PLUTON

Tesko da ce se covek ikada spustiti na dzinovske gasovite planete Jupiter, Saturn, Uran i Neptun, posto one nemaju cvrsto tlo na koje bi covek stupio nogom. Doduse pretpostavlja se da u sredistu ovih planeta postoji tvrdo kameno jezgro, ali kod Jupitera, temperatura na njegovoj povrsini dostize 20000?S a pritisak 60 miliona atmosfera. U odnosu na to uslovi na povrsini Sunca gde je temperatura ?svega? 5000 stepeni, izgledaju mnogo ?gostoljubiviji?. Ni ?cvrsto tlo? Urana, gde u okviru najverovatnijeg modela temperatura kamenog jezgra iznosi 4000 stepeni, a pritisak
2 miliona atmosfera ne izgleda dostizno za coveka. Ipak, iza gasovitih dzinova krece se oko Sunca tamni i strahovito hladni svet, poslednja (poslednja?) planeta Suncevog sistema ? Pluton. Jednoga dana brod sa ljudskom posadom krenuce na ovu planetu i covek, gonjen zeljom da dosegne nepoznato stupice na njegovo cvrsto tlo, tlo poslednje stanice na putu ka zvezdama. Istorija Plutonovog otkrica je primer sa kolikom upornoscu ljudi podstaknuti istrazivackim zarom mogu da savladaju niz teskoca, neresenih pitanja i paradoksa ? naizgled bez resenja, da bi dostigli zeljeni cilj,.

Kada je 1846. godine otkriven Neptun, izgledalo je da je u nasem Suncevom sistemu uspostavljen red i da se planete krecu prema Keplerovim i Njutnovim zakonima. Pogresno ponasanje Urana je objasnjeno i svi su bili zadovoljni. Ali, radost astronoma ostala je nepomucena samo oko pola stoleca. Tada, veoma polako i veoma malo ali stalno i nepogresivo Uran je ponovo poceo da se ponasa neobicno. Bilo je jasno da u Suncevom sistemu postoji jos jedna nepoznata planeta koja je uzrok smetnje.

Pocetkom XIX veka, za nepoznatu planetu se zainteresovao americki astronom Persival Lovel (1855-1916) koji je u to vreme vec bio poznat po opservatoriji u Flagstafu koju je podigao iz sopstvenih sredstava radi izucavanja Marsa. On je izvrsio detaljnu analizu poremecaja u Uranovom kretanju i 1905. godine je dosao do zakljucka o elementima orbite planete Iks, kako ju je nazvao.

Na prvi pogled izgleda cudno da je Lovel proracun zasnivao na kretanju Urana, a ne Neptuna, kod koga su poremecaji kretanja usled prisustva nepoznate planete bili oko 20 puta veci. Medjutim od svog otkrica pa do danas, Neptun jos nije napravio ni jedan krug oko Sunca, tako da se Lovel bojao da elementi njegove orbite nisu dovoljno precizno odredjeni.

Lovel je fotografski istrazivao predskazanu oblast ali uspeha nije bilo. Istu sudbinu dozivelo je i pretrazivanje snimaka iz 1909. godine snimljenih prema proracunima Viljema Pikeringa, koji je prvi uzeo u obzir i Neptunovo kretanje. Od 1908. do 1915. godine Lovel ponovo radi na odredjivanju polozaja planete Iks. Potpuno ubedjen u njeno postojanje posvecuje se poboljsavanju svojih rezultata i neumornoj potrazi ali ga u ovim nastojanjima prekida prerana smrt, 1916. godine.

Godine 1919. Pikering objavljuje nove proracune koji su se, kako se kasnije utvrdilo, razlikovali od stvarnog polozaja Plutona za 1,1?. Sistematsko snimanje predskazane oblasti u sazvezdju Blizanaca vrsio je Milton Hjumason na opservatoriji Maunt Vilson, ali je imao dvostruki peh. Mnogo godina kasnije postalo je jasno da na dva Hjumasonova snimka postoji Pluton, ali se njegov lik na jednom poklapa sa defektom emulzije a na drugom sa sjajnom zvezdom. Istovremeno, bezuspesni pokusaji se nastavljaju i na Lovelovoj opservatoriji. Godine 1929. tamo je izgradjen teleskop specijalno za potragu za planetom Iks.

Iste godine u Flagstaf dolazi i astronom amater Klajd Tombo. On, aprila 1929, pocinje sa sistematskim snimanjem sazvezdja Blizanaca. Istu oblast neba snimao je dve tri noci kasnije i zatim uporedjivao ove snimke trazeci medju nepokretnim zvezdama par ciji se likovi ne poklapaju.

Blizanci delom leze u oblasti Mlecnog puta, tako da je na snimcima bilo do 400000 zvezda, a analiza para ploca trajala je od tri do trideset dana. Sumnjive likove na plocama eliminisao je trecim snimkom. 18. februara uocio je nesto zapadnije od zvezde Geminorum, na 5? od predskazanog mesta pomerenu svetlu tacku, sto je ukazivalo na planetu. Naporan Tomboov rad je uradio plodom. Pronadjena je nova planeta.

Otkrice je saopsteno 13. marta 1930. godine. Osim Pluton, predlozi za ime nove planete bili su i Minerva kao i Lovel, s obzirom na ogromni trud Persivala Lovela koji je pobudio posmatrace na traganje za planetom Iks. Ipak, na kraju je prihvaceno ime Pluton, tako da se bog podzemnog carstva sada krece najtamnijim delovima Suncevog sistema. Osim toga, prva dva slova ovog imena su inicijali Persivala Lovela, a usvojeno je i da monogram PL bude skracena oznaka za Pluton.

Pluton je cudna planeta. Orbita mu je nagnuta za 17? u odnosu na ravan u kojoj se nalaze putanje ostalih planeta, i veoma je istegnuta. U perihelu se priblizava Suncu blize od Neptuna a u afelu odlazi 3 milijarde kilometara dalje, pri cemu su perihel i afel tacke na orbiti u kojima je planeta najbliza odnosno najdalja od Sunca. Dakle, dok se nalazi na jednom delu svoje orbite, Pluton je blizi Suncu do Neptuna. Takvi su uslovi bili izmedju januara1979. i marta 1999.

Pluton je taman i mracan svet. Za posmatraca sa ove planete Sunce je samo tacka ne nebu koja mu daje 1560 puta manje svetlosti nego Zemlji. Pluton se oko Sunca obrne za 247,7 godina, a oko sopstvene ose za oko 6 i po casova. Zapremina mu je sto puta manja od Zemljine, a masa dve hiljade puta. Gustina mu je nesto veca od gustine vode i procenjuje se na 1000 do 1500 kg/m3.. Na ovom izuzetno hladnom svetu, efektivna temperatura iznosi ?241?S.

Godine 1965. ocekivalo se da Pluton predje preko lika jedne zvezde sto bi omogucilo da se tacno odredi njegov precnik. Medjutim centar planete je prosao na ugaonom rastojanju od 0,1 sekunde od pravca ka zvezdi. Na osnovu toga, zakljuceno je da je precnik planete manji od 6000 km. Ali, najnovije procene dale su neocekivanu vrednost od 2800 km, tako da je Pluton najmanja planeta Suncevog sistema, manja od Merkura. To je osnazilo davnasnju hipotezu da je Pluton ustvari odbegli Neptunov satelit. U prilog tome ide i cinjenica da Triton obilazi Neptun u smeru suprotnom od smera obilazenja svih velikih satelita drugih planeta. Naime, neki astronomi smatraju da su Pluton i Triton obilazili oko Neptuna u ?ispravnom? smeru. Ali, prema toj hipotezi sateliti su se nalazili na putanjama koje su dovele do toga da je uzajamno gravitaciono privlacenje postepeno remetilo njihovo kretanje dok, konacno, jedan katastrofalan susret nije zavitlao Triton da krene oko Neptuna suprotnim smerom, a laksi Pluton odbacio u prostor da otpocne novi zivot, kao samostalna planeta.

Astronomi su primetili da je od sredine 50-tih godina pa do danas, Plutonov sjaj nesto malo opao, odnosno planeta je postala tamnija. Ova interesantna pojava moze se objasniti delimicnim topljenjem leda na Plutonovoj povrsini, posto se na primer, od 1954. do 1972. godine, planeta priblizila Suncu za oko pola milijarde kilometara.

Medju najinteresantnija otkrica u planetnoj astronomiji spada otkrice Plutonovog satelita koje je ostvarila ekipa americkih astronoma na celu sa Kristijem i Haringtonom 22. jula 1978. godine. Analizirajuci snimke Plutona, oni su primetili da je lik planete izduzen i to jednom ka jugu a drugi put prema severu.

Eliminisuci jedan po jedan moguce uzroke ove pojave, zakljucili su da bi to morao biti do sada nepoznati Plutonov satelit. Nova posmatranja kao i ispitivanja starih snimaka i drugih podataka potvrdila su ovaj nalaz. Plutonov satelit je dobio ime Haron po mitoloskom camdziji koji prevozi duse preko reke Stiks u podzemni svet. To je telo precnika 560 km koje se nalazi na rastojanju od oko 17 hiljada kilometara od planete, oko koje se obrne za 6,4 dana.

Veliku naucnu senzaciju donela je planeta 9. jula 1988. godine prilikom posmatranja okultacije Plutona jedne slabe zvezde u sazvezdju Device. Ovaj dogadjaj omogucio je astronomima da ustanove da Pluton ima atmosferu. To je bilo veoma neobicno otkrice s obzirom da je Pluton relativno malo telo cija gravitacija ne moze da spreci rasturanje atmosfere u okolni prostor. Pretpostavljalo se da je glavni sastojak atmosfere neon, ali novija istrazivanja ukazuju da su u pitanju azot i metan. Atmosferu je planeta uspela da sacuva zahvaljujuci svojoj ekscentricnoj orbiti. Naime kada se Pluton udaljava od Sunca, zimi, atmosfera pocinje da se kondenzuje i smrznuta pada na tlo da bi se za vreme Plutonovog leta otopila i ponovo formirala gasoviti omotac. Pluton je najmanja planeta Suncevog sistema, koja sa svojim satelitom Haronom cini dvojni sistem mnogo kompaktniji od sistema Zemlja ? Mesec. Haronov precnik nije ni upola manji od Plutonovog. Zato, zajednicki centar masa oko kojeg rotiraju se ne nalizi ispod Plutonove povrsine vec van nje!

Da bi razgrnula veo tajni oko dvojnog sistema Pluton ? Haron, NASA je za pocetak treceg milemijuma pripremala kosmicki let na Pluton za ali je zbog smanjenja budzeta morao da bude izbacen iz programa.

U svakom slucaju Pluton nije Lovelova planeta Iks, ni Pikeringova, niti bilo koja cije je rastojanje bilo pretpostavljeno da objasni neslaganje izmedju predskazanih i posmatranih kretanja Urana i Neptuna. Ova neslaganja su prema najnovijim istrazivanjima samo posledica pogresne obrade ranijih posmatranja. Ako je zaista nepoznata planeta bila toliko blizu Urana i Neptuna pre dvesta godina, da je vrsila uticaj na njihovo kretanje, ona ce se jednom opet naci u njihovoj blizini. U medjuvremenu, mozda luta dalekim oblastima Suncevog sistema uznemiravajuci samo komete i miran san astronoma.

<< Neptun ? vrh ? Literatura >>