|
3 .6. 2007. Kako što se to do sada već bezbroj puta dešavalo, paket podataka u vidu radio–signala prevalio je put od skoro 800 miliona kilometara od New Horizonsa do Zemlje, gde su ga pre neki dan profiltrirale najveće NASA–ine antene u naučnom operativnom kompjutersko centru u Marylandu, u Koloradu.
Ali prispeli podaci – infracrvena analiza granice dana i noći na Jupiteru – specifični su iz drugog razloga: To su poslednji u nizu podataka koje je New Horizons poslao na Zemlju, a koje je tokom februara i marta sakupio prilikom spektakularnog manevra preleta Jupitera. "Sada su svi podaci o našem hrabom približavanju Jupiteru tu,“ obavestio je glavnokomandujući misijom, Alan Stern, iz NASA–inog štaba u Vašingtonu. "Ti podaci su kvalitetniji i bogatiji nego što smo ikada mogli da naslutimo. Jupiterov sistem je spektakularan, a ’New Horizons’ se pokazao baš kao pravi za njegovo osmatranje. Naš tim nemože biti srećniji!“ Dataset – oko 36 gigabajta, prikupljen od 24. februara do 7. marta i sačuvan na digitalnom rikorderu letilice – sadrži i veliku količinu od preko 700 Horizonsovih osmatranja Jupiteroe atmosfere, prstenova i satelita. Naučnici misije su pažljivo pregledali prispele slike i spektralne podatke, i predstaviće preliminarne rezultate na sastanku koji je sledeće nedelje zakazan u Boulderu, u Koloradu. "Od pogleda na vrtlog Male crvene pege iz blizine, preko do sada najboljih slika Jupiterovih prstenova ikad snimljenih, do serije vulkanskih erupcija na Iu, videli smo neke zadivljujuće stvari,“ kaže naučnik na projektu, Hal Weaver, iz laboratorije za primenjenu fiziku na Univerzitetu Johns Hopkins, u Laurelu, u državi Maryland. „Fer je reći da smo postigli pa čak i premašili sve naše postavljene naučne ciljeve.“ Međutim, i pored svega, naučnici iz tima su sve vreme bili svesni svog glavnog cilja: Očuvati letilicu prilikom njenog preleta kroz „ciljnu tačku“, na samo 2,3 milina km od Jupitera, što ju je postavilo na pravi kurs ka Plutonu, gde će stići u julu 2015. godine. Let pored Jupitera je takođe bio šansa da se svi sistemi letilice i ljudstvo testiraju u realnim uslovima pravog sveta. „Sa operativnog stanovišta, bio je to besprekoran prilaz planeti,“ kaže Alice Bowman, menadžer misije New Horizons. „Pokazalo se da su performanse letilice i operativni tim stvarno predviđeni za sve ono što očekujemo da će nas dočekati kada jednom stignemo na Pluton.“ Od kako je 28. februara 2007. godine proleteo pored Jupitera, Horizons leti kroz skoro 200 miliona dug dinamični rep Jupiterove magnetosfere, mereći naelektrisane čestice u prethodno neutralnom okruženju. Ta ispitivanja će se nastaviti sve do kraja juna. „Do sada su timovi koji proučavaju rezultate spektrometara čestica bili vrlo uzbuđeni,“ kaže Stern. „Postoji mnogo više složenosti i organizacije u magnetorepu nego što su predpostavljali. Ali istraživanja i funkcionišu na takav način – kada prvi put posetimo neko mesto, naša znanja se menjaju u zavisnosti od realnosti koju tamo zateknemo!“ (03.06.2007.)
|
Novi Horizonti - Susret sa Jupiterom Novi Horizonti - Susret sa Jupiterom |
