|
Instruktor: Draško
Kada pričamo o astronomiji, jedna stvar je svima jasna – uvek govorimo o slici neba posmatranoj sa određene lokacije. Vidimo da su zvezde fiksirane na svojim pozicijama (bar većina od njih) i kada bi neko od nas plutao svemirom video bi svuda oko sebe nepromenljivo nebo. Nažalost, mi ovde smo za sada zakucani za Zemlju, te je jedan deo našeg vidika zaklonjen horizontom, a Zemljino kretanje samo dodatno komplikuje stvar. Za posmatračke pozicije koje zavise od našeg položaja koristimo posebne nazive. Oni se razlikuju od koordinata neba koje smo pominjali ranije (kao npr. rektascenzija, čemu ćemo se često vraćati u ovom predavanju). Odgovara nam da zamislimo kao da su zvezde "zalepljene" za nebesku sferu – jednu zamišljenu loptu oko Zemlje. Njen izgled zavsi od toga gde se na Zemlji nalazimo. Zbog kretanja Zemlje izgleda nam kao da se nebeska sfera prividno polako kreće i svaki student astronomije mora da nauči da zamisli taj efekat i njegov uticaj na nebesku sferu i kako se sve to odražava na ono šta gledamo na nebu. Zvuči komplikovano. Ma nije tako teško, a i ja sam tu . Naučićemo kako da zamislimo nebesku sferu, njeno kretanje i kako to utiče na tvoj vidik. Za početak upoznaću te sa dva vrlo bitna pojma u posmatračkoj astronomiji – zenitom i meridijanom. Oba u potpunosti zavise od našeg položaja. Zenit je tačka na nebu (na "nebeskoj sferi") direktno iznad tebe. Prosto! Samo za one ambiciozne, koji žele veću ocenu i kompletnu edukaciju, da kažem da se tačka suprotno od zenita, dakle ispod naših nogu (nadam se da stojite ), naziva nadir. On se retko koristi u astronomiji ali se o zenitu govori veoma često i mnogo. Nemoj da pomešaš svoj zenit sa centrom rotacije zvezda!
Zvezde (prividno) rotiraju oko Severnjače, a ne oko zenita – sem ako se
ne nalaziš na Severnom polu, kada ti je Severnjača tačno iznad glave. Pošto se zbog Zemljine rotacije nebo (nebeska sfera) neprestano kreće, i zvezde se u tvom zenitu neprestano menjaju. Bez obzira na to, tvoj zenit je uvek tačno iznad tvoje glave i on predstavlja bitnu tačku na nebu, zato što ti pomaže da odrediš svoj meridijan. Meridijan je velika kružnica na nebeskoj sferi koja spaja oba nebeska pola, a ujedno prolazi kroz tvoj zenit. Linija tvog meridijana ide skroz oko Zemlje (i sa druge strane prolazi kroz tvoj nadir). Za posmatračke potrebe možeš da zamisliš da meridijan polazi od tvog severnog horizonta, pa kroz Severnjaču i tvoj zenit dalje do južnog horizonta. Obrati pažnju da su i tvoj zenit i tvoj meridijan određeni tobom i tvojom pozicijom, a ne stvarima kao što su rektascenzija ili zvezde. Severnjača će uvek biti na tvom meridijanu zbog toga što je ona centar rotacije nebeske sfere. Objekti na nebeskoj sferi, uključujući rektascenziju i zvezde, prelaze
preko tvog meridijana i pokatkad kroz tvoj zenit. Kako vreme prolazi, svaka
zvezda u tvom zenitu i svaka linija rektascenzije koja ide preko tvog
meridijana će se pomeriti. Kada bi živeo na Severnom polu, Severnjača bi uvek bila u tvom zenitu
(zapravo, vrlo blizu), a i sve linije rektascenzije bi se sticale u toj
tački. Međutim, skoro je sigurno da ne živiš tamo, te se tvoj zenit nalazi
negde južno od Severnjače, a ni sve linije rektascenzije se ne nalaze uredno
iznad tvoje glave – sve one se stiču oko Severnjače, severno od tvog zenita.
Ovde prikazani crtež (desno) predstavlja deo preseka Zemlje duž linije
jednog meridijana udaljenog od Severnog pola. Zamisli da se Zemljina kugla
proteže iza ravni ekrana, monitora, i napred, ka tebi. Zvezde (ili Sunce)
izlaze na istočnom horizontu (iza ravni ekrana) i one se, kako se Zemlja
okreće, kreću iz pravca iza ekrana i konačno, kako preseku liniju
meridijana, prolaze kroz ravan ekrana. Potom će nastaviti da se kreću ka
zapadu, sve dalje od ekrana, da bi zašle na zapadu, iza posmatračevog
horizonta. Jedan od najboljih načina da postaneš intiman sa svojom linijom meridijana i upoznaš kako se zvezde kreću preko nje jeste da provedeš jednu noć sa njom ležeći na travi posmatrajući zvezde. (Možda je bolje sačuvati ovu divnu ideju za leto!) Razapni konopac za veš iznad svoje glave u pravcu od severa ka jugu. Kada legneš ispod da posmatraš zvezde, sa glavom ka severu, a nogama ka jugu, Severnjača bi trebala da se nalazi pokrivena njime, a ti ćeš moći da posmatraš kako zvezde prelaze preko tvog meridijana. Zvezde koje se nalaze severno od Severnjače prelaziće meridijan sa desna na levo (od zapada ka istoku), a zvezde koje su južno od Severnjače prelaziće ga sa leva na desno (od istoka ka zapadu). Za 24 sata svaka linija rektascenzije i svaka zvezda prećiće liniju tvog meridijana dvaput – jednom severno od tvog zenita, a drugi put južno od njega. Međutim, ne možemo da ih posmatramo tokom dana, a i mnoge od njih se kriju iza horizonta. Kada sledeći put budeš noću napolju, probaj da odrediš svoj zenit i zamisli svoj meridijan. Trebalo bi da si već u stanju da uz pomoć Severnjače odrediš sever, a nije teško ni povući zamišljenu liniju od Severnjače ka oba horizonta (severnom i južnom). Jedan magnetni kompas bi mogao biti od velike koristi. [Ne zaboravi da magnetni kompas nije upravljen ka stvarnom severu i da na njega mogu uticati lokalne naslage gvozdene rude ali je lak za upotrebu i daće ti opštu predstavu o severu.] Pre nego što završimo ovu temu, treba da naučimo još dva nova izraza – visinu i azimut.
(09.05.2005.)
|