Sadržaj AM

2. april 1845.
Načinjena prva fotografija Sunca.

3. april 1966.
Luna 10, prva letelica u orbiti oko Meseca.

7. april 1991.
Compton Gamma Ray Observatorija započela sa radom.

Compton GR Observatorija je druga velika Naisna opservatorija lansirana sa Space Shuttla ATLANTIS 5-og. aprila 1991.

Opservatorija je dobila ime po Arthur Holly Compton (1892-1962) koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku za radove na tehnikama za otkrivanje Gamma zraka.

Za svo vreme rada do 4-og juna 2000. kada je opservatorija ušla u zemljinu atmosferu, Compton GRO je detektovala preko 400 gamma zračnih izvora, deset puta više nego što se do tada znalo. Poreklo mnogih od ovih izvora je i do danas ostalo nepoznato.

Jedan od četiri instrumenta na opservatoriji BATSE (Burst and Transient Source Experiment) je načinio mapu neba sa pozicijama svih mlazeva gamma zraka, što je potvrdilo da im je poreklo izvan naše galaksije.

Drugi instrument EGRET (Energetic Gamma Ray Experiment Telescope) je otkio novu klasu kvazara koji su nazvani "blazar". Opservatorija je takođe otkrila veliki broj pulsara.

12. april 1961.
JURIJ GAGARIN, prvi čovek u orbiti oko Zemlje.

Ruski kosmonaut i prvi čovek u svemiru, kompletirajući jednu orbitu oko Zemlje u letelici VOSTOK 1, u letu koji je trajao 1h i 48m.

Jurij je prvi čovek koji je iskusio bestežinsko stanje više od nekoliko minuta i prvi koji je posmatrao izlazak Sunca iz svemira.

Gagarin je poginuo 1968. pri testiranju mlaznog aviona.

12. april 1981.
Posle priprema od 10 godina lansiran je prvi spejs šatl Columbia. Letilica Discovery je priključena 1983; Atlantis 1985, a Endeavour se pridružio floti 1991. godine. I Sovjeti su počeli sa sličnim programom Buran, ali je on otkazan 1993. godine.

1. februara 2003. neposredno pred sletanje eksplodirao.
Više o tome

13. april
Apolo 13:
"Houston, we have a problem!"
 

14. april 1629.
Rođen CHRISTIAAN HUYGENS, holandski fizičar i astronom.

Posle studija matematike na univerzitetima Leiden i Breda, Huygens je radio u Kraljevskoj Biblioteci u Parizu od 1666. do 1681. nakon čega se vraća u rodni Hag.

Christiaan i njegov brat Constantijn su bili odlični optičari i graditelji teleskopa, dizajnirajući ahromatske HUYGENIAN okulare.

Christiaan-ov prvi teleskop koji je sam načinio je imao fokalnu dužinu od 3,5m.

Koristeći ovaj teleskop 1655. otkriva Titan, Saturnov mesec za koji je izračunao da obiđe Saturn svakih 16 dana.

Sa boljim instrumentom čija je fokalna dužina bila 7m Christiaan posmatra Saturn i njegove prstenove i tada otkriva njihovu pravu prirodu, opisujući ih kao samostalan, tanak sistem prstenova povezan sa Saturnom, i svoje otkriće objavljuje 1659. u knjizi "Systema saturnium".

Huygens je takođe učinio mnogo i u oblasti fizike. Objasnio je optički fenomen refrakcije i refleksije, kao što je i prvi opisao prirodu talasa u svetlosti u svom najpoznatijem radu "Traite de la Lumiere" (1678).

Otkrio je formulu centrifugalne sile i 1656. patentirao "pendulum" časovnik, koji će se pokazati koristan pri astronomskim merenjima vremena i pri nalaženju longitude na moru.

Preminuo je 1695.

24. april 1990.

HUBBLE SPACE TELESKOP POČINJE SA RADOM

HST

Hablov svemirski teleskop (HST) je postavljen u orbitu pomoću spejs šatla "Discovery" STS 31.

HST je u orbiti 28,5 stepeni nagnutoj u odnosu na ekvator, koja je skoro kružna na visini od oko 607km. HST je dizajniran da bude servisiran u orbiti od strane posade Space Shuttla koja takođe može da menja i uklanja instrumente kao i dva 12,19 m dugačka solarna panela. Teleskop je težak 11.600 kg. Dugačak je 13 metara i na najširem delu ima 4,2 m u prečniku.

Opremljen je sa četiri antene od koje su dve sposobne da transmituju podatke direktno ka zemlji uz pomoć satelita prenosioca. HST ima sistem podataka i sistem za fino i precizno usmeravanje koji omogućavaju da teleskop bude usmeren i "zaključan" na bilo kojoj specifičnoj meti do 0",01.

Optička aparatura teleskopa je konfigurisana na taj način da je teleskop ekvivalentan dužini od 57,6 m ali je ta dužina "zbijena" na 6,4 m. Svetlost koja uđe kroz vrata aparature putuje kroz tubus do primarnog ogledala od 2,4 m (94") odakle se reflektuje do  sekundarnog ogledala od 0,3m (12"), odakle se reflektuje kroz rupu u centru primarnog ogledala na fokalnu ravan. Razlličiti naučni instrumenti HST tada primaju svetlost.

HST je originalno bio opremljen sa "Faint Object Camera", "Wide-Field/Planetary Camera" (WFPC), "Goddard High-Resolution Spectrograph" (GHRS), "Faint Object Spectrograph" (FOS), "High Speed Photometer" (HSP) i "Fine Guidance Sensors" (FGS).

Kada je teleskop stigao u orbitu, uprkos nekim odličnim snimcima svemira koji su načinjeni, uskoro je postalo jasno da primarno ogledalo ima problem u obliku sferične aberacije koja je očigledno nastala još u toku proizvodnje ogledala. "The Correctiv Optics Space Axial Replesment" (COSTAR) instrument je poslat na HST sa Space Shuttle STS 61 u decembru 1993. i postavljen u unutrašnjost teleskopa za vreme jednog od pet "svemirskih hodova" koji su izvedeni tokom te misije. Timovi astronauta su takođe tada zamenili solarne panele, popravili elektroniku, instalirali novi kompjuterski procesor, zamenili WFPC sa novim instrumentom, instalirali magnetometre, uklonili HSP i instalirali deo za GHRS. Rezultati nakon instaliranja COSTAR su bili zadivljujući. HST snimci su sada bili zaista spektakularni i teleskop je istog trenutka zaokupio pažnju javnosti u celom svetu.

Druga planirana misija servisiranja HST je lansirana februara 1997. sa šatlom "Discovery" STS 82. Posada je je izvršila izmene na HST instrumentima i rutinsko servisiranje teleskopa. GHRS i FOS su uklonjeni i zamenjeni sa "Space Telescope Imaging Spectrograph" i kombinovanim "Near-Infrared Camera" i ""Multi-Object Spectrometer". Astronauti su zamenili FGS i druge instrumente, instalirali poboljšanu opremu za optičku elektroniku, zamenili HST stabilizator i točkiće za fino podešavanje. Takođe su postavljene nove termalne izolacione pločice.

HST je već bio ušao u desetu godinu rada kada je trebalo poslati novu misiju servisiranja teleskopa. Misija je originalno planirana za 2000. ali je zbog kvara žiroskopa, polovina misije ubrzana za decembar 1999. a druga polovina ostavljena za 2001g.

STS103 "Discovery" misija je lansirana decembra 1999. i tada je instalirano šest novih žiroskopa i oprema za voltažu i temperaturu. Instaliran je novi kompjuter koji je 20 puta brži i ima šest puta veću memoriju, novi digitalni rekorder i zamenjeni su FGS i radio odašiljač. Neke od termalnih izolacionih pločica su takođe zamenjene.

STS 109 "Columbia" je lansirana u martu 2002. i astronauti su tada instalirali "Advanced Camera for Survey", "Cosmic Origins Spectrograph" i trecu WFPC.