Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Kalendar kroz istoriju Molim te objasni mi Popust

10. maj. 2008.

Prema najnovijim eksperimentima, sasvim je moguće da pahuljice gvozdenog snega padaju u unutrašnjosti planete Merkur! Te padavine vrelog metala bi možda mogle da objasne način na koji se stvara zagonetno Merkurovo magnetno polje.

Pre više od 30 godina, "Mariner 10" je otkrio da Merkurovo magnetno polje ima svega 1% snage Zemljinog polja. Mnogi su ubeđeni da se samo radi o "fosilnom magnetizmu". Da bi imao magnetizam, Merkur mora da ima i čvrsto jezgro, ali i jedan deo istopljenog. Da bi to bilo moguće, Merkur bi morao da sadrži jedan deo sumpora, što bi opet pretstavljalo veliku zagonetku, jer se sumpor nije mogao kondenzovati iz solarne magline tako blizu Sunca. To sugeriše da je u vreme nastanka Mekura, neki od planetezimala koji ga je formirao, poticao iz dubina svemira, gde je sumpor, zajedno sa gvožđem i drugim elementima, mogao nesmetano da se kondenzuje.

U pokušaju da pronađu odgovor, američki istraživači su pokušali da stvore iste uslove koji vladaju u Merkurovom tečnom jezgru, za koje se pretpostavlja da čini mešavina gvožđa i sumpora.

U tu svrhu su uzeli jednu količinu jedinjenja magnezijum–oksida, u obliku tzv. multi–anvil ćelija, i podvrgli ih ogromnom pritisku (preko 20 GPa) i temperaturi od preko 2.000° Celzijusa. Uskoro su primetili da se u jedinjenju formiraju kristali gvožđa.

"Uočili smo da se kristali gvožđa formiraju na dnu uzorka, dok tečna faza ostaje na površini," rekao je jedan od članova tima koji su izvodili eksperimenat, Jie Li sa univerziteta Illinois, iz grada Urbana-Champaign. Merkurov železni sneg može da formira jednostavne kockaste kristale, što je velika razlika u odnosu na prelepe heksagonalne ledene strukture koje srećemo na Zemlji.

Konvekcioni modeli

Precizna prognoza vremena koje vlada u unutrašnjosti Merkura zavisi najviše od količine sumpora koji je zarobljen u tamošnjem unutrašnjem miksu. Neki proračuni govore da ne bi trebalo da se začudimo ako tamo postoje dva sloja "snežnih" oblaka, koji polako prskaju gvozdenim kristalima unutrašnje čvrsto jezgro.

Takvi procesi verovatno izazivaju određene promene u konvekcionim strujanjima u jezgru koje stvaraju magnetno polje.

U Zemljinom tečnom gvozdenom spoljnjem jezgru, konvekcione struje generišu relativno snažno magnetno polje naše planete u procesu koji nazivamo geodinamom [1]. Merkurodinamo svakako radi malo drugačije, jer je njegovo polje 99 puta slabije od našeg.

"Niko zapravo ne zna kako sve izneto utiče na magnetno polje, ali je 'snežno' jezgro sigurno drugačije od Zemljinog jezgra," izjavio je Li.

Jedno je sasvim sigurno – Merkurova će nam unutrašnja struktura biti mnogo jasnija kada Nasina misija MESSENGER bude prikupila sve podatke.

(13.05.2008.)

vrh

priključite se

Merkur

MERKUR – KOPERNIK GA NIJE VIDIO

Rumuni na Merkuru

Merkurov dan

Merkur

Razrešena Merkurova misterija

MESSENGER PROLETEO PORED MERKURA