Miro Ilic:
|
07. novembar 2001. U nocima koje su sledile, bilo je jos nekoliko bezuspesnih pokusaja koji su iz raznoraznih razloga (nedostatak precizne karte, pojava oblaka, pojava magle, Mesecina, kondenzacija vodene pare, nepostojanje trazioca na teleskopu, kao i drugih neprijatelja osmatranja), ostali bez konkretnog rezultata i ucinili da ova kometa za mene, nepunih mesec dana ostane neuhvatljiva. Nista nije obecavalo ni da cu i u noci, 07.11.2001. godine proci bolje nego u prethodnim pokusajima, iako je nebo, posle duze vremena bilo vedro, vazduh cist i prozracan, a i Mesec je pre svog izlaska ostavio par veccernjih sati povoljnih za posmatranje. Prema efemeridama, kao i prema mom softverskom pomagaccu, programu Hello Northern Sky, kometa se nalazila u sazvezdju Perseja, u blizini trougla koji cine zvezde vidljive golim okom i to: SAO 39404 (magn. 4.3), SAO 24412 (magn. 4.3), i 39336 (magn. 4.0), tacnije u produzetku "stranice" trougla koju cine dve poslednje naznacene zvezde. Zbog nedostatka trazioca na mom teleskopu, koji se u poslednje vreme pokazuje kao veoma veliki problem, dosta vremena mi je trebalo da teleskop konacno usmerim u zeljenom smeru, obzirom da je okolina ovog "trougla" bogata zvezdama, pa je veoma tesko razluciti jedne od drugih i precizno identifikovati trazenu zvezdu. U tim momentima prisetio sam se komentara naseg prijatelja Ratka iz ADNOS-a koji je letos na Fruskoj Gori prokomentarisao da je umesto trazioca oduvek zeleo da na teleskop montira dvogled, radi lakse orijentacije. Kako na mom teleskopu ni trazioca nema, onda je jasno da pronaci odredjenu zvezdu u "plastu" zvezda nije ni malo jednostavna stvar. Pokusavao sam nekoliko puta da u vidno polje uhvatim kometu, polazeci od SAO 39336, ali jednostavno nije islo, komete nije bilo. . . U medjuvremenu mi se pri posmatranju pridruzio srednji sin , koji se vratio sa treninga, pa sam mu na njegov zahtev pokazao Orionovu maglinu (m42), Saturn, Jupiter, Plejade, o kojima je tih dana nesto ucio u skoli iz geografije. . . Nakon ovog kratkog ali efektnog skolskog casa, resio sam da pokusam jos jednom. Pomenuti trougao zvezda odmah sam pronasao, kao da je teleskop zapamtio polozaj, i polako krenuo te veceri vec predjenim putem u potrazi za sledecom referentnom zvezdom: TYC 3331-2200 sjajnosti od 6.8 magn. Obzirom da sam u tom momentu koristio okular od 26 mm (48 x uvelicanje), trebalo je da se ova zvezda nadje u istom vidnom polju sa prividnim zvezdanim parom TYC 328-1245 (magn. 9) i TYC 3328-991 (magn. 10.4). Kazem "prividnim" iako ne znam da li je ovaj par zaista sistem dvojne zvezde ili su ove dve zvezde samo prividno bliske. U njihovoj blizini, prema HNS morala se nalaziti trazena kometa. Sreca je sto su u tom momentu posmatracki uslovi bili veoma dobri, za ovo posmatracko mesto, inace bi mi sigurno promakao prozracni oblacic nesto svetlijeg neba, u blizini ovog para zvezda. . . Kometa je bila tu. . . Svojim izgledom, nalik oblacicu slabe svetlosti, bez posebnog oblika, i "rubovima" koji se postepeno utapaju u tamu svemira, izazivala je u meni osecaj divljenja i neizmernog uzbudjenja. Jezgro komete se samo naslucivalo, kao podrucje nesto intenzivnije svetlosti u sredistu. Uporedjujuci njen sjaj sa sjajem nekoliko okolnih zvezda, metodom "defokusiranja"), odredio sam njen sjaj na 9.8 magn. Pozvao sam sina (koji se u medjuvremenu bacio na sendvicce), da bih i sa njim podelio radost otkricca. Bio sam siguran da ce i on biti odusevljen prizorom. Ako kazem da su ga onako gladnog, sendvici cekali pola sata, bice Vam jasno kakav utisak je kometa ostavila na njega. Od svih kometa koje sam poslednjih nekoliko godina posmatrao, cini mi se da je ova, C 2000 WM 1 LINEAR, bila od svih njih, najmanje sjajna i najteze uocljiva u trenutku kad sam je prvi put opazio. Utoliko mi je opisano posmatranje draze, jer pomera granicu mojih posmatrackih rezultata. Vedro nebo... [novembar 2001] |