|
OK. Možda će ti slika ispod malo pomoći.
[Sigurno uočavaš da Sunce nije prikazano u pravoj razmeri, kao ni međusobna udaljenost. Da sam to uradio, bilo bi mi nemoguće da objasnim ono šta sam hteo.] Ovde vidiš sliku kakvu bi video kada bi iznad Severnog pola lebdeo negde jako visoko u vasioni. Zemlja se okreće suprotno od pravca kazaljki i možeš lepo da vidiš kako nastaje izlazak i zalazak Sunca. Takođe, obrati pažnju na lokalnu ponoć – a to je tačno na suprotnoj strani od Sunca. Mada nije obeleženo, sigurno shvataš da bi se natpis lokalno podne, nalazio na onoj strani globusa koja je okrenuta direktno ka Suncu (suprotno od lokalne ponoći). Mi možemo da posmatramo zvezde jedino sa one strane naše planete koja je u senci, zato što je polovnu perioda jedne rotacije, dakle jednog dana, Sunce dominantno na nebu. Dobro pogledaj predočenu sliku. Probaj da u svojoj glavi potpuno rasčistiš kako bi izgledali izlazak i zalazak Sunca, podne i ponoć sa tvoje pozicije na rotirajućoj Zemlji. Potom probaj da zamisliš kako Zemljina rotacija utiče na prividno kretanje zvezda oko Severnjače tokom noći. Seti se da i (neke) zvezde takođe izlaze i zalaze.
Ne okreće se Zemlja u pravcu suprotnom od pravca kazaljki na satu samo oko svoje ose, već se u istom tom pravcu okreće i po svojoj orbiti oko Sunca. Ako bi se nalazili na Severnjači i imali pri ruci neki snažan teleskop za posmatranje Zemlje, videli bi je kako se okreće oko Sunca.
Zbog te Zemljiine orbitalne revolucije, noćno nebo je uvek pomalo različito. Kako prolaze nedelje izgleda nam kao da se nebo pomera. Ono što pokušavam da kažem jeste da zvezde koje vidimo na nebu večeras u 21 sat neće biti na istom mesti sledećeg meseca u 21 sat. Pogledaj ponovo u ovu sliku (ponavljam: ništa nije u razmeri!) i zamisli kako se tokom lokalne ponoći ili zalaska, u zavisnosti od promene Zemljinog položaja, menja noćno nebo. Na ovom crtežu nam izgleda kao da se zvezde nalaze u jednom prstenu oko nas. U stvarnosti, one se nalaze svuda oko nas i u svim pravcima ali ne možemo da vidimo one koje se nalaze u pravcu Sunca. Ali pola godine kasnije, sve one zvezde koje su tokom lokalnog podneva bile zaklonjene Suncem sada će u ponoć biti visoko na nebu, jer će tada Zemlja izožiti Suncu svoju drugu stranu. Tokom čiitavog ovog kursa koji bi trebalo da traje čitave godine imaćemo lepu "turu" po noćnom nebu i zvezdama (to zapravo predstavlja moju ideju kako da aranžiram ova predavanja).
Tako je. Na jedan način. Zvezde jesu svuda oko nas ali nisu na istim
udaljenostima, tako da tehnički ne čine "zvezdanu loptu". Njihovo
posmatranje iz različitih pravaca stvara takav utisak ali mada je to
netačno, nije tako loš način da zamisliš sve to.
Stari Grci (a verovatno i druge drevne civilizacije) su verovali da su zvezde zapravo okačene o jednu tamun sferu, a da se Zemlja nalazi u njenom centru. Zamišljali su da se unutar nje Sunce i sve ostale (poznate) planete okreću oko Zemlje. Grčki matematičar i astronom Klaudije Ptolomej (100–170 n.e.) napisao je prvu opštu astronomsku enciklopediju ("Almagest") i u njoj opširno obradio ovaj geocentrični pogled. Zbog toga što je uspešno uspevao da se uklopi sa tadašnjim posmatranjima, "Ptolomejev univerzum" je od svih naučnika bio prihvaćen kao tačan skoro hiljadu ipo godina. Danas znamo da ne postoji sfera nepokretnih zvezda. Svaka od njih je velika makar kao naše Sunce, a mnoge koje vidimo su čak i kudikamo veće! Ipak, toliko su daleko od nas da nam se čine tako male i slabašne. Zapravo, toliko su daleko od nas da je sasvim prihvatljivo da ih kao i stari Grci zamišljamo u vidu neke statične "zvezdane sfere".
Tako je! Odnosno, da se prividno okreće. Kad kažem "Sirijus će uskoro izaći" ti znaš da je to kao i sa izlaskom Sunca – prouzrokovano Zemljinom dnevnom rotacijom i nema zapravo ništa sa pravim zvezdanim (Sirijusovim) kretanjem. Vodeći se pravcem Zemljine rotacije znaš da Sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu. Zapravo, zbog pravca Zemljinog kretanja, "sve" izlazi na istoku i zalazi na zapadu. Svi astronomi, od profesionalaca do amatera, razumeju na šta se misli kada se koriste ovakvi i slični "šort–kat" izrazi, te ćeš tokom kursa i ti to razumeti. Koristićeš za to svoj zdrav razum i razumevanje ustrojstva nebeske sfere. To je samo jedno od razumevanja koje ćeš savladati tokom ovih predavanja. Verovatno već poseduješ neka znanja koja se zasnivaju na zdravom razumu. Kada, na primer, kažem da određene večeri "Venera prolazi blizu pored zvezde Spice", ti znaš da je zvezda zapravo predaleko da bi tako nešto bilo bukvalno tačno. Zato razumeš da mislim na njihov prividni položaj. Mogu da kažem i "Merkur je prišao Suncu suviše blizu da bi bio jasno vidljiv" ali ti znaš da ja govorim o našem posmatranju i ne mislim da se Merkur stvarno približio Suncu. Posmatračka astronomija je prepuna ovakvog načina razmišljanja i izražavanja. Ovo predavanje je pokrilo neke bitne koncepte u posmatračkoj astronomiji
i nadam se da si ih savladao. Molim te da ne budeš razočaran što do sada
nisi naučio čitavu silu novih zvezda. Ove prve lekcje su jako bitne za
nastavak kursa i kao i mnogi uvodi, ove prve lekcije su teške i pomalo
"dosadne"
Nauči da dok gledaš zvezde razmišljaš o kretanju Zemlje. Napravi određene repere za nekoliko najupadljivijih zvezdi ("Odmah iznad onog drveta. Levo od one zgrade.") i posmatraj ih ponovo posle par sati. Uoči da zato što nikada ne zalaze, sve cirkumpolarne zvezde putuju sa istoka na zapad i sa zapada na istok. One kruže oko Severnjače ali zbog Sunca nismo u mogućnosti da pratimo njihov pun krug na noćnom nebu. Sve zvezde koje nisu cirkumpolarne moraju da se rađaju na istoku i zalaze na zapadu, baš kao i Sunce (i iz istog razloga). I planete takođe izlaze i zalaze, prateći istu putanju kao i Sunce. [Planete takođe imaju neke zanimljive putanje i o tome ćemo pričati u budućim lekcijama.] Pre nego što se sretnemo ponovo, izađi napolje i uživaj u nekim posmatranjima neba.
Ne! Ali svi amateri treba da znaju kako teleskop funkcioniše. Zato ćemo na našem sledećem predavanju da se upoznamo sa jednom fenomenalnom oblašću fizike poznatom kao optika i da vidimo kako astronomi prelamaju svetlost da bi bolje videli vasionu oko nas.
|
1 |
2 |
3 | 4 |
(09.02.2005.)
|
ali veoma bitne za razumevanje budućih tema.