|
Instruktor: Draško
Čista je slučajnost što živimo u ovom trenutku Zemljine istorije kada je njena osa rotacije upravljena direktno ka Severnjači. (Ovo baš i nije potpuno tačno ali je blizu. Severnjača zapravo leži na manje od 1 stepena udaljena od pravog severa). Ova činjenica izaziva nekoliko vrlo zanimljivih astronomskih utisaka koje bi svakako trebalo da znaš i poznaješ. Severnjača se uvek nalazi iznad Severnog pola, tako da pronašavši nju na nebu, možeš uvek da se orijentišeš prema severu. Takođe, mereći njen ugao iznad horizonta, možeš da je iskoristiš za određivanje svoje geografske širine. (Geografska širina je ugaona pozicija u odnosu na Zemljin ekvator, koji ima geografsku širinu 0°). Ovo, naravno, važi samo po uslovom da možeš da vidiš Severnjaču. Sa južne polulopte ju je nemoguće posmatrati. I na kraju, treba da shvatiš da se sve vidljive zvezde prividno okreću oko Severnjače konstantnom brzinom, što nam omogućava da pratimo okretanje Zemlje, a samim tim i protok vremena.
Ne, Severnjača nije najsjajnija zvezda na našen nebu. Ima stotinjak sjajnijih zvezda od Severnjače. Ipak, lako ju je pronaći ako korisriš "putokazne" zvezde sazvežđa URSA MAJOR (Velikog medveda) koje će te odvesti do nje. Deo sazvežđa URSA MAJOR čini lako uočljva Velika kola. Usput, Velika Kola nisu pravo sazvežđe. Ona čine tzv. "pseudo–sazvežđe" ili asterizmu (i zato ih pišem malim slovima). Zvezde Velikih kola su vrlo sjajne. Njih četiri čine "kola", a tri "rudu". Da bi lakše uočio oblik ovde su prikazana Velika kola u vodoravnom položaju ali treba da razumeš da Kola mogu biti nakrivljena za bilo koji ugao, što zavisi od vremena i datuma.
Bacimo jedan lep i duuugačak pogled dole, na sliku zvezda Velikih kola. Nije od velike važnosti kako ćeš da izgovaraš njihova imena, niti da ih naučiš napamet. Za nas su ta imena čudna i egzotična, imena koja nas vraćaju u mistični svet drevne Arabije. Uostalom, vratićemo se ponovo na tih sedam zvezda u narednim predavanjima i tada ćemo reći nešto više o njima. Počevši od kraja rude i krećući se ka suprotnom kraju kola, zvezde Velikih kola se zovu: Alkaid, Mizar, Alioth, Megrez, Phad, Merak i Dubhe.
Poslednje dve, Merak i Dubhe, poslužiće nam kao zvezde "putokazi" ka Severnjači i zato obratimo posebnu pažnju na njih. Kada je noćno nebo čisto (bez oblaka, punog Meseca i svetlosnog zagađenja), okolo ima mnogo više zvezda i slika izgleda mnogo složenija i interesantnija.
Na ovoj slici se ponovo vide Velika kola ali sada je nebo jasnije i u okolini mogu se videti i druge zvezde. Pogledaj Mizar, srednju zvezdu u rudi. Kad je nebo jako čisto, moći ćeš da vidiš njenog "drugara", mali Alcor. (Može i uz pomoć dvogleda). Položaj naše Zemlje nam daje utisak da su to vrlo bliske zvezde ali u stvarnosti, one su udaljene (verovatno) oko tri svetlosne godine. (Svetlosna godina je udaljenost koju svetlost pređe u vakuumu za godinu dana. To iznosi oko 10 biliona, 1013 kilometara). Za upoređenje, možda već znaš da je najbliža zvezda Suncu, Alpha Centauri, malo dalja od 4 svetlosne godine od njega. Znači, Mizar i Alcor su vezane na isti način kao što smo mi vezani za Alpha Centaur. Takvi parovi zvezda, koji nam izgledaju kao da su zajedno (kao Mizar i Alcor), naziivaju se optički dvojnici. Ako bi kružili oko Mizara ili Alcora i uz pomoć teleskopa ispitivali Sunce, takođe bi Alpha Centaur i Sunce videli kao optičke dvojnike. Alcor je odlična priliika da testiraš oštrinu svog vida ili "kvalitet" noćnog neba. Ako jasno vidiš Alcor, tvoj vid je dobar, odn. daleko si od svetlosti (kao što je ulično ili mesečina) i nebo je čiisto. Odlično za astronomiju!
Hm, da ... Sada kad si upoznao Velika kola, biće ti lako da pronađeš Severnjaču. Zamisli jednu duž koja spaja Merak i Dubhe.
Ako zatim tu duž produžiš pet puta u pravcu Dubhe, doćićeš do jedne zvezde – to je Severnjača ili Severna zvezda. (Latini su je zvali Polaris). Nalazi se na kraju rude Malih kola, još jednog "pseudo–sazvežđa". Namerno nisu nacrtane zelene linije koje spajaju zvezde Malih kola, jer bi trebalo da naučiš da ih sâm zamisliš. (Uostalom, tih linija neće biti da pomažu na stvarnom nebu – biće samo zvezde i ti!). Mala kola su zapravo samo deo sazvežđa koje se zove URSA MINOR (Mali medved). Na nesreću, Mala kola nisu tako lako uočljiva kao Velika kola. Većina zvezda koje čine Mala kola su prilično slabe, a Severnjača je najsjajnija od njih. Treba da znaš da će ti pri "lošem" noćnom nebu biti jako teško ili čak nemoguće da vidiš sve zvezde Malih kola. Primetićeš da su rude ovih dvoja kola savijene na suprotne strane: kod Velikih kola ruda je savijena prema užoj strani kola, prema "točkovima", a kod Malih kola ruda je savijena u suprotnom pravcu. Takođe ćeš uočiti da izgleda kao da kola "presipaju" jedna u druga. Uvek izgledaju tako – kako nebo rotira, dvoja kola uvek izgledaju kao da sipaju nešto iz jednih u druga.
Severni pol uvek ima geografsku širinu 90°, pa pošto je
Severnjača uvek (približno) iznad Severnog pola,
onda je "nebeska širina" Severnjače (približno)
90°. Ugao između Severnjače i horizonta moguće
je precizno izmeriti prastarim uređajem koji se zove
sekstant. U početku, sekstant je mogao da meri samo do 1/6 punog
kruga (60°), te je tako i dobio ime. Stotinama godina su moreplovci,
istraživači i astronomi koristili sekstant i Severnjaču
da odrede svoju širinu. Da izmeriš svoju širinu, potrebno ti je samo da
izmeriš veličinu ugla između severnog horizonta i
Severnjače. Postoji nekoliko načina za to. Koristi maštu. (Ako nemaš
maštu, pitaj nekoga ko se bavi naukom ili matematikom.
Da, koristi svoje ruke! Ispruži ruku prema nebu i raširi prste koliko možeš. Ako pogledaš niz nju, "udaljenost" između vrhova palca i malog prsta pokriva (približno) 20° neba. Možeš da dodaješ jednu ruku preko druge i da izbrojiš koliko otvorenih šaka ti je potrebno da pokriješ rastojanje između horizonta i Severnjače. Pesnica, sa skupljenim prstima, korišćena na isti način, pokriva (približno) samo 10° neba.
Znači, za merenje uglova na nebu možeš da koristiš i svoje ruke. Okreni se ka severu i ispruži desnu ruku tako da mali prst otvorene šake bude "postavljen" na horizont, a palac okrenut na gore. Zapamti da moraš raširiti prste najviše što možeš. Sada, na palac desne ruke prisloni mali prst leve šake i nastavi tako sve dok ne stigneš do Severnjače. Ako moraš, pri merenju jednom ili dvaput koristi pesnicu. Ako sabereš otvorene šake (20°) i pesnice (10°), dobićeš (grubo) vrednost udaljenosti Severnjače od horizonta, a time (grubo) i vrednost svoje geografske širine.
Da bi bio što precizniji, možda možeš da iskoristiš podatak da svaki tvoj
prst pokriva između 2 i 3 stepena neba. (Ipak, ne preteruj previše sa time.
Takva merenja su samo aproksimativna – iz "prve ruke"!
Obzirom da je osa Zemlje upravljena ka Severnjači, prividno se sve zvezde po koncentričnim krugovima okreću oko nje. Moguće je da se uz pomoć Severnjače ili neke druge zvezde (npr. Merak) odredi vreme ali moraš da znaš neke stvari. To je složen problem ali nije nemoguć. Međutim, mnogo je lakše odrediti koliko je vremena proteklo, jer se zvezde svakh 24 časa vraćaju u isti položaj. (Zapravo, ovo nije potpuno tačno. Svaka zvezda se pomera pomalo napred u odnosu na jučerašnji položaj zato što se Zemlja okreće oko Sunca ali za dva dana ta razlika je neznatna. Morao bi vrlo pažljivo da meriš da bi uočio te dnevne promene.) Tako se dakle i Merak (kao i sve druge zvezde) prividno okreće oko Severnjače i za 24 časa dolazi u početni položaj. To znači da će za 12 sati biti na 180° od svog početnog položaja na nebu – na "suprotnoj" strani od Severnjače. Odnosno, za 6 sati će biti na 90° od početnog položaja. Za samo 1 sat svaka zvezda će biti na 15° od svog početnog položaja na nebu. U stvarnosti, čak se i Severnjača pomera na nebu za isti iznos ali pošto je njena kružnica kretanja jako mala, veoma nam je teško uočiti te promene. Gledajući u Severnjaču, moguće ti je da zamisliš svojevrsan "nebeski sat". Taj sat ima dve karakteristike koje ga čine drugačjim od bilo kog drugog sata koji si do sada video. Prvo, to je sat sa 24 časa, a ne kao klasični sa 12, te on ima 24 broja, razmaknuta po 15° stepeni. (Običan sat ima samo po 12 brojeva, koji su razmaknuti po 30°.) Druga bitna karakteristika je ta da se ovaj sat kreće unazad! Zvezde se okreću oko Severnjače u pravcu suprotnom od pravca kazaljke na "normalnom" satu. Severnjača se nalazi u središtu ovakvog sata, a bilo koja zvezda (Merak u mom primeru) predstavlja kazaljku.
Recimo da si odlučio da gledaš u nebo sledeća dva sata. Za ta dva sata nebo će se okrenuti za 30° (to je dvaput po 15° na sat).
Zamisli jednu polupravu od Severnjače do Meraka (zelena linija). Zatim zamisli drugu polupravu (crvena linija) koja polazi od Severnjače ali je pomerena za 30° od prve linije u suprotnom pravcu od kazaljke na satu. Obeleži mesto gde ta poluprava seče horizont. Za dva sata ćeš videti da će Merak pasti tačno na tu zamišljenu polupravu. Ako pažljivo proučiš ove dve slike, shvatićeš da ova na desnoj strani prikazuje Velika kola (i sve druge delove neba) rotirane za 30° u pravcu suprotnom od pravca kazaljke na satu. Umesto navedene zvezde kao kazaljke možeš da uzmeš bilo koju zvezdu ali zapamti da Severnjača uvek mora da bude u sredini. Merak je zgodna jer je sjajna, a koristiš je i za pronalaženje Severnjače. Ja volim da koristim Phad, jer je blizu " rektascenzije od 12 sati ". | 1 | 2 | sledeća strana
(09.02.2005.)
|
)
