Najbliži prolasci (28. februar)

Mašemo prelepom Jupiteru u nadi da ćemo do 2020. godine ponovo doći i ostati bar jednu deceniju

3:21 UT - Evropa, 2.963.994 km
5:45 UT - Jupiter, 2.304.535 km
6:43 UT - Ganimed, 3.015.456 km
7:06 UT - Kalisto, 4.154.909 km
21:58 UT - Io, 2.237.848 km

Letelica NH trenutno juri brzinom od 23 km/s (tom brzinom bi od Žablja do Titela stigli za 1 sekundu!) a u 6:07 UT od Sunca je bila udaljena tačno 800 miliona kilometara! Do Plutona nam treba još nešto manje od 4 milijarde (!) kilometara.

Intenzivna posmatranja traju do 7 marta. Posle toga dnevno će se vršiti svega nekoliko ispitivanja, sve do juna meseca.

NOVE FOTOGRAFIJE (28. feb 14:00)

Evropa, Ganimed i Mala crvena pega. Kliknite na slike za origunalnu rezoluciju. LORRI sa udaljenosti od oko 3.2 milona km

27.02.2007. 23:00

Prve slike Ioa stigle na Zemlju!

Kako je dobro videti te opet.. Nakon toliko godina ponovo posmatramo fantastičan Io iz blizine. Veoma emotivan trenutak za sve one koji su pratili Galileo misiju a naročite one koji su istraživali zajedno sa Vojadžerima pre tri decenije. Evo dve friške slike koje su tek stigle na Zemlju:

Io uslikan kamerom LORRI 26. februara. Desna slika je sa dužom ekspozicijom kako bi se uočile erupcije na ivici diska

NH je bio udaljen od Ioa 4,1 milion kilometara. Čak sa ove udaljenosti i pod ovakvim osvetljenjem gotovo celog diska vulkani na ivici su vidljivi! To govori o izuzetnoj vulkanskoj aktivnosti koja na Iou traje stotinama miliona godina.

Erupcija iz vulkana Tvastar u obliku kišobrana. Crveni oreol je i dalje prisutan oko vulkanskog grotla. Desno: kada se poveća kontrast i osvetljenje erupcija postaje jasno vidljiva

Gde je boja verovatno se pitate? LORRI ne pravi slike u boji. Za kolor moramo da pričekamo fotografije sa MVIC instrumenta.

Levo je direktan pogled na Prometeus, dugovečni vulkan i poznanik još sa fotografija Vojadžera. Ovu sliku je načinio Galileo. Sa desne strane je džinovska erupcija Prometeusa na ivici diska Ioa uslikana LORRI kamerom.

Na Zemlju su večeras pristigle samo dve fotografije Ioa, u toku sutrašnjeg dana NH će poslati još nekoliko a ostatak će polagano stizati sredinom marta.

Emily Lakdawalla (www.planetary.org) je napravila zanimljivu malu animaciju koja prikazuje šta se dešava kada ovim fotografijama povećamo kontrast.

Na terminatoru se ocrtavaju visoke planine čija su nam imena u ovom trenutku nepoznata. Pogledajte animaciju ovde (140kb).

DOPUNA #1

Malo tehničkih informacija. Rezolucija na slikama je 20 km po pikselu. Dužina ekspozicije na prvoj slici je 3 milisekunde a na dugoj 20 milisekundi. Duža ekspozicija znači više prikupljene svetlosti, odnosno svetlije objekte na slikama. Iz tog razloga je disk Ioa potpuno beo, ali je tamni materijal izbačen iz vulkana postao vidljiv.

Na ovoj stranici možete da vidite SVE slike koje je do sada poslao New Horizons:

http://pluto.jhuapl.edu/soc/

27.02.2007. 02:45

Veličina Jupitera na nebu NH

Verovatno ste se zapitali koliki je stvarno Jupiter na nebu letelice Novi horizonti? Gledanje raznih animacija i brojeva nam to ne može dočarati najbolje. Treba nam nešto za poređenje. U trenutku najbližeg prolaska prividni disk Jupitera biće prečnika 3,6°. To je otprilike veličina omanjeg kokošijeg jajeta (onih za 5 din na pijaci) u ispruženoj ruci. Drugim rečima, Jupiter će na nebu NH biti čak sedam puta veći od punog Meseca na Zemlji.

To ni malo nije impresivno ako poredimo sa skorašnjim prolaskom Rosete pored Marsa i ovom neverovatnom slikom, ali sasvim dovoljno za detaljna ispitivanja i fotografisanja.

Dakle, kada bi uzjahali NH i zaputili se ka Jupiteru, osim što bi izlomili instrumente, zaista bi imali šta da vidimo i golim okom.

27.02.2007. 01:50

Fantastična simulacija prolaska

Ako jedna slika vredi hiljadu reči onda ova animacija vredi čitavu biblioteku. Na osnovu prave putanje i stvarnih podataka Bjorn Jonsson (sa UnmannedSpaceflight foruma) simulirao je izgled, veličinu, rotaciju i fazu Jupitera i njegovih satelita. Animacija počinje sa udaljenosti od 7,5 miliona km 24. februara i završava se 4. marta, takođe sa rastojanja od 7,5 miliona km. Vidno polje je 5 stepeni.

Simulacija prolaska sa fiksiranim pogledom na Jupiter (avi, 4 mb)

Ako vas interesuje kako će ova planeta izgledati tokom prolaska letelice NH onda ne štedite minute i kilobajte i preuzmite ovaj fajl.

27.02.2007. 00:40

Svi Jupiterovi posetioci

Evo osnovnih podataka o dosadašnjim posetama najvećoj planeti.

Za sada jedini orbiter koji je boravio i junački proučavao Jupiterov sistem u veoma negostoljubivom okruženju bio je Galileo. Ova letelica je imala peh da joj se glavna antena u obliku kišobrana ne otvori valjano pa je u periodu od 1995-2003 sakupila mnogo manje podataka nego što je bilo predvidjeno. Septembra 2003. usmerena je ka Jupiteru i brzinom od čak 50km/s izgorela u gornjim slojevima atmosfere. Ovo nije urađeno da bi se radijacijom izmučeni Galileo kaznio zbog neotvaranja antene već da kojim slučajem ne bi pao na Evropu.

26.02.2007. 23:30

Instrumenti na NH

LEISA, LORRI, Alice, MVIC? O čemu se radi ovde?
Skraćenice koje nismo do sada mnogo pominjali, ali ćemo od sada morati, su nazivi za instrumente na NH. O njima više pročitajte na ovoj strani.

Ne postoji manje ili više bitan instrument. Za naučna otkrića svi su nam važni. Međutim, lepe slike i mnoštvo detalja će nam stizati samo sa kamere LORRI. Ona je kadra da sa velike razdaljine fotografiše objekte. O ovom instrumentu pisao je Draško Dragović, koji će uskoro imati tu privilegiju da uživo posmatra lansiranje šatla. S obzirom na redovna otkazivanja i pomeranja termina poletanja nadamo se da je Drago rezervisao sobu na bar mesec dana. Ipak, sve najbolje i mnogo sreće. Dakle, više o LORRI kameri pročitajte na ovoj strani.

26.02.2007. 09:30

Svi dosadašnji Jupiteri

Pokraj Jupitera prošlo je pet letelica sa kamerama. To su: Pionir 10 (1973), Pionir 11 (1974), Vojadžer 1 (1979), Vojadžera 2 (1979) i Kasini (2000). Galileo orbiter je uspešno boravio u orbiti planete od 1995 do 2003. godine. Zanimljivo je da je upravo Galileo JEDINA letelica koja nije načinila globalni portret Jupitera. Zbog kvara glavne antene mnoga ispitivanja su otkazana a ponajviše je stradalo istraživanje atmosfere.

Na montaži levo (Credit: NASA, Bjorn Jonsson) vide se zanimljive razlike u pojedinim pojasevima tokom godina. Veoma dinamično ispod ekvatora i oko crvene mrlje bilo je u doba Vojadžera. Danas je u tom pojasu veoma mirno.

Očekivanja

Da se odmah razumemo. Prolazak pored Jupitera na udaljenosti od 2,3 miliona kilometara nam daje mogućnost da iz "blizine" posmatramo planetu, prsten i satelite. Ipak, nemojte očekivati da ćete na slikama videti pukotine u ledenoj kori Evrope, male kratere na Kalistu ili detalje unutar kanjona na Ganimedu. Ne. Fotografije će biti globalni portreti ovih svetova. Neće zauzeti ni trećinu vidnog polja LORRI-a, najjače kamere.

Kompjuterska simulacija: Io vidjen LORRI kamerom sa udaljenosti od 5 miliona km. Veličina satelita na pravoj fotografiji biće 180 piksela, kao na gornjoj slici (klik za veću verziju).

Ukoliko sva posmatranja proteknu u redu, ovo (slika levo) će biti maksimalna veličina satelita na fotografijama. Kliknite na sliku da bi videli prave dimenzije. LORRI instrument je najmoćniji od svih kamera, tako da će u njegovim očima ovi meseci biti najveći. Međutim, LORRI nema mogućnost slikanja kroz filtere za potrebe dobijanja fotografija u boji. Za slike u koloru će se pobrinuti MVIC instrument, a koja će veličina satelita u njegovom vidnom polju biti možete videti na gornjoj slici.

Ipak, neko je uspeo da popuni vidno polje LORRI-a i to još 10. februara. Jeste, to je Jupiter. Fotografiju iz tog dana pogledajte ovde.

Gravitaciona praćka

Zahvaljujući prolasku pored Jupitera put do Plutona je skraćen za čak 4 godine. Planeta će ubrzati letelicu i usmeriti je u pravcu sistema Pluton/Haron a potom i do, za sada nepoznatog, Kuiper objekta.

Na gornjem grafiku, čija kriva liči na pravi tobogan, prikazano je fantastično ubrzanje koje letelica u ovom trenutku dobija. Privlačenje Jupitera je ogromno i ovaj efekat zove se gravitaciona praćka.

25.02.2007. 20:45

Erupcije na Iou

Na slici koja još nije zvanično prezentovana javnosti a koju je načinio Svemirski teleskop Habl vidi se monstruozna vulkanska erupcija iz, najverovatnije, Tvashtar grotla. Stotinama kilometara u vis ovaj vulkan izbacuje materijal čiji jedan deo pada nazad na površinu, a drugi ulazi u sastav Jupiterovog prstena.

HST: Levo je Io u skoro prirodnim bojama a desno ultraljubičasti snimak

Svemirski teleskop Habl, zajedno sa svim većim svetskim teleskopima pruža podršku letelici NH. Nove slike sa Habla očekujemo uskoro, jer su već pristigle na Zemlju, tačnije HST institut.

DOPUNA:

Jos nije poznato koji je vulkan HST snimio. Po položaju erupcije reklo bi se da je Tvastar. Koji god da je, ukoliko bude aktivan i narednih dana, NH će ga uslikati i te fotografije će biti spektakularne.

Desna slika: Galileo orbiter; Leva: Kasini

Priča o ovom vulkanu je veoma zanimljiva, ali i pomalo tužna. Prelepi crvenkasti oreol oko Tvastara stvoren je veoma brzo, nažalost pred sam kraj Galileo misije. Odjednom se pojavio na slikama a prava erupcija je uhvacena na fotografiji Kasinija koji je 2000-te prošao pored Jupitera na putu za Saturn. Zbog brojnih problema Galileo nije ispitao ovo područije i veoma nas zanima šta se desilo sa oreolom i kako sada izgleda površina malog Ioa.

25.02.2007. 18:15

Fotografije

Letelica NH je Jupiter počela da fotografiše januara i sve stare, neobrađene, slike možete videti na ovoj adresi:

http://pluto.jhuapl.edu/soc/

Na tom mestu će biti arhiva svih primljenih poruka sa NH.

Astronomski magazin će imati svoju Galeriju slika sa najlepšim fotografijama iz jupiterovog sistema uskoro.

Linkovi u AM

New Horizons - satelit za Pluton spreman za lansiranje
New Horizons - Lansirana prva misija ka devetoj planeti
"Novi Horizont" proradio! 
Pluton konačno uočen sa "New Horizonsa"
New Horizons ponovo u akciji
Jupiter na "Horizonsovom" horizontu
New Horizons leti po planu
Instrumenti na NH