mala škola astronomije

Predavanje prvo

Uvod

| 1 | 2 | 3 | 4 |

Zdravo, ja sam tvoj instruktor – Draško .

Jel' ti je to pravo ime i da li stvarno izgledaš ovako smešno?

Ustvari, pravo ime mi je Drago Dragović i diplomirani sam inženjer arhitekture. Nisam baš takav [malo sam veći!] i kao što vidiš, ne nosim naočare i beli mantil kada podučavam.

Šta može arhitekta da me nauči o astronomiji?

Astronomja je moj hobi već više od 20 godina. Ja jesam astronom amater ali smatram da imam dovoljno znanja iz različitih oblasti, što mi pomaže da razumem nauku. Takođe, napisao sa jednu zanimljivu knjigu, MOLIM TE OBJASNI MI, koja se bavi mnogim aspektima razumevanja moderne nauke. Tokom njenog pisanja, koje je trajalo bezmalo jednu deceniju, pročitao sam, u obliku raznih knjiga ili web tekstova, puno raznovrsnih materijala iz oblasti same astronomije ... Ali dosta o meni, već da pređem na strukturu samog kursa i da vidimo šta te čeka ako počneš da ga pohađaš.

Predavanja sam osmislio kao jedan miks osmatračke astronomije i akademske astronomije. Da bih to postigao, a učenje učinio interesantnijim, pokušaću da paralelno sa učenjem pojmova podučim i o njihovom utvrđivanju. Biraću teme predavanja na takav način da će se one podudarati sa onim što ćeš [uglavnom] moći da posmatraš. Naučićeš kako da identifikuješ sjajne zvezde i vidljiva sazvežđa na našoj, severnoj polulopti. Verujem da će biti interesantno [jer je to, koliko znam, prvi put kod nas] da u jednom mini–predavanju ispričamo ponešto i o noćnom nebu koje se vidi sa južnog pola, jer nema smisla da samo zato što ga mi ne vidimo ignorišemo jedan tako lep pogled. Na kraju ovih predavanja, posedovaćeš zamašan nivo astronomskog znanja, praktično bez korišćenja teške matematike.

Kada govorim o matematici, koristiću povremeno poneku formulu ili matematičko objašnjenje nekog rešenja. Takve informacije su za one koje to interesuje ali nije potrebno da to svi razumeju. Bez obzira, pročitaj i ti to. Možda ćeš se iznenaditi šta si sve u stanju da ukapiraš i naučiš!

Nemam nameru da ikoga plašim matematikom, koja može biti previše komplikovana, ali ne smem da ignorišem šansu da naučite više. Takođe, onima koji se više pale na matiš savetujem da posete neki sajt koji ću kasnije preporučiti. Ljudi koji shvataju astronomiju ozbiljno, uče vrlo mnogo matematike, ali ja nemam nameru da idem u dubinu na takav načn. Umesto toga, želim samo da pokažem neke primere koji će vam se možda učiniti zanimljivim i korisnim.

Na kraju krajeva, ne moraš da razumeš formule i matematiku da bi uživao u ovom kursu.

Super! Ali šta ćeš me ti zapravo naučiti?

Astronomja se može učiti na više načina. Ja te sigurno neću pretvoriti u nekog profesionalnog astronoma ali ću ti dati informacije potrebne da identifikuješ vidljive zvezde i sazvežđa. Takođe ćeš naučiti kako se zvezde "rađaju i umiru", naučćeš o neobičnin astronomskim objektima [promenljivim zvezdama, kvazarima, crnim rupama itd.], o zvezdanim formacijama, o Sunčevom sistemu i galaksijama, o kretanjima i udaljenosti zvezda i galaksija, o nekim alatima i tehnikama koje astronomi koriste da bi naučili više o vasioni i još mnogo toga.

Moja predavanja će pružiti samo kratak podsetnik na objekate u Sunčevom sistemu, zato što je planetologija specijalizacija koja pored astronomije obuhvata i hemiju, geologiju i meteorilogiju. Toplo ti preporučujem fenomenalni NASA sajt "The Nine Planets" [http://www.synapses.co.uk/astro/websites.html - planets] kao veoma korisno mesto za kompletiranje tvog znanja iz astronomije.

Veoma važno je da razumeš da NIKADA NE GLEDAŠ U SUNCE BEZ SPECIJALNIH FILTARA! To može veoma lako da te oslepi! Ako postoji samo jedna stvar koju treba da naučiš, to je to. Ovo ozbiljno upozorenje ću tokom kursa ponoviti nekoliko puta [dok ne počne da te nervira]. Ne želim da me neko sutra tuži "ASTRONOMSKOM MAGAZINU" i traži odštetu! [Ma, ovo se šalim! ].

OK! NIKADA NEĆU GLEDATI U SUNCE!

Dobro.

Gde sam ono stao? A, da. Ovaj kurs je osmišljen drugačije od ostalih astronomskih kurseva [npr. onog što tradicionalno postoji na Kalemegdanu, u Planetarijumu itd.]. Većina od ljudi sa kojima pokadkad razgovaram želi da zna "Koja je ono zvezda?". Da bi ti izbegao takve situacije, biću srećan ako to naučiš na ovom kursu. Pitanje može da bude "Zašto je ona zvezda crvene boje?" - na vom kursu ćeš naučiti da je to zato jer je u pitanju crveni džin. Možda će tamo neko da bude uporan i da dalje pita "Šta to znači?" i onda ćeš naučiti da im pričaš o životnom ciklusu zvezda. To će otvarati nova pitanja ali ti ćeš naučiti da daješ odgovore.

Većina astronomskih knjiga deli svoje teme na sistematične lekcije bazirane na fizici ali pošto znam da to ljudi ne vole, ja ću to promeniti. Da bi stekli dublje obrazovanje, "profesionalni studenti nauke" [da ih tako nazovem] su u stanju da sebe nateraju da budu budni tokom dugih i komplikovanijih objašnjenja. Kad god budemo u mogućnosti, mi ćemo integrisati naše lekcije sa posmatranjima neba te ćeš tako kraju proći kroz iste teme kao što su i one kroz koje prolaze i oni.

Na primer, odmah na početku ćeš se upoznati sa činjenicom da zvezde sijaju različitim sjajem, ali ćeš se sa fizičkim procesima u zvezdama upoznati tek kasnije, za desetak predavanja. Tom prilikom ćeš dobiti objašnjenje kako Sunce i ostale zvezde sagorevaju svoje nuklearno gorivo, ali ja se neću pošto–poto truditi da svu fiziku Sunca strpam u jedno predavanje. U predavalju koje će slediti potom pričaćemo o aurori, a to će zahtevati dalje poznavanje nekih fizičkih svojstava Sunca i tada ćemo govoriti o magnetnom polju Sunca, pegama, protuberancama i solarnom vetru. U predavanjima koja će potom slediti naučićeš je to pomračenje Sunca i šta tada treba da se vidi. Sve do tada ću čekati da ti ispričam o svim interesantnim događanjima koja prate pomračenje Sunca. [Ipak, ni tada nećeš moći da u potpunosti razumeš pomračenje, jer ću tek kasnije da pričam stvari vezane za orbite planeta, pa i Zemlje].

Šta je sa predavanjima? Moram li da se držim tvog rasporeda?

I da i ne.

Kako stvari sada stoje, ova predavanja će početi u januaru i trudiću se da što više izborom tema pratim noćno nebo onako kako se ono bude kretalo tokom sledećih meseci. Znači, moći ćeš da počneš sa predavanjima kada god budeš želeo tokom godine ali ti je jasno da neki objekti o kojima budem pričao određenog meseca neće biti na naznačenom mestu na nebu kada ti budes čitao o tome.

Nemoj da te to previše brine.

• Ako si "off" samo mesec ili dva, to neće smetati. Promene na nebu su tek neznatne.
• Moji predlozi za posmatranja neba tog meseca odnose se na vreme odmah posle zalaska Sunca. Ako ustajneš ranije, moći ćeš da vidiš istu sliku na nebu. Dodaj otprilike po jedan sat posle zalaska Sunca za svaki mesec za koliko "kasniš" na predavanjima.
• Najvažnije je da proveriš izgled noćnog neba za taj mesec ili na priloženim mapama ili na nekom sajtu.

Na mapama?

Dobro, ovo je najjednostavnije. U našem časopisu "ASTRONOMSKI MAGAZIN" [http://www.astronomija.co.yu] imaš lepu malu kartu pomoću koje možes da vidiš izgled neba u cas i dan koji sam izabereše. Ovde je. Ili "skini" neki program sa Interneta. Ovde možeš naći prikaze nekih od tih programa.

Dakle, da se vratim na predhodno pitanje: možeš da počneš sa predavanjima kad zaželiš i uz pomoć mape noćnog neba napravi plan kako da provodiš noći! Ipak, snažno preporučujem svim novopečenim studentima da kroz astronomiju prođu onim redom kako je planirano predavanjima. Zato treba proći kroz sve "januarske lekcije", pa onda preći na februarske i tako dalje redom.

Kako ćeš uskoro videti, ovaj kurs će početi podučavanjem osnova, a onda ću nastaviti sa nadgranjom, te ti je zato bolje da teme učiš redom. Naravno, razumem da imaš možda želju da "skočiš" na temu koja ti je nova ili interesantna u tom trenutku, tako da ću da "predajem" [pišem] svako predavanje donekle nezavisno od predhodnog. Ali ako skočiš malo napred, na crne rupe npr., uočićeš da sam neprestano ponavljao neke od najvažnijih osnovnih informacija za razumevanje ovog predavanja, što će ti pomoći da budeš detaljno upućen u to kad dođe vreme za tu lekciju.

Ako ti sve ovo izgleda komplikovano – ne brini. Mnoge stvari u početku izgledaju tako ali sve će izgledati očiglednije kad krenemo.

Šta će biti sa svima nama koji završimo kurs?

Dobro pitanje.

Pošto nisam u mogućnosti da podelim diplome i zaposlim sve nove astronome, moraćemo da smislimo nešto drugo. Pošto je kod nas JAKO teško isplanirati bilo šta nekoliko meseci unapred, tako ni ja nemam ideju kako će ovaj kurs biti primljen kod potencijalnih sudenata. Svima je [valjda] jasno da je ovo za mene [a i za svakog drugog] ogroman napor, jer sve radim sam i kao čist hobi – sem neke intelektualne satisfakcije, nemam nikakvu drugu nagradu za mnoge sate provedene u radu neophodnom za funkcionisanje ovakvog kursa. Zato, ako izguramo makar jedan semestar, verovatno će biti jedan fingirani ispit, na kome će svako od vas moći da proveri nivo svog novostečenog znanja. Ko položi, možda će dobiti i diplomu ili knjigu ili već nešto simbolično, kao nagradu za upornost i trud. Jasno vam je da će vam glavna nagrada biti stečeno znanje i osećaj koji će vam to pružati.

O.K. Nego, da li će mi trebati teleskop?

Ne. Teleskop ti neće biti neophodan ali dvogled mi se čini kao dobra ideja. Sve što t treba nalaziće se u predavanjima.

Trebaju li mi neke knjige?

Ne.

Međutim, želim da ti kažem da postojii nekoliko jako dobrih softverskih programa koji mogu da "pojačaju" ono što učiš. Posle odgovarajućeg predavanja, preporučiću ti da kopiraš neki od njih na svoj HD i pokreneš ih. Ovde možeš da nađeš opise nekih programa. Takve simulacije su zabavne, a ja sam izabrao samo one za koje mislim da su najbolji. Odabrao sam one koji su BESPLATNI.

Pomenućemo i neke website–ove. Ovi programi i vebovi su samo dodatci mom kursu i ja ne mogu da ih kontrolišem, te ne snosim odgovornost za njihove eventualne izmene ili premeštanja sa navedenih adresa. Niko nije obavezan da koristi bilo šta od navedenog, već je na svakom od studenata, polaznika kursa, da izabere šta misli da će mu pomoći.
Znači, ništa ekstra ti nije potrebno, sem jedne stvari. Definitivno – treba da imaš svesku!

Čitanje i skrolovanje ekrana nije dobra tehnika za učenje [bilo čega] – moraš i ti da učestvuješ u radu. Korišćenje sveske je odličan metod za to, zato zapisuj glavne ideje i definicije. Nacrtaj svoju sopstvenu mapu neba koju ćeš moći da poneseš napolje sa sobom, što će ti pomoći da pronađeš one objekte o kojima smo razgovarali tokom predavanja.

Naravno, možeš ti sve odprintati ali budi siguran da nema zamene za TVOJU svesku, koju si TI napisao učeći.

Neki će mi sigurno zatražiti da na kraju svakog predavanja dam sažeti prikaz čitave lekcije. O tome sam i sâm razmišljao ali sam se setio da su tokom mog studiranja mnogi čitali samo ono što je podvučeno ili na neki način sažeto na kraju knjige. Takođe, takve stvari obeshrabruju sve one koji su odlučili da prave SVOJE BELEŠKE. Isto tako, nauči da TI sumiraš informacije, jer je i to deo iskustva u učenju.

Ali meni trebaju još neka uputstva. Neka ideja o tome šta me očekuje.

Slažem se. Dobri učitelji UVEK daju neka uputstva svojim đacima, tako da ću i ja dati Vodič za tvoje lekcije. Vodič te upoznaje:

◊ sa pojmovima [terminima] koje ćeš sretati. To predstavlja "akademsku" stranu astronomije. Ti već poznaješ neke od tih pojmova [kao što je geografska širina ili zenit] ali ja polazim od pretpostavke da moji studenti ne znaju ništa i tako ih učim. Pokadkad ćeš uočiti da "ponavljam" neke pojmove iz predhodnih lekcija. To je zato što su nove, dodatne informacije naučene u lekciji, zgodne da se nađu u vodiču. On će ti pomoći da usresrediš svoju pažnju na nove reči koje koristim ali NEMOJ da pomisliš da taj spisak reči predstavlja sve ono o čemu se u predavanju govori! Puno predavanja je koncipirano na takav način da ti je bolje da se koncentrišeš na temu, nego da učiš nove reči. Na primer, samo pet novh termina se javlja u predavanju o pulsarima ali ima mnogo fizike za učenje. Nedaj da te kratka lista pojmova zavede.
◊  sa astronomskim objektima koje ćemo razmatrati. Većim delom to je spisak zvezda i sazvežđa koje ćeš upoznati tokom tog predavanja. Neki od tih astronomskih objekata uključuje stvari kao što su magline ["nebule"], sateliti [meseci] i slično. Naučićeš kako da lociraš većinu tih objekata ali neke od njih nećeš moći da vidiš ili zato što su suviše južno ili zato što ih tražiš u pogrešno doba godine ili pak zato što su suviše slabi i daleki da bi mogli biti viđeni bez nekog optičkog pomagala. Može izgledati nekorektno razgovarati o nekoj određenoj maglini ili crnoj rupi koju ti ne mogu pokazati ali ja ću ipak pričati o njima [i njihovim položajima], jer svi đaci ovog kursa iz astronomije treba da znaju za ove važne objekte.
◊  sa ljudima koji su dali doprinos razvoju astronomije. U poverenju, to i nije tako bitno da naučiš, ali istorija daje nauci perspektivu i daje "život" samom čitanju predavanja. Neki objekti i izrazi nose imena upravo tih ljudi.
Neki đaci će želeti da odprintaju čitav Vodič ali mislim da će promašiti temu. Umesto toga, preporučujem da potrebne pasuse Vodiča prepišeš na komad papira i koristiš ih kao podsetnik pri učenju te lekcije, što će ti posle poslužiti kao plan za pisanje tvoje već pominjane sveske.

Kaži mi nešto više o posmatračkom delu astronomije

Svakog meseca ćeš naučiti poneku novu zvezdu i sazvežđe.

Ima 88 sazvežđa i bezbroj zvezda, ali ću zadržati tvoju pažnju samo na onim najvažnijm i najjasnijim. Do kraja kursa naučićeš veliki deo toga i lako ćeš se snalaziti na noćnom nebu. Bićeš bolje pripremljen za [eventualno] korišćenje teleskopa, možda učlanjenje u lokalno astronomsko društvo, čitanje "ASTRONOMIJE", da impresioniraš svoje prijatelje, da razumeš koji objekti se pominju u naučnim [fantastičnim] programima ili gde ćeš možda biti odveden ako te ugrabi NLO. [Šalim se! ]

Trudiću se koliko bude u mojoj moći [što će zavisiti i od toga koliko će biti polaznika kursa] da koristim kretanje noćnog neba da bih prelazio na nove materijale. Svakog dana [i noći] nebo se "okrene" za mali iznos, tako da je izgled noćnog neba svakog dana malo drugačiiji. To "mesečno kretanje" određivaće brzinu našeg kursa i određivaće grupisanje predavanja u svakom sledećem mesecu.

Mogu li da izađem napolje i učim astronomiju?

Gospode Bože, pa naravno! Veoma je važno da izlaziš napolje i osmatraš nebo.
Kompjuter može da generiše dobre slike ali sve to je sitnica prema pravom nebu, a da ne govorim kako je nemoguće uhvatiti onaj osećaj zakrivljenosti neba na ravnom ekranu.

Lokalne vremenske prilike mogu često da ti poremete planove za osmatranje, kao što i tvoja tačna lokacija i vreme posmatranja mogu neznatno da izmene sliku koja ti se nudi. To je realnost osmatračke astronomije. Naučićeš da identifikuješ zvezde i sazvežđa čak i kada oblaci prekrivaju jedan deo neba, a uslovi za gledanje neba budu daleko od idealnih.

Niko nije naučio da prepoznaje zvezde gledajući u kompjuterski ekran [ili knjigu]! Sve te slike i predavanja služe samo da te edukuju i vode tvoj pogled po nebu ali ne zaboravi da je iskustvo najbolji učitelj. Zato, posle svakog predavanja izađi napolje i bar nekoliko puta mesečno gledaj u nebo i pokušaj da primeniš ono što si naučio do tada.

Da li smeta što se ti i ja nalazimo na različitim lokacijama?

Da ali to neće da smeta tvom obrazovanju, jer su razlike u našoj zemlji zanemarljive. To je uzrokovano time što naši različiti geografski položaji diktiraju različite poglede na noćno nebo, kao što utiče i različito tačno vreme gledanja u nebo.

Kako ćemo sa pisanjem, izgovorom, crtežima itd.?

Ja ću da koristim onakav izgovor [pisanje] imena kakav je uobičajen u literaturi koja nam je dostupna i neću tražiti niodkoga da me sledi u tome. Da bi se izbegle mnoge zabune, pisaću onako kako navodi literatura anglosaksonskog govornog područja, koja je, uostalom, postala merodavna za sve na svetu. Nisam mnogo srećan zbog toga ali to je tema za drugu priliku. Dakle, imena su data [uglavnom] na engleskom jeziku. Većina imena zvezda su zapravo na arapskom jeziku, dok je većina sazvežđa u originalu na latinskom ili grčkom jeziku. Mnogi, čak i svetski eksperti o ovim oblastima, koriste izgovor koji je zasnovan na lokalnom izgovoru i uticaju. Da ne pričam da je i u literaturi moguće naći dosta neslaganja na ovu temu.
Nema striktnog pravila u crtanju sazvežđa ["konstelacija"]. One su zapravo samo jedna konvencija, koja služi da bi se lakše zapamtile zvezde na nebu. Njihova imena su prenošena sa kolena na koleno generacilama ali linije koje spajaju pojedine zvezde u se menjale sa svakom autorom i svakom knjigom. Uočićeš da su neka sazvežđa u različiim knjigama nacrtana donekle različito ali nemoj da brineš oko toga. Zvezde u njima mogu biti povezane na mnogo načina i ti ne treba [i nemožeš] da ih pošto–poto shvataš baš na taj način.

Ako ti se ne sviđaju linije koje sam ja usvojio, slobodan si da ih napraviš sam ako želiš.
Usput, profi astronomi su čitavo nebo izdelili na sazvežđa ali je to previše složeno i ne želim da do te mere opterećujem naš kurs.

Još jednu reč o sazvežđima. Predpostavljam da si već viđao u nekim knjiigama i različitim zvezdanim mapama divne slke u boji ili u obliku prozračnih duhova, koje bi trebalo da pomognu da zamisliš sliku po kojoj je to sazvežđe dobilo ime. Mi nismo na umetničkom kursu i ne očekujem da to utiče na moje đake. Neću takođe da učim [ni malo] o brojnim legendama i zanimljivoj istoriji koja stoji iza svakog sazvežđa.

Ima li još nečega što je različito u odnosu na drugu dostupnu literaturu?

Ima.

Da bih izbegao zabunu kod pojedinaca sklonih tome, trudiću se da imena zvezda pišem italik, a imena sazvežđa velikim slovima. [Zvezde i SAZVEŽĐA].
To je moj stil i ne predstavlja nikakav zvanični, naučni stav, niti tradiciju.

Video sam da neke mape prikazuju zapad na desnoj strani. Ispravno? l treba da koristim ogledalo da bih dobio pravu sliku neba?

Razumem šta te muči ali te mape su prikazane ispravno. Mi obični Zemljani smo naučeni da ako stojimo okrenuti ka severu, onda nam je desno rame upravljeno ka istoku, a levo ka zapadu, dok su nam leđa okrenuta ka jugu. Takav osećaj je pojačan načinom na koji gledamo u mape – to je uvek odozgo, jer se mapa obično nalazi na stolu ili u knjizi. Slično je i sa kompasima.

Nebeske mape su drugačije. "Tradicija" je među astronomima da zamišljaju sebe kako leže na zemlji sa licem na gore [mi smo astronomi, a ne geolozi ], dok su im noge okrenute ka jugu, a glava ka severu. U tom slučaju, desno im je rame okrenuto ka zapadu, a levo ka istoku. Sunce, planete i zvezde se rađaju u pravcu njihovog [našeg] levog ramena [okrenutog ka istoku], a zalaze u pravcu desnog ramena [okrenutog ka zapadu].

Što je još važnije, ukoliko u tom položaju držite mapu iznad sebe – desnom rukom držeći zapadnu stranu mape, a levom rukom istočnu – videćeš da je mapa pozicionirana ispravno, sa zvezdama na pravom mestu.

Imaš li još nešto važno da dodaš?

Dosta je za prvi put. Uskoro kreeećemoooo!

Knjige D. Dragovića: "Molim te objasni mi" "Kalendar kroz istoriju"   Popust za čitaoce AM

(26.01.2005.)

vrh