Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Astronautika
 

Sadržaj AM

astronautika
Vojadžeri rade zahvaljujući malim termonuklearnim generatorima

 

Vaši komentari

   

21/08/2007

Juče, 20. avgusta, navršilo se tačno 30 godina otkada je raketom Titan-Kentaur iz Kejp Kanaverala lansirana kosmička sonda Vojadžer dva. 15 dana kasnije lansirana je sonda Vojadžer jedan. Obe sonde i dan-danas šalju naučne podatke, iako su od zemlje udaljene tri puta više nego Pluton. Tokom prvih desetak godina leta, oba Vojadžera poslala su značajne nove podatke o Jupiteru, Saturnu, Neptunu i Uranu, uključujući snimke gigantskih oluja na Jupiteru i aktivnih vulkana na njegovom mesecu Iu. Poslednjih 19 godina, sonde šalju podatke sa granice heliosfere, odnosno pojasa u kome se čestice potekle od sunca sudaraju sa inteplanetarnim gasom, udaljavajući se brzinom od oko milion i 600 hiljada kilometara dnevno.

Vojadžer jedan je trenutno najudaljeniji objekat poslat sa zemlje - više od 15 i po milijardi kilometara. Njegovi signali putuju do zemlje 14 sati. Predviđeni vek trajanja obe letelice bio je 4 godine, ali su kvalitetna izrada i povoljan položaj planeta doprineli nastavku njihovog putovanja jer su letelice mogle da iskoriste njihovu gravitaciju za davanje ubrzanja. Iako više ne mogu da koriste solarne ćelije, jer su suviše daleko od sunca, Vojadžeri nastavljaju da rade zahvaljujući svojim minijaturnim termonuklearnim generatorima koji proizvode oko 300 vati električne energije. Pet instrumenata na svakom od njih šalju podatke o sunčevom vetru, energetskim česticama, magnetnim poljima i radio talasima. Obe sonde nose osnovne podatke o zemlji kao i objašnjenje gde se nalazi naša planeta.

Izvor: http://www.voanews.com/serbian/2007-08-21-voa10.cfm

Članak poslao
Miroslav Antić
http://www.antic.org/
 

(10.07.2007.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

30 godina Voyagera

Veliko putovanje Voyagera

Uhvaćen "Voyager 1"

Voyager iznenađuje

VOYAGER 1" NAPUSTIO SUNČEV SUSTAV

VOYAGER – USPON I PAD (ČOVJEKA)

Ko to tamo peva?

Porodični portret Sunčevog sistema