|
1. mart. 2008.
Svima nama još su u svežem sećanju uzbuđenja koja je izazvala vest da je Nasina letilica "MESSENGER" 14. januara proletela pored Merkura i tom prilikom napravila fotografije velikog dela površine ove praktično nepoznate planete, planeta o kojoj ne znamo skoro ništa. Čim su već sledećeg dana, 15. februara, prve slike počele da pristižu na Zemlju (stiglo ih je 1.213), mala ali odabrana četa analitičara u timu "MESSENGERA" počela je sa velikim interesovanjem i entuzijazmom pobliže da proučava ovaj intrigantni pejzaž. Jedan od mnogih poslova kojih su se prihvatili uključuje identifikovanje i brojanje kratera na onoj strani planete koja pre 30 godina, prilikom prve i jedine posete Merkuru, nije bila proučavana. Gustina kratera će se upotrebiti za utvrđivanje relativne starosti različitih regija na površini planete; što je više kratera na tlu znači da je tlo starije. Brojanjem kratera na različitim lokacijama Merkurove površine može da pomogne u pravljenju geološke istorije planete, i utvrđivanju koja je regija nastala pre a koja kasnije. Međutim, i pored dobrog softwerea takav posao zahteva puno vremena – Merkur je prepun kratera! Gornja slika prikazuje samo deo (širine 276 km) jednog frejma koji je načinila uskougaonom kamerom (NAC), članom Mercury Dual Imaging Systema (MDIS), i na njoj je izbrojano i izmereno tačno 763 kratera (zeleni kružići), zajedno sa 189 bregova (žuti kružići). NAC je napravila ukupno 491 frejm i tako je stvoren fenomenalan mozaik Merkurove površine visoke rezolucije. Naravno da prosto brojenje kratera nije dovoljno. Da bi se u potpunosti prikazale razlike u gustini kratera, svaki od njih je potrebno precizno izmeriti i klasifikovati. Mnogi mali krateri su nastali kao "sekundarni", od izbačenog materijala iz "primarnog" kratera, i oni u velikom broju okružuju primarne kratere. Da bi što više naučili o istoriji asteroidnih i kometnih udara na Merkuru, naučnici moraju da nauče da razlikuju primarne od sekundarnih kratera. Kada bude izmereno još više kratera, istraživači "MESSENGER" tima će imati savim drugačiji uvid u geoistoriju najmanje planete solarnog sistema. Za one koji nisu čitali, a mislim da takvih nema, naše prethodne blogove o ovoj misiji, ipak da ukratko ponovim: "MESSENGER" (MErcury Surface, Space ENvironment, GEochemistry, and Ranging) je Nasina naučna misija lansirana sa ciljem da se istraži planeta Merkur, i prva misija koja ima za cilj da uđe u orbitu oko ove planete. "MESSENGER" spada u klasi "Discovery" letilica, i nakon nekoliko prolazaka pored Zemlje, Venere i Merkura planirano je jednogodišnje istraživanje planete koje treba da otpočne u martu 2011. godine. Glavni mozak čitave misije je dr Sean C. Solomon, sa vašingtonske Carnegie Institution. Letilicu je za Nasu sastavio i upravlja njome The Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory. Više info o prvom preletu "MESSENGERA" možeš pronaći na zvaničnom sajtu http://messenger.jhuapl.edu/mer_flyby1.html. Tu se nalazi super tzv. Vizualization Tool, pomoću kojeg možeš da tratiš čitavu sekvencu prilaza, rada uređaja, i još koječega …
(13.05.2007.)
|
Misija zapela na rampi (30.6.2004.) Messenger - letelica za Merkur Messenger kreće? (28.07.2004) MESSENGER nišani Veneru po drugi put (januar 2007)
Poruka sa
Merkura
|
