Apolo 13 je lansiran iz Kenedijevog svemirskog centra 11. aprila 1970. u 14:13:00 po istocnoamerickom vremenu. Trinaest minuta kasnije brod je usao u orbitu oko Zemlje cime je okoncana prva kriticna faza leta. Zatim je sledilo ponovo ukljucivanje raketnih motora kako bi se letelica usmerila ka Mesecu. Sa broda su u zemaljsku kontrolu stizali uobicajeni izvestaji citav taj i sledeci dan.

Kako je tekla misija Apola 13
Dogadjaj	Datum i vreme (EST)	Vreme misije
Lansiranje	11. april 14:13:00	00:00:00
Ulaz u orbitu oko Zemlje	14:25:40	00:12:40
Usmeravanje ka Mesecu	16:54:47	02:41:47
Eksplozija	13. april 22:07:53	55:54:53
Usmeravanje ka Zemlji	14. april 09:40:39	79:27:39
Spustanje u Tihi okean	17. april 01:07:41	142:54:41

Uvece tog dana, nakon sto je posada u vecernoj TV emisiji javila da je sve u redu i da sve tece po planu, tacno u 22 sata 7 minuta i 53 sekunde snazna eksplozija je zatresla brod. Elektricna energija je dramaticno oslabila, a kiseonik poceo da istice iz broda. U operativni centar u Hjustonu sa broda je stigla danas cuvena poruka: "Houston, we've got a problem!"

Brodovi Apolo serije se sastoje od nekoliko modula: komandnog, servisnog i lunarnog. U servisnom modulu nalaze se osnovne zalihe kiseonika, izvori elektricne energije, te brojni uredjaji od velikog znacaja za sve faze leta. U ovoj eksploziji bas servisni modul je bio tesko ostecen. Poseta Mesecu vise nije dolazila u obzir i svi dalji napori bili su koncentrisani na golo spasavanje posade.

Apolo se sa Zemlje lansirao po "putanji slobodnog povratka". Brzina broda pri poletanju je nesto manja od druge kosmicke brzine te brod nema dovoljno "snage" (tj. brzinu) da sasvim napusti Zemlju. Tako je, prepusten sam sebi, bez ikakve intervencije posade ili zemaljske kontrole, cisto po sili zakona nebeske mehanike Apolo 13 nastavio put, obisao Mesec i zatim krenuo put Zemlje.

Lunarni modul je postao jedini izvor svih zalih potrebnih za zivot. Ali modul je gradjen za dva dana i za dva coveka, a na brodu se nalazilo tri astronauta i put dug tri dana. Da bi se sto vise sacuvalo elektricne energije sve sto nije bilo neophodno iskljuceno je. Komandni modul je bio neostecen, ali nikad do tada nije bio potpuno iskljucen u ranijim letovima. Pitanje je bilo kako ce se ponasati kad se brod priblizi Zemlji i kad se budu ponovo ukljucili uredjaji za ulazak u atmosferu.

Temperatura je opala do tacke mrznjenja, vode za pice je bilo malo i posadi je pretila ozbiljna zedj. Uz to vazduh u kabni je prestao da se filtrira....

Dole na zemlji ceo svet je pomno pratio dramu na brodu. Prve vesti u novinama i TV emisijama bile su posvecene trojici kosmonauta u Apolu 13. Pravile su se razne varijnte i verzije moguceg spasavanja. U novinama se raspravljalo o eventualnoj pomoci Rusa koji su navodno mogli da posalju svoj brod u pomoc Apolu....

Drama je trajala tri dana. Americki inzenjeri na zemlji i kosmonauti izvukli su poslednji atom preostale energije sa broda, posada je od okruglog uspela da nacini cetvrast filter za vazduh itd. itd. Apolo 13 se konacno spustio u Pacifik (21° 38' S 165° 22' W) nakon 87 sati drame u svmiru. Sve se zavrsilo kao na filmu. U stvari i snimljen je film po ovoj avanturi. Zove se (a kako drugcije) "Apolo 13", a Tom Hangs igra glavnu ulogu.

Posada
James A. Lovell, komandir misije, veteran, leteo je u brodovima Gemini VII, Gemini XII i Apollo 8.
John L. Swigert - pilot lunarnog modula
Fred W. Haise - pilot komandnog modula. U posadu je ukljucen iznenzda, nekoliko dana pred poletanje posto je ranji clan, Ken Mattingly, dobio boginje.

Pre [29Kb]

Posle [36Kb]