|
|
| am@astronomija.co.yu |
Letovi
Mir
 |
Nakon vise godina “pretnji” da ce prizemiti svoju svemirsku stanicu Mir (cime su kako neki smatraju samo zeleli da pronadju sponzora za odrzavanje stanice u orbiti) izgleda da ce Rusi uskoro zaista spustiti stanicu na planetu. Prema nedavnoj izjavi direktora Ruske vazduhoplovne i svemirske agencije, Jurija Koteva, Mir ce okocati svoje kruzenje oko nase planete 27. ili 28. februara naredne godine. Stanica ce biti izvedena iz svoje orbite da bi zatim pala u Pacifik nekih 1500 do 2000 km od Australije. Eksperti su odredili prilicno veliku oblast u koju ce delovi stanice pasti: 8000 do 10000 km dugu i 200 km siroku.
Mir je sa svim svojm modulima tezak 130 tona. Kada uleti u guste slojeve atmosfere zapalice se od trenja o cestice vazduha, ali nece ceo izgoreti. Strucnjaci imaju dobru predstavu koji delovi Mira ce "preziveti" prolaz kroz atmosferu. To su raketni motori i ramovi modula koji ce pasti u okean. Medjutim neki strucnjaci isticu da je nemoguce naciniti sasvim precizan matematicki model ovog pada i verovatnoca da neki delovi Mira udare o kopno iako vrlo mala ipak postoji.
 |
| Denis Tito na pripremama |
Za sada je Mir pod kontrolom. U januaru ce ga posetiti jedan teretni brod ciji zadatak ce biti priprema stanice za deoorbitiranje.
Sada je malo verovatno da ce Denis Tito ikada posetiti Mir. Denis Tito, bogati americki biznismen, ranije je ugovorio svoju turisticku posetu popularnoj stanici i, mada vec u poznim godinama, mesecima je vredno trenirao kako bi fizicki mogao da podnese let. On je imao ideju da stanicu pretvori u prvi svemirki hotel.
Mir se nalazi u orbiti oko Zemlje 14 godina, gotovo pet puta duze nego sto je to u pocetku planirano. Ugostio je 28 dugih ekspedicija i jos 16 koje su trajale od jedne do cetiri nedelje. Petnaest dugih misija bile su medjunarodne i u njih su se ukljucile Sirija, Bugarska, Avganistan, Francuska, Japan, Velika Britanija, Austrija, Nemacka, Evropska svemirska agencija i Slovacka. Takodje je bilo devet ekspedicija koje su americkih satlova. Za vreme tih misija 37 americkih astronauta je posetilo stanicu.
U leto 1997. dogodila se nezgoda koja je mogla da bude i fatalna. Dok je pristajao uz Mir teretni brod Progres je udario u stanicu i ostetio je usled cega je kiseonik poceo da istice iz stanice. Medjunarodna posada koja se tada nalazila na Miru povukla se u Sojuz, letelicu predvidjenu za hitne evakuacije. Medjutim, situacija je dovena pod kontrolu, rupa na probusenom modulu je zatvorena i kiseonik je prestao da istice. Nakon popravki stanica je povoratila sve svoje ranije funkcije.
nekoliko ranje objavljenih vesti o Miru u AM
avgust 1999.
| "Progres" pristao uz "Mir" |
Ruski teretni svemirski brod, “Progres-M 42”, je uspesno pristao uz svemirsku stanicu “Mir”. Uspesno spajanje se desilo oko 17h53m UT u nedelju 18. jula, nesto vise od dva dana nakon lansiranja sa Bajkonura u Kazahstanu.
- Da bi se oslobodilo
mesto za novi brod, stari teretnjak “Progres-M 41” je
prethodnog dana morao biti uklonjen sa mesta za pristajanje. Stari
brod je bio napunjen djubretom sa “Mir”-a i sagoreo je u
atmosferi istocno od Novog Zelanda. “Progres” je nosio hranu,
vodu te druge namirnice i opremu za “Mir”. To je bio poslednji
brod za snabdevanje koji je pristao na “Mir” pre nego sto se
sadasnja posada ne vrati na Zemlju krajem avgusta.
Ono sto je “Progres” doneo je novi kompjuter za navodjenje koji ce posada da instalira pre nego sto napusti stanicu. Novi sistem je od veoma velikog znacaja jer ce njegova uloga biti u tome da odrzava stanicu na odgovarajucoj visini i odgovarajucem polozaju za vreme dok na stanici ne bude posade i taj zadatak treba da bude uspesno obavljen sve do prvih meseci naredne godine kada ce biti izvrsena deorbitacija stanice. Znaci “Mir” pocetkom sledece godine silazi sa neba.
Dolazak ovog modula je omogucio da se realizuju dve kosmicke setnje i to 23. i 27. jula sa ciljem da se uzmu eksperimenti koji su bili prikaceni za spoljasnjost stanice.
Najnovija informacija kaze da je termin za dolazak kosmonauta na cvrsto tlo pomeren sa 23. na 28. avgust. Pa srecan im povratak na majku Zemlju!
oktobar 1999.
| Iskljuceni kompjuteri na Mir-u |
Kontrola misije je 8. septembra iskljucila glavni kompjuter na svemirskoj stanici “Mir” te tako nagovestila skori kraj boravka ove 12 godina stare stanice u orbiti. Kontrola je takodje iskljucila i sve uredjaje za kontrolu temperature na stanici sa ciljem da se sacuvaju energija i resursi pre nego sto se “Mir” ne deorbituje naredne godine.
Buduci da su glavni kompjuter i sistem za orijentaciju ugaseni, stanica ce polako poceti da skrece sa uobicajene rute zbog dejstva raznih sila a pre svih gravitacije. Ako se desi da se stanica pocne suvise brzo okretati kontrola sa Zemlje ce aktivirati sistem za vodjenje, koji je instalirala poslednja posada, i koji ce omoguciti da se stanica stavi pod kontrolu. Sledece godine ce posada od dva clana otici na “Mir” da bi pripremila stanicu za deorbitaciju i nakon sto se ovaj tim, nazvan “tim za sahranu”, vrati kuci “Mir” ce biti vracen na Zemlju negde iznad Pacifika.
Neki ljudi sa zapada koji prate sta se desava sa “Mirom” su izrazili zabrinutost jer misle da bi Rusi mogli da izgube kontrolu nad stanicom koja bi pocela da rotira velikom brzinom i poslednja posada ne bi mogla da pristane uz nju te bi time bila onemogucena deorbitacija stanice na kontrolisani nacin. Sa druge strane, opet, Rusi se nadaju da ce se naci neki privatnik koji bi investirao ostanak stanice u svemiru ali to je malo verovatno.
Sve u svemu, nadajmo se da stanica nece zavrsiti onako kako je to zamislio scenarista filma “Armagedon”
septembar 1999.
| Kosmonauti sa "Mira" poslednji put izasli u kosmos |
Proslog meseca su dva ruska kosmonauta poslednji put izasla u slobodni kosmicki prostor pre nego sto ce konacno napustiti svemirsku stanicu "Mir". Kosmonauti Viktor Afanasjev i Sergej Avdejev su proveli sest sati izvan svemirske stanice pokusavajuci da postave u odgovarajuci polozaj veliku rusko-gruzijsku antenu namenjenu komunikaciji sa drugim satelitima, ali bez uspeha. Takodje su pokusali da pronadju mesto gde izlazi vazduh iz stanice jer je primeceno, pre nekoliko nedelja, da je pritisak u stanici nesto manji i da opada, ali nisu ni u tome uspeli. Sve ovo govori ne da su ruski inzenjeri losi vec da je "Mir" spreman za penziju posto je prilicno prekoracio svoje optimalno vreme ostanka u bezvazdusnom prostoru.
Vec 28. jula su Afanasjev i Avdejev ponovo izasli u svemir i tokom petosatne setnje van broda uspeli da u potpunosti okrenu antenu u zeljeni polozaj i ne samo to. Instalirali su opremu koja sluzi za ispitivanje elektricnog i magnetnog polja na stanici, a takodje i opremu koja sluzi za detekciju mesta na kojima vazduh "curi" iz stanice, koja ce im pomoci da otkriju ta tesko uocljiva mesta. Ne zaboravimo i treceg clana posade, Francuza Zan-Pjer Enjea (Jean-Pierre Haignere), koji je za vreme setnji bio u stanici motreci na ruske svemirske setace.
Problem sa "vazdusnim curenjem" i nije tako vazan jer je namera da se "Mir" deorbituje do februara naredne godine ukoliko se ne javi neki privatni investitor sa zeljom da finansira dalji boravak na stanici. Najnovija vest je da se ova, poslednja, posada "Mira" uspesno vratila na Zemlju 28. avgusta. Napustena stanica ce biti jos samo jednom na kratko posecena u decembru da bi se izvrsile pripreme za njenu deorbitaciju iznad Pacifika.
avgust 99
| Kosmonauti sa "Mira" poslednji put izasli u kosmos |
Proslog meseca su dva ruska kosmonauta poslednji put izasla u slobodni kosmicki prostor pre nego sto ce konacno napustiti svemirsku stanicu "Mir". Kosmonauti Viktor Afanasjev i Sergej Avdejev su proveli sest sati izvan svemirske stanice pokusavajuci da postave u odgovarajuci polozaj veliku rusko-gruzijsku antenu namenjenu komunikaciji sa drugim satelitima, ali bez uspeha. Takodje su pokusali da pronadju mesto gde izlazi vazduh iz stanice jer je primeceno, pre nekoliko nedelja, da je pritisak u stanici nesto manji i da opada, ali nisu ni u tome uspeli. Sve ovo govori ne da su ruski inzenjeri losi vec da je "Mir" spreman za penziju posto je prilicno prekoracio svoje optimalno vreme ostanka u bezvazdusnom prostoru.
Vec 28. jula su Afanasjev i Avdejev ponovo izasli u svemir i tokom petosatne setnje van broda uspeli da u potpunosti okrenu antenu u zeljeni polozaj i ne samo to. Instalirali su opremu koja sluzi za ispitivanje elektricnog i magnetnog polja na stanici, a takodje i opremu koja sluzi za detekciju mesta na kojima vazduh "curi" iz stanice, koja ce im pomoci da otkriju ta tesko uocljiva mesta. Ne zaboravimo i treceg clana posade, Francuza Zan-Pjer Enjea (Jean-Pierre Haignere), koji je za vreme setnji bio u stanici motreci na ruske svemirske setace.
Problem sa "vazdusnim curenjem" i nije tako vazan jer je namera da se "Mir" deorbituje do februara naredne godine ukoliko se ne javi neki privatni investitor sa zeljom da finansira dalji boravak na stanici. Najnovija vest je da se ova, poslednja, posada "Mira" uspesno vratila na Zemlju 28. avgusta. Napustena stanica ce biti jos samo jednom na kratko posecena u decembru da bi se izvrsile pripreme za njenu deorbitaciju iznad Pacifika.
23. april 2000.
| MIR vise ne "curi" |
- Nakon dve nedelje laboratorijskih testova, posada svemirkse stanice "MIR" otkrila je bar jednu "rupu" kroz koju je oticao kiseonik i cinio je negostoljubivom za ljudsku posadu! Mada je jos uvek vrse testitranja da li postoji jos koje slabo mesto, "krivo" za isticanje kiseonika, preliminarna ispitivanja ukazuju na zakljucak da je problem vec resen.
- 10. januar 00
| Nejasna sudbina MIR-a |
- Posto se AM iskljucivo bavi astronomijom nije u pitanju politicki izvestaj, vec se radi o Ruskoj Vasionskoj stanici MIR, za koju se istice da je njena sudbina u 2000-toj veoma neizvesna i nepredvidljiva.
- Prema dosadasnjem stanju stvari, bilo je predvidjeno nekoliko mogucnosti, i to deorbitiranje - unistenje letelice navodjenjem iste u gornje slojeve atmosfere (iznad Pacifika) gde bi ista sagorela (u junu mesecu 2000) ili jos jedna misija sa ljudskom posadom tokom aprila i maja o.g, a tek nakon toga bi doslo do njenog unistenja , a po trecoj varijanti ova misija sa ljudskom posadom u trajanju od sest meseci, koja bi pak bila zamenjena novom posadom sa istim trajanjem
- misije. Medjutim, zbog nedostatka novca, Energija (Ruska drzavna agencija
- koja se stara o ovom svemirskom programu) je u potrazi sa stanim investitorima, koji bi finanskisjkim inekcijama produzili vek ovom svemirskom veteranu, pre njegovog neizbeznog unistenja.