|
|
|
mala škola astronomije |
 |
|
|
| Predavanje:| 1 |
2 |
3 | 4 | |
| |
| Predavanje četvrto |
Optički uređaji |
Instruktor: Draško
Najmanje što vam treba za učenje i
uživanje u astronomiji jeste oštro oko. Ako imaš vid 20/20 [ako je
potrebno korigovan i naočarima], onda
poseduješ sve što ti treba da bi promatrao i razumeo noćno
nebo. Ako se setimo, mnoge drevne kulture, Vavilonci, Egipćani,
Kinezi, Maje i mnogi drugi, imali su "opservatorije" bez teleskopa,
koje su im omogućavale da proučavaju
zvezde i planete. Te opservatorije su često
predstavljale složene strukture greda i stubova postavljenih na
takav način da ističu
ili određuju pozicije određenih nebeskih tela u tačno
određeno vreme tokom godine. Baš zato što su tako
pažljivo posmatrali nebeska tela, stari astronomi su bili eksperti u
prepoznavanju zvezda i sazvežđa i naučili su jako mnogo o
kretanju planeta, Sunca i
Meseca.Naravno, kada mi razmišljamo o astronomiji,
verovatno nam je u mislima teleskop, jer nam taj instrumenat omogućava
obilje informacija i omogućava nam da vidimo
dalje i bolje nego golim okom. Zato ova predavanja nebi bila
astronomska ako nebi objasnili osnove funkcionisanja tih uređaja.
Ko je i kada napravio prvi teleskop?Većina
istoričara se slaže da se Holanđani
bili ti koji su još 1608. godine napravili prvi teleskop. Potom su
mnogi preuzeli "patent" od njih, pa se već 1609. godine
pojavljuje prva mapa Meseca [nacrtao ju je Englez Thomas Harriot],
sa detaljima koje je bilo moguće videti
jedino sa uvećanjem.
 |
|
Galileo Galilej
|
Naravno, kada pomislimo na teleskop, neizbežno je setiti se poznatog
italijanskog naučnika Galileo Galileia. On je
izgradio svoj tip teleskopa i pomoću kojeg je
ostvario značajan doprinos današnjem opštem
razumevanju astronomije. Januara 1610. godine Galilej je otkrio
četiri Jupiterova najveća meseca [koje
često nazivamo "Galilejevim mesecima"]. Međutim,
njih je desetak dana ranije već otkrio jedan momak iz Nemačke
koji se zvao Simon Marius. On im je po mitskm ljubavnicama boga
Zevsa i nadenuo imena, koja koristimo i danas – Io, Europa, Ganymede
i Callisto. [Godine 1980. kineska Akademija nauka je objavila da je
Jupiterove najveće mesece Ganimed i Kalisto
još 364 p.n.e., znači 2.000 godina pre
Galileja, otkrio njihov astronom Gan De, koristeći
samo golo oko!
 Ko
će mu ga znati sa tim Kinezima.] Svi istoričari
se slažu da su Galilejeva posmatranja teleskopom obeležla početak
teleskopske astronomije. Ali on nije samo posmatrao nebo, već
je dedukcijom doneo preokret u našem shvatanju Solarnog sistema.
Strpljivim posmatranjem Jupiterovih satelita bio je ubeđen
da se kreću na isti način kao i Mesec
oko Zemlje. Njegov teleskop mu je pokazao da je Mesec pokriven
bezbrojnim kraterima i planinama i to ga je učvrstilo
u mišljenju da je to jedan drugi svet. Video je da isto kao Mesec i
Venera prolazi kroz faze i pokušao je da uz pomoć
geometrije to objasni. Takođe je pokazao da
Sunce nije "savršeno" – da i ono ima pege! [To mu je donelo isto
toliko problema sa Crkvom kao i njegovo učenje
Kopernikovog sistema, što ćemo videti
kasnije.] Galilej je otkrio i da sjaj Mlečnog
puta potiče od sjaja bezbrojnih zvezda u
njoj.
 |
| Dva durbina koje je napravio Galilej.
Danas se cuvaju u Muzeju nauke u Firenci |
Mora da je imao moćan teleskop.
Ma ne. Njegov najjači teleskop je uveličavao
svega 30 puta. Svi njegovi teleskopi, kao i svi ostali u XVI veku,
bili su prelamajućeg ili refraktorskog tipa.
Za fokusiranje svetlosti refraktori
koriste staklena sočiva [leće].
Kada svetlosni zrak iz vazduha prolazi kroz staklo, on se prelama.
Hajde da malo razmotrimo ovaj važan fenomen.
Prelamanje je vezano za sve vrste talasnog kretanja ali
najpoznatiji su efekti vezani za svetlosne talase. Fizika svetlosti
je vrlo složena ali ono što nas ovde interesuje jesu "talasne
osobine". Kada prozvoljni svetlosni zrak pod nekim uglom [koso] prođe
iz jedne sredine [recimo vazduha] u drugu [recimo staklo], njegova
brzina i pravac se donekle menja. To nazivamo
prelamanje ili
refrakcija. Zapravo, promena brzine svetla je ono što izaziva
promenu i pravca ali ovaj podatak nije ono što nam može pomoći
da shvatimo kako teleskop zapravo radi. Ono što je ovde važno za nas
jeste nastala promena ugla.
Uoči na ovom crtežu da kada uđe
u staklo, proizvoljni
zrak [upadni zrak] skreće
i nastaje prelomljeni
zrak. Ta promena u uglu između ova dva zraka
može da se izračuna upotrebom jedne formule [poznate kao
Šnelov zakon i
njegovo razumevanje zahteva poznavanje trigonometrije]. Takođe,
uoči da je ono što je izazvalo prelamanje zapravo prelazak
zraka svetlosti iz ređe sredine u gušću
sredinu.
| 1
|
2 | 3 |
(03.05.2005.)
vrh
|
