranja ove komete (07.11.2001 godine, uz pomoc teleskopa), prvo vece bez oblaka, 15.11.2001. godine, iskoristio sam da pokusam da ovu kometu ponovo "uhvatim na delu". U tom periodu pratio sam izvestaje o posmatranju ove komete od strane drugih posmatraca iz svih krajeva sveta, a koji su ocigledno imali vise srece sa "elementima", od mene. Ti izvestaji su sugerisali konstantan porast sjaja ove komete, te sam resio da pokusam da kometu pronadjem uz pomoc dvogleda 20 x 60 sto je teoretski lako izvesti buduci da je 10 mag.n za objektiv od 6 cm relativno "lak zalogaj" u dobrim posmatrackim uslovima.

Kao polazna zvezda za potragu komete, ovog puta mi je posluzila cuvena zvezda Algol (SAO 38592) ili "Beta" Perseja (tj. 26 Perseja), sjajnosti 2.90 magn. i njen zvezdani sused SAO 56138 ili "ro" Perseja (ako sam dobro protumacio slovo grckog alfabeta koje je pripisano ovoj zvezdi) odnosno 26 Perseja, sjajnosti 3.7 magnituse, sto je otprilike bila i granicna vidljivost golim okom ove veceri jer se ova zvezda skoro gubila u refleksu svetlosti velegrada o sitne, nevidljive kapljice sumaglice na novembarskom nebu Novog Sada. Prema raspolozivoj nebeskoj karti (naravno iz printera, pod dirigentskom palicom softvera HelloNorthern Sky), kometa bi trebalo da se nalazi skoro pod pravim uglom "nadole" u odnosu na zamisljenu duz izmedju dve gorenavedene zvezde, polazeci od Algola kao temena pravog ugla. U tom smeru nalaze se dve vizuelno vrlo bliske zvezde SAO 38870 (7.3 mag.) i SAO 56476 (7.4 mag) slicne sjajnosti nesto svetlije od okolnih, a u istom vidnom polju trebalo bi da se smesti i trazena kometa.

Vec u prvom pokusaju, zahvaljujuci pre svega sirokom vidnom polju dvogleda, opazio sam lagan, oblacic svetlosti, bas na onom mestu gde je karta kazivala da se kometa nalazi. U dvogledu se nije isticalo jezgro komete, a njen celokupni izgled asocirao me je na kap svetlosti koja je kanula na tamnu podlogu neba, kao kada smo nekada u skoli na likovnom radili akvarel, pa ti iz cetkice kane prljava voda i pokvari crtez. Ipak u dvogledu se naslucivalo "izduzenje" svetlosti u pravcu zapad-severozapad, pa pretpostavljam da bi fotografija ove komete pokazala postojanje repa (odnosno "antirepa"). Zeleci da kometu bolje osmotrim, aktivirao sam teleskop, medjutim za pronalazenje komete uz njegovu pomoc trebalo mi je dobrih 5-10 minuta. Medjutim, vredelo je pomuciti se, jer je slika pri uvecanju od 48 x bila odlicna, sa mnogo vise detalja nego uz pomoc dvogleda. Naime naslucivalo se jezgro komete, cak mi se u jednom momentu ucinilo da se jezgro sastoji iz dve tackice, sto bi znacilo da se jezgro komete raspalo, ali za potvrdu takvog stanovista ipak bi bio potreban teleskop veceg objektiva tj. vec rezolucije, kojim na zalost ne raspolazem. Uocio sam i veoma slab rep, u smeru zapada, koji se zaista jedva, jedva primecivao.

Ocigledno je bilo povecanje njnog sjaja u odnosu na posmatranja od 07.11.2001 godine, pa sam njen sjaj uz pomoc postupka defokusiranja i uporedjivanja sjaja defokusirane zvezde sa sjajem nek od okolnih zvezda, nasao da je njena sjajnost najbliza sjajnosti obliznje zvezde SAO 38830 (7.8. magn), pa sam sjaj komete procenio na nekih 7.7 magn.

Interesantna je stvar da sam u citavoj ovoj proceduri, onako usput, uspeo da opazim i pojavu, sudeci po smeru njihovog kretanja, "prethodnice" Leonida, u vidu dva lepa meteora, koji bi mi sigurno "pokvarili" snimak komete, da kojom srecom imam tehnickih mogucnosti za bavljenje astrofotografijom. Ako je suditi po ovom zapazanju, izgleda da ce ovogodisnji Leonidi biti "obilni". Ali to je vec druga prica.

I da zakljucim, svako ko ima , ili je u mogucnosti da pribavi dvogled, ima lepu priliku da uoci ovog gosta iz hladnih prostranstava Suncevog sistema i da ga narednih mesec-dva posmatra u drustvu neopisivo lepih ccari zimskog neba.

U Novom Sadu. 15.11.2001

Vedro nebo…

vrh