|
Govorim o još jednom bitnom konceptu u astronomiji. koji će nam pomoći u našim osmatranjima neba. Severnjača je "središte" našeg sata – tako smo se dogovorili. Međutim, kao polazište takvog sata mogli smo da izaberemo bilo koju tačku na nebu. Astronomi su se dogovorili koji će deo neba nazvati "nultim časom" i na taj načn uspostaviti neki standard koji ćemo svi nadalje pratiti. Lako nam je da noćno nebo zamislimo kao jednu ogromnu kuglu u kojoj smo mi (Zemlja) u sredini. To će nam omogućiti da pri određivanju pozicija na nebu koristimo koordinate, kao što koristimo geografsku dužinu i širinu kada određujemo pozicije na Zemlji. Pogledajmo sada Zemljinu kuglu. Ona ima nultu geografsku dužinu ("longitudu") koja ide preko Severnog pola, Engleske (Greenwicha), Španije, dole preko zapadne Afrike gde preseca ekvator ("polutar"), pa nastavlja preko Antarktika i Južnog pola.
Naučnici su se dogovorili da tu zamišljenu liniju definišu kao "nulti stepeni geografske dužne" (0°). Svaka linija koja ide po površini Zemlje i spaja dva pola jeste linija širine i svaka od njih bi mogla da se nazove "nultim stepenom geografske dužne" ali dogovorili smo se da koristimo samo jednu i svi znamo na koju mislimo kada kažemo "nula stepeni geografske dužne" (0°). Pogledajmo liniju koja ide od Južnog pola na drugu stranu globusa. Prolazi pored Novog Zelanda, ide preko polutara, preseca jedan ćošak Sibira i završava se na Severnom polu. To je (geografska) širina od 180 stepeni (180°) zato što se nalazi na suprotnoj strani gobusa – suprotnoj od nulte širine, one koja prolazi kroz Englesku (Španiju itd).
Obe te zakrivljene linije (to su zapravo polukrugovi ali su u projekciji linje) čine jedan krug na Zemlj. I bilo koje druge dve linije koje su razdvojene uglom od 180° čine krug na površini naše planete. Sada zamisli pravu liniju koja polazi od zvezde Phad, ide do Severnjače i produžava dalje. Ako je produžimo na obe strane, linija će preseći horizont na suprotnim stranama neba. Kad bismo mogli tu liniju da produžavamo na oba kraja i dalje (srećom, možemo u mislima), otkrili bismo da bi ona napravila jedan veliki krug i da bi se krajevi doirnuli na suprotnoj strani Zemlje (tačno ispod naših nogu). To je naša "nebeska širina". Duž koja spaja Severnjaču sa Phadom je isto što je i geografska širina od 180° na Zemlji. Duž koja spaja Severnjaču sa zvezdom Chaph je isto što je i geografska širina od 0° na Zemlji. U stvari, astronomi to ne zovu "nebeskom širinom", već linijom rektascenzije (RA) i za merenje tih linija ne koriste stepene, već koriste sate. (Uskoro ćeš videti.) Linija od Severnjače do Chapha se definiše kao nula sati rektascenzije (0h). Zamisli da se u jednom trenutku Chaph našao na jugu. Dvanaest časova kasnje pomeriće se na suprotnu stranu neba i nalaziće se na severu. Tada će Phad biti na jugu. Zato je Phad u dvanaest sati rektascenzije (12h). Niti je Chaph tačno na liniji nula sati rektascenzije, niti je pak Phad tačno na liniji dvanaest sati rektascenzije! Oni se samo nalaze blizu tih zamišljenih linija. (Rekli smo da ni Severnjača nije tačno na severu ali dovoljno blizu.) Da bi naučio da prepoznaješ Phad i Chaph potrebno je da imaš makar grubu ideju o linijama rektascenzije i da umeš da odrediš rektascenziju drugih zvezda. Ovde su nacrtane numerisane linje rektascenzije. Uočavaš li kako se radijalno šire u svim pravcima polazeći od Severnjače?
Znam da ova slika izgleda pomalo natrpana svim ovim linijama ali pokušaj sve to da zamisliš na pravom nebu i "posmatraš" kretanje neke zvezde iz sata u sat. Obrati pažnju da se sat kreće "unazad" ali je numeracija linija u pravcu "normalnog" sata. (Ako razmisliš o pravcu Zemljine rotacije, razumećeš zašto je to tako. Više o tome kasnije.) Odaberimo Chaph u blizini nulte linije rektascenzije (0h) i Phad u blizini linije dvanaest sati rektascenzije (12h). Merak i Dubhe prate rektascenzionu liniju od 11 sati (11h) na maloj udaljenosti. To znač da će posle 11 sati Merak i Dubhe da se nalaze na iistom mestu gde je sada Chaph. Pogledaj zvezdu Alkaid koja se nalazi na kraju rude Velikog medveda. Alkaid je blizu rektascenzione linije od 14 sati, te će za tri sata približiti poziciji na kojoj su Merak i Dubhe sada.
Chaph je zvezda u sazvežđu CASSIOPEIA–e. Kasipopeja je bila antička
kraljica i ovo sazvežđe je predstavlja dok sedi na prestolu. (Moraš stvarno
da upotrebiš maštu!
CASSIOPEIA se nalazi uvek na suprotnoj strani od Velikih kola – samo povuci liniju od Phada do Severnjače i produži je otprilike duplo i stići ćeš do sazvežđa CASSIOPEIA. To je ista ona linija koju si pratio da bi definisao rektascenzijsku lniju od 12 i 0 sati. CASSIOPEIA je svetla, sa uočljivim oblikom slova W. Primeti da zbog rotacije Zemlje ovo "W" može da bude pod bilo kojim uglom, tako da nekada liči i na "M". Chaph se nalazi na jednom kraju "W" ali na kojem? Ako pažljivo osmotriš CASSIOPEIU videćeš da je jedna "nogica" slova "W" više udaljena nego što je to logično. E, Chaph se nalazi na kraju one druge nogice i ona je najsjajnija zvezda ovog sazvežđa. Trebalo bi do sada da si u stanju da na našem nebu prepoznaš jedno sazvežđe (CASSIOPEIA) i dva pseudo–sazvežđa (Kola). Na ovde prikazanoj slici se ne mogu videti sve zvezde Malih kola zato što su suvše slabe ali ako upotrebiš maštu (i memoriju) moćićeš da "popuniš" zvezde koje nedostaju. To je odlčna vežba za sve astronome zato što Mesec i oblaci često mogu da sakriju poneke slabije zvezde.
Zvezde koje su u blizini Severnjače nikada stvarno ne zalaze. Umesto toga, kruže oko pola i nikada ne idu ispod linije horizonta. Zvezde koje se ponašaju na ovaj način zovemo cirkumpolarnim, što bukvalno znači da kruže oko pola. Međutim, pošto SVE zvezde kruže oko pola, ovim izrazom smo defnisali one zvezde koje su pri tom kruženju UVEK vidljive na nebu. (Naravno, kada je nebo čiisto.) (Naravno 2, danju te zvezde ne vidimo zbog mnogo jače svetlosti Sunca). Koje su zvezde cirkumpolarne, zavisi od tvoje geografske širine. Na širini 90° (na Severnom polu) sve vidljive zvezde su cirkumpolarne. Na šiirino 0° (na ekvatoru) ni jedna zvezda nije cirkumpolarna. Da bi odredio koja je zvezda posmatrano sa tvoje lokacije cirkumpolarna, razmišljaj o svojoj širini. Ako je tvoja širina 45°, znači da će sve zvezde koje su unutar 45° od Severnjače za tebe uvek vidljive na noćnom nebu i samim tim cirkumpolarne. Sve zvezde koje su dalje od 45° od Severnjače će izlaziti i zalaziti – one za tebe nisu cirkumpolarne.
Naravno! (Ali je neću da pregledam. Nađi vremena par puta ovog meseca (mada je nebo oblačno. Bar u Beogradu) i pronađi dvoja Kola i Severnjaču. Ako si u mogućnosti, pogledaj nebo nekoliko puta tokom noći da bi mogao da uočiš pravac i brzinu rotacije neba oko Severnjače. Zamisli linije rektascenzije – nula za Chaph, 11 za Merak i Dubhe (zvezde "putokazi"), 12 za Phad i 14 za Alkaid. Vežbaj da koristiš ruke za merenje uglova na nebu. Takvo merenje uglova je veoma bitna tehnika za amaterske astronome. To je i sposobnos pronalaženja Severnjače, Phada i Chapha. Oderdi koje su zvezde cirkumpolarne na tvojoj geografskoj širini. Koji je maksimalni ugao koji one mogu imati u odnosu na Severnjaču? Koristi svoje ruke da izmeriš te uglove od Severnjače do horizonta u svim pravcima. U cilju određivanja koja je zvezda cirkumpolarna, ponavljaj merenja koristeći različite horizonte. Da li je Phad cirkumpolaran Da li je Dubhe cirkumpolaran? Da li je Chaph cirkumpolaran? Dok si u takvom fazonu, pokužaj da zamisliš kako bi se položaj Severnjače menjao kada bi putovao ka Severnom polu. Kada bi (najzad) stigao tamo, gde bi se ona nalazila? Tačno iznad glave (u zenitu)? Na horizontu? Sad zamisli da ideš prema Južnom polu. Na kojoj širini bi ti Severnjača nestala iz vida? Dok hodaš od Severnog pola ka ekvatoru, zamišljaj kako bi se cirkumpolarne zvezde menjale.
To je odlično pitanje i to će biti tema našeg sledećeg predavanja – Kretanje Zemlje.
(09.02.2005.)
|
).
Trebalo bi da naučiš da prepoznaš ovo sazvežđe. To je prilično lako. 
)
